Količina sunčeve svetlosti koju Zemlja reflektuje u svemir se smanjila tokom poslednjih godina pokazuje tim istraživača predvođen Filipom Gudijem iz Solarne opservatorije Veliki Medved u Kaliforniji.
Na osnovu podataka prikupljenih u periodu od 1998. do 2017. godine zabeležen je pad refleksije od 0,5 procenata u proseku, sa značajnim padom poslednjih godina. Istraživači napominju da, bilo da se radi o kratkoročnom događaju ili zloćudnom trendu čijem početku svedočimo, promene mogu imati ozbiljne negativne efekte na klimatske promene.
Naša planeta, poput Meseca, sija u svemirskom mraku zahvaljujući sunčevoj svetlosti koja se sa nje odbija. Prosečno Zemlja reflektuje oko 30 procenata upadnih sunčevih zraka. Kao što mesečina može da obasja noć na Zemlji, tako i naša planeta obasjava Mesec, što nam omogućava da jasno uočimo obrise njegove mračne strane. Tim istraživača opservatorije Veliki Medved je posmatrala mlade faze meseca tokom vedrih noći kada su uslovi najidealniji za ovakava merenja prikupljajući podatke gotovo dve decenije.
Prethodne analize satelitiskih podataka pokazale su pad refleksije koji potiče od toplijih temperatura duž obale Pacifika oba američka kontinenta. Toplije vremenske prilike uticale su na smanjenje oblaka koji se formiraju u nižem sloju atmosfere. Manja oblačnost je u većoj meri otkrila površinu mnogo tamnijeg i manje reflektujućeg okeana smanjujući tako ukupnu refleksiju pacifičke obale. Efekat se može uporediti sa nošenjem tamnih majica tokom sunčanih letnjih dana.
Autori još napominju i da sve više studija upućuje na otopljavanje ledene površine, kako morske tako i kopnene, kao i na rast polutanata koji raspršuju svetlosne zrake u atmosferi. Smanjenjem ledenih površina koje odbijaju velike količine sunčeve energije Zemlja upija više radijacije iz oblasti vidljive svetlosti. Dodatno apsorbovana energija poslednjih dekada ide na račun zagrevanja okeana i dodatnog topljenja leda, što mehanizmom pozitivne povratne sprege može još više doprineti globalnom zagrevanju.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Svaki kvadratni metar Zemlje upio je zbog smanjene refleksije oko 0,5 vati energije više
U studiji Gudijev tim procenjuje da pad refleksije u periodu od 1998. do 2017. znači da je svaki kvadratni metar naše planete apsorbovao oko 0,5 vati energije više u proseku. Kao dodatno poređenje autori navode podatak da je tokom istog dvodecenijskog perioda usled rasta globalne prosečne temperature, izazvanog pojačanom emisijom gasova sa efektom staklene bašte, procenjeno povećanje energije od 0,6 vati po kvadratnom metru. To znači da je efekat smanjene zemljine refleksije, tokom perioda od dvadeset godina, gotovo udvostručio efekat zagrevanja.
Nejasno je da li promene refleksije proizilaze iz unutrašnje varijabilnosti klime ili su deo povratne sprege na spoljne sile. Autori se nadaju da će njihovi rezultati podstaći nastavak i revitalizaciju posmatranja zemljinog sjaja novim automatizovanim teleksopima, svemirskim misijama ili čak pravljenjem lunarne opservatorije.
