RES fondacija: 3 miliona ljudi u regionu se greje na zastarele šporete, za čist vazduh to mora da se promeni

Fotografija: KBWEi / German Wikipedia 

Skoro 3 miliona domaćinstava na Zapadnom Balkanu kao osnovno sredstvo za grejanje koristi zastarele i neefikasne šporete na čvrsto gorivo. Prema podacima Svetske banke, oko dve trećine stanovnika ovog regiona zagreva svoje domove pomoću drva i uglja. Taj broj mora da se smanji zbog našeg zdravlja, novčanika i klime, poručila je RES fondacija u svom novom izveštaju Ubrzavanje zamene zastarelih uređaja za grejanje u domaćinstvima na Zapadnom Balkanu.

Napuštanje neefikasnih vidova grejanja jedna je od glavnih mera koje bi pozitivno uticale na kvalitet vazduha koji tokom zimskih meseci pomno pratimo na različitim aplikacijama i sajtovima. Procene Izveštaja o stanju kvaliteta vazduha u Srbiji pokazuju da čak 67% primarne emisije sitnih zagađujućih čestica, PM2,5, poreklo vodi iz toplana snage manje od 50 kW i individualnih ložišta. Međutim i pored toga stanovnici naše i komšijskih zemalja ostaju u velikoj meri verni starim šporetima na drva, popularnim smederevcima.

Da li je biomasa održiv izvor energije u Srbiji?

Svaka nova peć na drva je propuštena prilika za unapređenje grejanja

Svetska banka proračunala je da ukupni godišnji troškovi (uključujući i indirektne troškove) upotrebe svakog pojedinačnog neefikasnog uređaja u našem regionu iznose 5000 evra, stoji u izveštaju. Bez obzira na postojanje širokog spektra drugih, troškovno isplativijih grejnih rešenja, svake godine se na prostoru Zapadnog Balkana proda 125 hiljada šporeta na čvrsto gorivo, i to pretežno onih lošijeg kvaliteta čija upotreba ozbiljnije narušava zdravlje korisnika i u većoj meri zagađuje vazduh.

Stanovnici tako na godišnjem nivou daju preko 38 miliona evra na peći kojima ugrožavaju zdravlje sebe, drugih ljudi i životne sredine. 

„Svaki od 125 hiljada novih neefikasnih pećí na drva, koliko se godišnje takvih novih uređaja proda u regionu, jeste propuštena prilika da se u istom tom broju domaćinstava trajno unapredi grejanje, a sledeću priliku nećemo imati u narednih pet do deset godina jer ista ta domaćinstva sad normalno žele da iskoriste uređaj koji su upravo kupili”, ocenio je Stevan Vujasinović, jedan od autora izveštaja.

Sa Vujasinovićem smo razgovarali o tome zbog čega su ove relikvije prošlosti i dalje sadašnjost na Zapadnom Balkanu, a otkrio nam je i kako bismo mogli najbezbolnije i najbrže da se otarasimo šporeta na čvrsta goriva.

„Investiranje u program ubrzane zamene uređaje za grejanje na drva nema konkurenciju u kontekstu broja pozitivnih efekata koje takva promena donosi. Ova investicija daje izvestan povraćaj u vidu smanjenja energetskog siromaštva, višeg životnog standarda, manje zagađenog vazduha, zdravijih pluća i odgovornije upotrebe biomase”, izdvojio je na početku razgovora kao glavnu poruku izveštaja naš sagovornik.

Šporeti na čvrsto gorivo – neefikasni i smrtonosni zagađivači vazduha na Zapadnom Balkanu

Efikasnost šporeta na čvrsto gorivo, koji se koriste kod nas, u toku čitavog životnog ciklusa procenjuje se na između 30 i 40% što znači da se više od polovine energetskog potencijala drveta i uglja baci u vatru ne donoseći nikakvu korist.

Za minimalno zadovoljavanje eko-standarda neophodna je efikasnost od 65% u toku jedne grejne sezone, a referentne vrednosti idu i do 86%. Jasno je da peći na biomasu na Zapadnom Balkanu ne ispunjavaju ove uslove. 

To koliko je neko grejno telo efikasno zavisi pre svega od tehnologije, a stanovnici na našem području uglavnom biraju najjeftinije peći koje su obično najmanje efikasne. Njihove ne toliko sjajne performanse međutim mogu biti unapređene loženjem boljeg energenta, poboljšanjem karakteristika odžaka i unapređenjem veština korisnika npr. pri odabiru goriva i potpali vatre.

Nove tehnologije imaju pozitivno dejstvo i na kvalitet vazduha s obzirom na to da emituju do 90% manje najsitnijih zagađujućih materija u poređenju sa starim. Ipak, to nije uvek nužno tako. 

Baš kao i efikasnost, i emisije različitih uređaja za grejanje variraju i zavise od niza parametara. Jedan od bitnih su kvalitet energenta i veštine korisnika. Rezultati pokazuju da je edukacija ljudi gotovo jednako važna kao tehnologija koju upotrebljavaju zato što nepravilno korišćenje šporeta može da podrije tehnološki razvoj. Što znači da samo boljom informisanošću i primenom nekih relativno jednostavnih mera možemo krenuti u rešavanje problema koji toliko brine građane Srbije.

Paljenje mokrog drveta ili uglja, čak i u novim šporetima, može da poveća oslobađanje PM čestica i do osam puta, stoji u izveštaju RES fondacije. Optimizacija procesa dovodi do znatnog smanjenja zagađivača i niže ukupne štetnosti. Ovo znanje treba preneti na ljude koji se greju na drvo. Ne samo da će ovako zagađenje biti manje, već će oni sami imati toplije domove uz niže troškove.

„Ne radi se samo o zameni uređaja. Treba unaprediti znanje i praksu korisnika: o čišćenju odžaka, o tome kada se kupuje drvo, kako se suši, itd. Četvrtina ljudi u regionu od kolevke do groba nije zamenila grejni uređaj. Stoga tome treba dodati i upoznavanje sa novim tehnologijama zato što ljudi ne znaju šta su, na primer, toplotne pumpe”, kazao je Vujasinović.

„U našem istraživanju oko 25% ispitanika izjasnilo se za zamenu uređaja i unapređenje grejanja. Ostali ne znaju da imaju problem ili nisu zainteresovani za promenu. Pomoć države, u prvom talasu kada su i dostupna sredstva još uvek ograničena i nedovoljna, treba usmeriti na ove ljude koji su sad spremni za zamenu uređaja. Što pre skeptici čuju od svojih komšija o koristima efikasnijeg grejanja, o manje izgubljenog vremena na pripremu goriva, o čistijem vazduhu u kući, manje čađi, pre će se i sami zainteresovati za promenu sopstvenog uređaja”, dodao je on i skrenuo pažnju da je svima u interesu da se pomogne ugroženim stanovnicima da se greju na efikasniji način: „I meni se isplati da se moj poreski novac usmeri ka ljudima koji ne mogu sami da si priušte nove efikasne uređaje jer zajedno patimo od zagađenog vazduha, nezavisno od toga kako se ja grejem”, dodao je Stevan.

Stambeni sektor je na Zapadnom Balkanu jedan od najvećih emitera sitnih zagađujućih čestica, PM2,5. Pored PM2,5, peći na drva ispuštaju i ozon i azot-dioksid, ali su njihovi negativni uticaji na naše zdravlje dosta niži.

Prema proceni Vlade Republike Srbije, tokom 2015. godine usled zagađenja vazduha PM2,5 česticama u našoj zemlji desilo se 9773 prevremenih smrti, a građani su izgubili 92 hiljade godina života. Posledice PM2,5 čestica na zdravlje i ekonomiju očitavaju se i kroz umiranje 9 beba, izraženije simptome astme kod dece i gubljenje preko 2 miliona radnih dana. Od tada do danas kvalitet vazduha postajao je sve lošiji, pa je vrlo izvesno da su ove brojke još sumornije, prognoziraju autori izveštaja iz RES-a. 

Ukoliko se propisi ne menjaju, ispuštene količine zagađivača zbog sagorevanja čvrstog goriva u individualnim ložištima neće padati, navodi se. Promena politike pak mogla bi da donese spas i pad ambijentalnih koncentracija PM2,5 čestica u okvire koje je prepisala Svetska zdravstvena organizacija (SZO). To se može postići implementacijom niza mera: od unapređenja kvaliteta energenata do pooštravanja standarda za šporete i kotlove u skladu sa Direktivom za eko-dizajn.

Diverzifikacija korisnika šporeta na ugalj je ključna

Država treba pomoći stanovnicima da se greju na efikasnije peći koje ispunjavaju standarde eko-dizajna i koje manje zagađuju ili ne zagađuju uopšte, kazao je naš sagovornik i predočio da je u ovom procesu zamene uređaja na drva od suštinske važnosti – segmentacija tržišta zbog različitih mogućnosti, potreba i želja korisnika.

„Imamo tendenciju da tražimo magični štapić koji će u jednom potezu rešiti problem. Nije isto kada neko živi na Altini ili u nekom selu na Staroj planini. Diversifikovana podrška treba da prepozna različite grupe korisnika i različite prioritete”, rekao je. 

Stevan zagovara fazno izbacivanje sa tržišta peći na drva koje ne zadovoljavaju standarde eko-dizajn direktive do potpune zabrane njihove prodaje nakon vremenski ograničenog, na primer 7-godišnjeg programa zamene. Dinamika i prioriteti mogu se rukovoditi izveštajima o zagađenju vazduha pri čemu bi rokovi za ukidanje ovih zagađujućih šporeta u urbanim centrima bili još kraći od, primera radi, ruralnih sredina, zbog toga što su ove sredine najpogođenije aerozagađenjem.

Finansijska pomoć države, prema navodima Vujasinovića, takođe treba da bude usklađena sa odlikama korisnika. „Nekome ne treba pomoć uopšte, nekome treba 50%, nekome država treba da kupi i pokloni novi uređaj: „Najugroženiji stanovnici ne mogu da se kvalifikuju za postojeće programe podrške: nemaju račun u banci, nisu legalizovali kuću, nemaju sredstva neophodna za sufinansiranje novog uređaja u iznosu od 50% njegove vrednosti, itd”, konstatovao je Stevan i apelovao da im se olakša pristup podršci.

Takođe, segmentacija korisnika i programa podrške može da se bazira i na preferiranim tehnologijama, kako je objasnio Vujasinović. Drugim rečima, sofisticirana rešenja kao što su toplotne pumpe mogu se kvalifikovati za veći procenat javno finansirane subvencije, a eko-dizajn uređaji na drva za manje procente subvencija. I na taj način bi se mogla poslati poruka tržištu, ali opet vodeći računa o najranjivijim grupama korisnika ili onim korisnicima koji imaju svoju šumu, svoj ogrev, i koji ne žele da napuste sopstveni resurs. 

„U postojećim uslovima rasta cena energenata i otežanog snabdevanja, pri čemu je dodatno – reč o fosilnim gorivima kao što je fosilni gas, logično je očekivati da će ogrevno drvo još dugo ostati resurs na koji će se milioni domaćinstava u reginu i dalje oslanjati za potrebe grejanja. Naš prioritet onda mora biti da ih podržimo da taj resurs koriste na najodgovorniji mogući način, u što efikasnijim uređajima koji će trošiti manje drva, proizvesti više toplote, manje zagađenja i ostaviti više novca u njihovim novčanicima za druge potrebe”, zaključio je Vujasinović.