Foto: Wikimedia / Victoria Donos (Fundația Conservation Carpathia) / Creative Commons Attribution-Share Alike 4.0 International
Zemljište, okeani i šume predstavljaju skladišta ugljenika s obzirom na to da upijaju više gasa koji zagreva planetu nego što oslobađaju. Samim tim, oni doprinose zauzdavanju klimatskih promena.
Ali studija, predvođena prestižnom američkim Univerzitetom Jejl, baca svetlo na životinje kao, takođe, naše bitne saborce u ublažavanju štetnih emisija.
Naime, kako su proračunali naučnici, samo jedno pojedinačno krdo bizona na planini Tarku u rumunskim Karpatima može da pomogne u skladištenju velike količine ugljenika.
Evropski bizon nestao je iz Rumunije pre više od 200 godina, ali su organizacije Rewilding Europe i WWF Romania ponovo dovele ovu vrstu u zemlju 2014. Od tada je preko sto bizona dobilo novi dom na planini Tarku.
Njihova skupina danas broji 170 jedinki što rumunsko krdo čini jednom od najvećih evropskih populacija bizona koji slobodno lutaju. A tamošnji prostor ima potencijal za uvećanje zajednice i do 350-450 jedinki.
Model za novo istraživanje, koje je u procesu recenziranja, razvila je Jejlova škola životne sredine. A na osnovu toga autori su proračunali dodatne količine ugljen-dioksida koje je tlo zarobilo zahvaljujući interakciji životinja sa staništem.
Utvrđeno je da pašnjaci od skoro 50 kvadratnih kilometara, na kojima se hrane bizoni, potencijalno skladište dodatnih 54 hiljade tona ugljenika godišnje. To je ekvivalentno emisijama ugljen-dioksida koje oslobodi 43 hiljade prosečnih američkih automobila na benzin.
Rezultati su još impresivniji kada se uporede sa stanjem pre povratka bizona: skladištenje ugljenika uvećalo se za 9,8 puta. Ipak, kako naglašavaju istraživači, ta cifra bi mogla da bude za 55% viša ili niža s obzirom na neizvesnosti oko srednje procene.
Ali kako uopšte životinje doprinosu skladištenju ugljenika?
Kako je za Gardijan objasnio vodeći autor studije, profesor Osvald Šmic, nekoliko stvari je tu ključno: bizoni ravnomerno pasu travu, recikliraju hranljive materije za đubrenje zemljišta i raznose seme što rezultuje bogatijim ekosistemom. Dodatno, gazeći po tlu, oni ga zapravo zbijaju i sprečavaju ispuštanje uskladištenog ugljenika.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
„Ova stvorenja su evoluirala milionima godina sa pašnjacima i šumskim ekosistemima, a njihovo uklanjanje, posebno tamo gde su pašnjaci preorani, dovelo je do oslobađanja ogromnih količina ugljenika”, naglasio je Šmic i zaključio:
„Obnavljanje ovih ekosistema može vratiti ravnotežu, a ‘ponovo divlji’ bizoni spadaju među klimatske heroje koji mogu da pomognu da se to postigne.”
Napomena: Podnaslov i sadržaj članka ispravljeni su 21. maja 2024. Usled greške u samom istraživanju, u originalnoj verziji, napisanoj ranije, stajalo je da bizoni u Rumuniji pomažu u skladištenju dva miliona tona ugljenika, što je ekvivalentno emisijama 1,88 miliona prosečnih američkih automobila. Autori su u međuvremenu ispravili ove brojke. Ispravna računica kaže da bizoni pomažu u skladištenju 54 hiljade tona ugljenika, što je ekvivalentno emisijama 43 hiljade prosečnih američkih automobila.
