Akademici i doktori nauka juče, 14. novembra, okupili su se u Srpskoj akademiji nauke i umetnosti (SANU). Povod je bio okrugli sto posvećen klimatskim promenama.
Kroz interdisciplinarnu, naučnu diskusiju, razgovaralo se o kritičnim pitanjima Republike Srbije u doba klimatskih promena koja se protežu od vodosnabdevanja i proizvodnje hrane preko infrastrukture pa sve do zdravlja.
Uvodno predavanje održao je dr Fedor Mesinger, jedan od vodećih svetskih meteorologa na polju numeričkog modeliranja atmosfere.
„Klima se oduvek menjala”, rekao je dr Mesinger, pokazujući na prezentaciji grafik o tome kako su temperature na Zemlji varirale od pre 65 miliona godina, tačnije od vremena kada su nestali dinosaurusi, do danas.
Ipak, ono što je upečatljivo jeste nagli skok temperature na grafiku poslednjih decenija.
„Mi se sada nalazimo u dobu koje se naziva holocen”, dodao je akademik, „i zagrevanje koje se događa čoveku je usled čovekovog dejstva.”
Svaki od doktora nauka i akademika predstavio je problematiku iz svoje stručne perspektive. Tako smo od dr Ane Vuković Vimić sa Poljoprivrednog fakulteta mogli da čujemo o tome kako bi mogla da izgleda budućnost u toplijoj Srbiji ukoliko sedimo skrštenih ruku u borbi protiv klimatskih promena.
„Porast temperature nas izmešta u totalnu drugu klimatsku grupu”, upozorila je dr Vuković Vimić, „što ne odgovara ni našoj proizvodnji hrane, opstanku prirodnih sistema, izgrađenoj infrastrukturi…”
Kako je objasnila, sa velikom verovatnoćom se zna da će zagrevanje Srbije sredinom veka prevazići 3 °C čak i u slučaju ublažavanja klimatskih promena. Do kraja veka, u najgorem scenariju, to bi moglo da dostigne čak 6 °C u odnosu na referentni period (1961-1990).
A to znači toplije i sušnije uslove sa češćim tzv. smrtonosnim toplotnim talasima (42+ °C) i učestalijim jakim sušama, ali i ekstremnije padavine i više oluja sa gradom.
Sa tim koliko duboko klimatske promene prodiru u našu svakodnevicu prisutne su upoznali dr Dušan Kovačević sa Poljoprivrednog fakulteta koji je govorio o uticaju na poljoprivredu i dr Zoran Stevanović sa Rudarsko-geološkog fakulteta koji je održao predavanje o uticaju na podzemne vode.
Prim. dr Elizabet Paunović, penzionisana direktorka Evropskog centra za životnu sredinu i zdravlje pri Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, pričala je o ugroženosti zdravlja iz prizme uticaja iz životne sredine.
„Svetska zdravstvena organizacija procenjuje klimatske promene kao najveću globalnu pretnju zdravlju u 21. veku”, kazala je prim. dr Paunović. „Smatram da je to multiplikator raznih negativnih uticaja na zdravlje koji podriva i potencijalno preokreće decenije zdravstvenog napretka. Procenjuje se da je ugroženo prosečno trajanje dužine života koje je poslednjih sto godina raslo.”
Dr Petar Bulat sa Medicinskog fakulteta pružio zabrinjavajuće uvide o mogućim posledicama klimatskih promena po zdravlje zaposlenih – pre svega onih koji rade na otvorenom.
Naposletku, sudeći prema rečima akademika Slobodana Vukosavića, redovnog profesora na Elektrotehničkom fakultetu, u našoj zemlji izazov klimatskih promena udružuje se sa lošim propisima u oblasti životne sredine – a koji bi mogli dodatno da nas devastiraju.
„U Srbiji korporacije imaju prioritet u eksploataciji mineralnih resursa”, smatra on. „Dođe korporacija kao što je Ziđin i odnese sve, ne ostavi praktično ništa! Drugo, korporacije su potpuno slobodne da zagađuju zemljište borom jer smo mi iz naših zakona uklonili maksimalni iznos bora u zemljištu… To je ono što privlači korporacije.”
Slične poruke mogle su se čuti i o dr Ratka Ristića sa Šumarskog fakulteta koji se osvrnuo na Srbiju 2024. godine – odnosno na isprepletanost zaštite životne sredine, održivog razvoja i javnog interesa, najviše u kontekstu projekta Jadar.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Okrugli sto organizovali su Akademijski odbor za dinamiku klimatskog sistema Zemlje i delo Milutina Milankovića, Akademijski odbor za energetiku, Akademijski odbor za nauku i Akademijski odbor za selo.
Rezultat skupa će biti zaključci kojim će SANU poslati signal javnosti Republike Srbije o tome koliko su klimatske promene uzele maha u našim životima i koliko bi tek mogle da uzmu maha ukoliko budemo pasivni i ne okrenemo se rešenjima koja će naučna zajednica takođe predložiti.
