Dok se Indija i Pakistan već duži vremenski period bore sa paklenim vrućinama, sve je izvesnije da je će i Evropa uskoro biti pogođena neuobičajeno toplim vremenom. Prema najnovijim podacima Evropske službe za klimatske promene – Kopernikus, pred našim kontinentom je najverovatnije vrelo i sušno leto sa temperaturama znatno iznad proseka i ispodprosečnom količinom padavina.
Postoji između 70% i 100% verovatnoće da će se predeli južne, centralne i jugoistočne Evrope u periodu od jula do avgusta suočiti sa nadprosečnim vrućinama. U ovom kritičnom pojasu nalazi se i region Zapadnog Balkana, uključujući i Srbiju. Kada je reč o očekivanoj količini padavina u Evropi, na velikom delu kontinenta šanse da ona bude ispod proseka iznose oko 50%.
Ono što posebno zabrinjava naučnike jeste to što je u oblastima za koje se prognoziraju veoma visoke temperature i manjak kiše razvijena poljoprivreda. Ova grana privrede se već godinama unazad bori sa brojnim negativnim efektima klimatskih promena, a od nedavno se nalazi pred još jednim izazovom s obzirom na to da je jedan od bitnih globalnih aktera u sferi poljoprivredne proizvodnje, Ukrajina, već skoro tri meseca u ratu.
Pretpostavlja se da će Evropljani, zbog toplote, u većoj meri koristiti klima-uređaje što će dovesti do povećane potrošnje energije iz gasa koja je sve skuplja. Aktuelni rat Rusije kao jednog od vodećih snabdevača fosilnim gorivima uslovio je poskupljenje gasa što je uticalo na porast troškova života.
Sever Afrike, istočna obala Sjedinjenih Američkih Država, centralna Azija i Japan se takođe nalaze u visokom riziku od neuobičajenih vrućina u narednom periodu, pokazuju grafici službe Kopernikus.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Program Evropske unije, Kopernikus, u svojim mesečnim i sezonskim prognozama oslanja se na milijarde merenja koje su širom sveta izvršili sateliti, brodovi, avioni i meteorološke stanice. Svojim projekcijama služba Kopernikus nastoji da pomogne vladama i kompanijama da eventualno izbegnu opasnosti koje bi mogli da im pričine vremenski ekstremi.
Prošlo leto u Evropi je bilo najtoplije izmereno do sada, a obeležile su ga ekstremne temperature na Mediteranu i poplave u središnjim delovima kontinenta. Temperature, kao i učestalost i intenzitet suša, konstantno rastu kao rezultat emisija gasova sa efektom staklene bašte. S obzirom na to da usijane vremenske prilike nanose dalekosežnu štetu društvu i prirodi, još jednom se ukazuje na potrebu hitnog zauzdavanja daljeg globalnog zagrevanja.
