U petak prošle nedelje, Njujork je zbog bujičnih poplava, izazvanih rekordnim padavinama, proglasio vanredno stanje. Na pojedine delove ovog američkog grada, u samo nekoliko sati, izručilo se više kiše nego tokom čitavog septembra proteklih godina i procenjuje se da je oluja bila i do 20% vlažnija zbog klimatskih promena.
Međutim, pretnja od ovakvih vremenskih nepogoda se na planeti koja se zagreva pojačava gotovo svuda, a nova studija donosi upozoravajuća saznanja: poplave nastavljaju da ubijaju nedeljama nakon što se život vrati u „normalu”.
Naime, kako su otkrili naučnici predvođeni Univerzitetom Monaš iz Australije, ljudi su posle poplava u znatno većoj opasnosti od umiranja, uključujući smrti izazvane problemima sa srcem i plućima.
Povećani rizik od smrtnog ishoda dostiže svoj vrhunac oko 25 dana posle samog dana poplave, ali traje i do 60 dana. Veći je za 2,1% za sve vrste smrti, a za 2,6% veći za kardiovaskularne i za 4,9% veći za respiratorne smrti, pokazuje naučni rad, objavljen u medicinskom časopisu BMJ.
A kako su uopšte nastali ovi zaključci?
Autori studije su analizirali dnevne smrtne slučajeve iz ukupno 761 zajednice u 34 zemlje, koje su pretrpele najmanje jednu poplavu u periodu od 2000. do 2019. Iz te obimne baze, koja obuhvata čak 47,6 miliona smrti, proračunali su koliki je udeo smrtnosti koja može da se pripiše poplavama.
Kako navode, smrtnost varira od lokalne klime i bila je veća među stanovništvom niskog socioekonomskog statusa ili sa visokim procentom starijih.
„Sada znamo da je odgovor na pitanje ‘da li se rizik od smrti posle poplava menja među opštom populacijom’ potvrdan”, kazao je profesor Juming Guo sa Univerziteta Monaš. „Ovo treba da se uzme u obzir pri političkim odgovorima na poplave.”
Nakon poplava, prirodne smrti mogu da nastanu kao posledica zagađenja hrane i vode, izloženosti patogenima (npr. bakterijama i virusima), smanjenog pristupa zdravstvenim uslugama ili trauma.
Prema rečima profesora Gua, zdravstveni sistemi iz tog razloga treba da budu svesni povećanih rizika posle plavljenja, posebno među osetljivim grupama i u predelima gde su poplave učestale zato što dolazi do kumulativnog uticaja.
„Ova saznanja trebalo bi da uključe u praksu i da se pripreme za nagle povećane zahteve za zdravstvenim usugana kako bi se izbegle prirodne smrti”, istakao je Guo.
Njegova glavna poruka za donosioce odluka jeste da im prioriteti budu sveobuhvatna priprema, sistemi ranog upozoravanja i efikasan odgovor na katastrofe, uključujući mere prilagođavanja na klimatske promene.
A sve kako sprečili smrtni slučajevi posle poplava.
Dodatno zabrinjavaju rezultati ranijeg istraživanja da je skoro jedna četvrtina čovečanstva (23%, odnosno 1,81 milijardi stanovnika) direktno izložena dubini plavljenja od 0,15 metara svake decenije.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Poplave predstavljaju skoro polovinu (43%) svih prirodnih katastrofa i u svetlu klimatskih promena, postaju surovije, češće i dugotrajnije.
Leto za nama, koje je bilo najtoplije u dosadašnjoj istoriji merenja, obeležile su i poplave. Među njima su i one u Libiji koje su odnele preko 11 hiljada života. Bilans bi mogao da bude još porazniji ako se uračunaju i smrti nastale posle ove vremenske nepogode.
