Posledice razorne oluje Danijel u Libiji: Dve urušene brane, „zbrisana” naselja, preko 5.300 mrtvih

Libija je jedna od poslednjih zemalja čije je stanovništvo na svojoj koži iskusilo nepredvidivost života na sve toplijoj planeti

14/09/2023 autorka: Jelena Kozbašić
0
Fotografija: Crveni polumesec Libije / Facebook

Početkom nedelje severoistok Libije pogodila je katastrofalna oluja Danijel, koja je uništavala infrastrukturu duž obale i ostavila na hiljade stanovnika bez domova.

Oko 10 hiljada ljudi vodi se kao nestalo, a broj smrtnih slučajeva konstantno raste – prema aktuelnim procenama, širom zemlje izgubljeno je preko 5.300 života. More neprestano izbacuje desetine leševa i strahuje se da bi broj poginulih mogao da se poveća i do 20 hiljada.

Najteže su pogođeni gradovi Derna i Al Bajda.

Na Dernu se u samo tri septembarska dana sručilo 100 mm kiše što je oko 70 puta više od tipične količine padavina na tom podneblju tokom čitavog septembra (ispod 1,5 mm).

Kako piše CNN, rezultat nepogode su već sada najsmrtonosnije poplave na severu Afrike u poslednjih preko 100 godina. A moguće je da će broj smrtno stradalih u narednom periodu dodatno porasti u odnosu na sadašnje proračune.

Mrtvačnice u Derni su popunjene, a tela bivaju ostavljena na pločnicima.

Bujične poplave dovele su do urušavanja tri tamošnja mosta, kao i dve brane na reci Vadi Derna zbog čega je u poplavljena područja dospelo još više vode.

Brane je gradila kompanija iz Jugoslavije?

* Sedamdesetih godina prošlog veka, jugoslovenska kompanija izgradila je brane u svrhe zaštite grada, navodi naučni časopis Eos.
* Gornja brana Al-Bilad imala je kapacitet skladištenja 1,5 miliona m3 vode, a donja Abu Mansour – 22,5 miliona m3.
* Derna je pretrpela poplave i 1986. godine, ali tada su brane uspele da spreče da u gradu nastane veća šteta.
* Više faktora moglo je da utiče na ovogodišnje urušavanje, npr. nedovoljno održavanje i starost konstrukcija, ali i politički haos…
* Važno je napomenuti da je sada Derna potpuno nezaštićena od mogućih budućih plavljenja.
* Za ponovnu izgradnju brana neophodna su velika sredstva koja će biti teško prikupiti zbog stanja libijskog civilnog društva.

Prema svedočanstvima iz Libije, bujice su zbrisale čitava naselja i došlo je do nestanka struje i prekida telekomunikacionih linija. Rekonstrukcija će koštati na milijarde dolara.

Oluja Danijel nastala je pod uticajem veoma snažnog sistema niskog pritiska koji je prošle nedelje poplavio Grčku da bi se kasnije pomerio južno ka Mediteranu, razvijajući se u mediteranski ciklon nalik tropskom, u meteorologiji neformalno nazvan medikejn.

A da li su klimatske promene doprinele kataklizmičnim posledicama nevremena?

„Smatra se da klimatske promene povećavaju intenzitet najjačih medikejna i uvereni smo da povećavaju obilnost padavina tokom takvih oluja”, izjavila je profesorka Liz Stivens sa Univerziteta Riding u Ujedinjenom Kraljevstvu za portal The New Arab.

Ona veruje da bi bilo zanimljivo da se istraži da li bi nevreme bilo praktično nemoguće u odsustvu klimatskih promena kao što se ispostavilo za temperature od preko 40 °C u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Međutim, ono što se trenutno zna, sa visokom verovatnoćom i bez ikakve studije atribucije, jeste da je globalno zagrevanje ipak odigralo određenu ulogu uprkos tome što ostaje otvoreno pitanje koliko veliku.

Naime, sagorevanje fosilnih goriva ne zagreva samo atmosferu, već i vodu. Temperature svetskih okeana su već mesecima unazad neuobičajeno visoke, a Mediteransko more nije izuzetak od pravila.

Upravo su temperature Mediterana, znatno iznad proseka, učinile padavine obilnijim i žešćim, objasnio je meteorolog Kirsten Hauštajn za Science Media Centre.

Mediji navode da je ranjivost Libije na velike padavine i poplave dodatno pojačao nacionalni politički konflikt koji traje duže od jedne decenije, a zbog koga je infrastruktura u ovoj zemlji bogatoj naftom – oslabljena.

U kombinaciji sa klimatskim promenama, katastrofa je izazvala humanitarnu krizu, za koju Međunarodni komitet spasa (IRC) kaže da je „bez presedana”.

KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER

Libija je samo jedna od zemalja čije je stanovništvo ove godine na svojoj koži iskusilo nepredvidivost života na sve toplijoj planeti. Tokom najtoplijeg leta u istoriji merenja na globalnom nivou, svedočili smo, između ostalog, nezapamćenim vrućinama u Južnoj Evropi, Severnoj Americi i Kini, kao i zastrašujućim požarima na Havajima.

Gotovo svakodnevno dobijamo podsetnike zbog čega su energetska tranzicija na obnovljive izvore i mere prilagođavanja na izmenjenu klimu od suštinskog značaja za budućnost sveta. Donosioci odluka i naftna industrija treba da se ponašaju u skladu sa tim.

Komentari (0)

OSTAVI KOMENTAR