Više od 40 ljudi izgubilo je živote u surovim požarima koji bukte Grčkom, Italijom i Alžirom. Na hiljade stanovnika i turista primorano je da pobegne sa pogođenih teritorija.
Na čitavom grčkom ostrvu Rodos proglašeno je vanredno stanje, a vatrene stihije besne i na Krfu i Eviji. S obzirom na to da se u pojedinim delovima zemlje očekuju temperature od čak 44 °C – nema naznaka predaha od aktuelnog toplotnog talasa i posledičnih požara.
Kako pokazuju procene Evropske službe za klimatske promene Kopernikus, u Grčkoj je ove godine za sada izgorela površina od skoro 52 hiljade hektara što je više u odnosu na godišnji prosek u periodu od 2006. do 2022. godine (43.489 hektara).
Gašenje vatre i stvaranje protivpožarnih zaštita u ovoj zemlji otežavaju jaki vetrovi i suva vegetacija, a sa sličnim izazovima suočavaju se i vatrogasci u Italiji.
Spasilačke službe na ostrvu Sicilija evakuisale su više hiljada Italijana i posetilaca. U utorak ujutru je čak privremeno zatvoren aerodrom u Palermu, glavnom gradu ove autonomne regije, zato što su u blizini izbili požari.
Upravo na Siciliji je u avgustu prošle godine izmerena najviša temperatura u kontinentalnoj Evropi do sada – 48,8 °C.
Ipak, Svetska meteorološka organizacija nedavno je upozorila da bi u narednim danima ovaj rekord mogao da bude oboren. Dok je istraživačka mreža Svetska vremenska atribucija proračunala da bi ovako jak toplotni talas u Južnoj Evropi bio „praktično nemoguć” da sagorevanje fosilnih goriva nije zagrejalo planetu.
U međuvremenu, požarima su zahvaćeni i pojedini delovi Hrvatske. Vatrogasci procenjuju da postoji opasnost da vatra dođe do kuća na nekim područjima oko Dubrovnika gde su trenutno aktivna dva požara, piše nedeljnik Vreme.
Najveći broj smrtno stradalih u požarima na Mediteranu nije zabeležen na našem kontinentu, već u afričkoj zemlji Alžiru – čak trideset četvoro. Među njima je i deset vojnika koji su poginuli u akciji spašavanja u obalskom gradu Bedžaja. Ovaj prostor nalazi se na najsnažnijem udaru požara.
Alžirske vlasti saopštile su da je od vikenda ugašeno 80% vatrenih stigija, ali napori na tom polju se nastavljaju. Angažovano je 8 hiljada osoblja, stotine vatrogasnih vozila i nekoliko letelica.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Uprkos tome što se na prostoru Mediterana sezonski i prirodno javljaju požari, Međuvladin panel za klimatske promene (IPCC) ocenjuje da, zbog sve češćih i ozbiljnijih suša, raste rizik od vatrenih stihija.
Međutim, u svetlu globalnog zagrevanja ovaj problem nije prostorno izolovan: pretnja od intenzivnijih i učestalijih požara nadvija se i nad ostatkom planete.
Naposletku, vatrene stihije duže traju. Kako se navodi u jednom IPCC izveštaju, sezona požara na nivou sveta produžila se za 18,7% od 1979. do 2013.
Kako bi se na svim frontovima sa klimatskim promenama sprečili poražavajući rezultati za čovečanstvo, neophodni su hitan prelazak na obnovljive izvore i zauzdavanje porasta temperature na 1,5 °C u skladu sa Pariskim sporazumom.
