Fotografija: trenutno najveća solarna elektrana u Srbiji, „DeLasol“, snage 9,9 MW / Izvor: MT-KOMEX
Kako navodi jedno istraživanje, energetski potencijal Sunčevog zračenja u Srbiji za oko 30% je veći nego u Centralnoj Evropi. Međutim, solarna fotonaponska energija učestvuje samo sa oko 0,04% u proizvodnji električne energije u Srbiji.
Prema do sada razvijenim energetskim planovima, utvrđenim od strane Ministarstva rudarstva i energetike, Srbija bi do 2030. godine trebalo da poveća kapacitet novih solarnih elektrana za čak 1,54 GW. Da li je ova brojka moguća?
Sudeći po novom istraživanju, potencijal je svakako prisutan. U okviru projekta „Pametno planiranje za održivi razvoj – Mapiranje solarnih potencijala Srbije“, raspoloživi kapacitet samo u najbolje ocenjenim lokacijama iznosi približno 75 GW, što je zapravo dovoljno da obezbedi oko 3,4 puta više električne energije nego što cela Srbija potroši.
Javnost će uskoro moći da pogleda mapu solarnih potencijala Srbije
Nedavno je osvanula vest da je ministarka rudarstva i energetike, Dubravka Đedović, prisustvovala otvaranju najveće do sada solarne elektrane u Srbiji. Tom prilikom ona je izjavila da su ovakvi projekti u interesu Srbije, jer doprinose unapređenju sigurnosti snabdevanja električnom energijom i zaštiti životne sredine.
Saznavši za ovu vest, pristupio sam interaktivnoj mapi kako bih proverio rezultate modela za procenu prostornog potencijala za razvoj solarnih elektrana. Lokacija na kojoj se danas nalazi najveća solarna elektrana, prema modelu, spada u kategoriju „Visokog potencijala za razvoj i niskog prostornog konflikta“ (Slika 1).
Ova interaktvna mapa je rezultat projekta „Pametno planiranje za održivi razvoj – Mapiranje solarnih potencijala Srbije“, koji je pokrenula međunarodna organizacija za zaštitu životne sredine The Nature Conseravancy (TNC). Pomenuta mapa bi uskoro trebalo da bude dostupna javnosti putem veb aplikacije.
Na izradi modela i vizuelizaciji dobijenih rezultata radili su dr Ilija Batas Bjelić, naučni saradnik Instituta tehnički nauka SANU i dr Dejan Doljak, naučni saradnik Geografskog instituta „Jovan Cvijić“ SANU, u saradnji sa naučnicima iz organizacije TNC—Joseph Kiesecker, James Oakleaf i Kei Sochi. Projektom su koordinirali Igor Vejnović, direktor za strateške inicijative Programa za Jugoistočnu Evropu i Kasandra-Zorica Dropuljić, menadžer projekata za Jugoistočnu Evropu, u organizaciji TNC.
Lokacije za solarne elektrane prate jednostavnu formulu: najbolje performanse sa minimalnim negativnim uticajem
Osnovni cilj projekta bio je da se u Srbiji utvrdi 100 potencijalnih lokacija za smeštaj ovakvih solarnih fotonaponskih (FN) elektrana (pojedinačne snage oko 10 MW), a koje bi zajedno povećale kapacitet solarnih elektrana za 1 GW, što je blizu deklarisanom cilju od 1,54 GW.
Lokacije su odabrane prateći osnovni princip koji omogućava postizanje visokih performansi uz minimalne troškove i minimalan negativan uticaj na životnu sredinu.
Prostorna analiza sprovedena je u rasterskom formatu, prostorne rezolucije 500 m × 500 m, uz pomoć geografskog informacionog sistema i dva modela vrednovanja. Svrha prvog modela je da ukaže na razvojni potencijal lokacije iz ekonomskog aspekta, dok su u drugom modelu uključeni potencijalni konflikti u prostoru, kako bi se zaštitio javni interes.
Kroz oba modela uspostavljena su ograničenja, tj. eliminisane su površine koje su manje pogodne za izgradnju ovakvih elektrana (tereni velikog nagiba, izgrađene površine, šume, plavne zone, zaštićena prirodna i kulturna dobra, i dr).
Prvim modelom obuhvaćeno je sedam kriterijuma: (1) prinos solarne energije (energetski potencijal FN elektrane), (2) udaljenost od dalekovoda, (3) udaljenost od trafostanica, (4) udaljenost od puteva, (5) korišćenje zemljišta, (6) udaljenost od urbanih površina i (7) udaljenost od luka i železnice.
U drugom modelu, vrednost prostora analizirana je iz tri aspekta: (1) očuvanje biodiverzitata, (2) resursa za proizvodnju hrane i (3) vizuelno-estetske vrednosti predela.
Stotinu najpovoljnijih lokacija, dovoljnih za oko 10 odsto ukupne potrošnje u domaćinstvima, prošlo je dodatnu ekspertsku proveru
U oba modela vrednosti indeksa kreću se u rasponu od 0 do 1. Veća vrednost indeksa u prvom modelu ukazuje da je lokacija povoljnija za razvoj solarne elektrane, dok u drugom modelu ukazuje na veći intenzitet prostornog konflikta, pa je lokacija manje povoljna za razvoj solarne elektrane.
Radi lakšeg razumevanja vrednosti indeksa u prvom modelu podeljene su na šest klasa razvojnog potencijala: veoma nizak, nizak, srednji, visok i veoma visok; dok su vrednosti indeksa u drugom modelu podeljene na tri klase intenziteta prostornog konflikta: nizak, srednji i visok.
Lokacije odabrane u ovom projektu mogle bi doprineti ostvarenju energetskih ciljeva Srbije, ali i obezbeđenju ravnomernog razvoja solarnih elektrana u Srbiji, budući da smo u svakom okrugu izabrali podjednak broj lokacija, rangirajući ih prema vrednostima indeksa prostornog konflikta (rastući niz) i razvojnog potencijala (opadajući niz), uz to da svaka potencijalna lokacija bude na udaljenosti većoj od 5 km.
Procenili smo da bi godišnja proizvodnja električne energije na ovih 100 lokacija bila dovoljna da podmiri oko 10% ukupne potrošnje u domaćinstvima.
Postupak izbora 100 potencijalno najpovoljnijih lokacija za razvoj solarnih elektrana obuhvatio je i dodatnu ekspertsku proveru automatski generisanih rezultata od strane stručnjaka iz oblasti biodiverziteta, poljoprivrede, turizma, kulturnog nasleđa, prostornog i urbanističkog planiranja.
Generalan zaključak stručnjaka glasio je „predložena metodologija je dobro postavljena i pruža solidnu procenu rizika od izgradnje solarnih fotonaponskih elektrana na biodiverzitet“. Ipak, za pojedine lokacije, stručnjaci smatraju da su potrebna dodatna istraživanja uključujući i terenska.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Na osnovu pribavljenih mišljenja i stavova stručnjaka, kao i različitih zainteresovanih strana, na odrzanim radionicama (u Novom Sadu, Zlatiboru i Nišu) i „okruglom stolu“ (u Beogradu, Slika 2), došli smo do nekoliko važnih zaključaka u pogledu unapređenja metodologija i budućih istraživanja.
Prvo, neophodno je razviti aktivnu saradnju sa javnim institucijama, i uzeti u obzir mišljenja i stavove lokalne zajednice u pogledu razvoja solarnih elektrana na predloženim lokacijama; potrebno je uskladiti predložena rešenja sa prostornim i urbanističkim planovima, kao i sprovesti opsežnije razmatranje uticaja FN elektrana na biodiverzitet, uključiti u analizu podatake o agroekonomskoj vrednosti određenih tipova zemljišta, zatim uključiti u analizu zvanične podatke o elektromreži, i koristiti georeferencirane fotografije sa društvenih mreža kako bi se prepoznali i zaštitili društveno, kulturno i turistički značajni predeli.
Kada je reč o fotonaponskoj konverziji Sunčevog zračenja, Srbija zaostaje za mnogim zemljama u okruženju. Rezultati ovog projekta pokazuju da bi razvojem solarnih elektrana na svega 0,03% teritorije Srbije obezbedilo 5% ukupnih potreba domaćinstava i privrede za električnom energijom, pri čemu bi negativni uticaji na životnu sredinu bili svedeni na najmanju moguću meru.
O autoru
Dr Dejan Doljak je naučni saradnik na Geografskom institutu „Jovan Cvijić“ Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), u Beogradu. Godine 2020. doktorirao je na Univerzitetu u Beogradu – Geografskom fakultetu. Njegova oblast interesovanja su geo-nauke, a uža istraživačka ekspertiza—mogućnosti korišćenja prostora za izgradnju solarnih elektrana.
Siniša