Širom planete Zemlje podstiče se neophodnost prelaska na proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, kao jednog od ključnih alata u borbi protiv klimatskih promena. U ovom tekstu ispitaćemo kako je Španija, kao mediteranska zemlja i poznata turistička destinacija, postala i država za primer mnogima kada se govori o energetskoj traciji.
Španski zaokret u energetskoj tranziciji
Španija u poslednjih nekoliko godina intenzivno radi na rešavanju klimatskih promena i problema energetske efikasnosti. Kao jedna od potpisnica Pariskog sporazuma, ova zemlja se samo dodatno ističe u svom doprinosu po pitanju rešavanja pomenutih problema. To i ne treba da nas začudi, jer je narod u Španiji među najpogođenijim zbog i onako visokih temperatura, posebno u letnjem periodu godine. Još tokom 2017. i 2018. godine, španske vlasti su započele najavljivanje svojih ambicioznih planova dekarbonizacije energetskog sektora i pre 2050.
U decenijama koje su za nama Španija se u energetskom pogledu u najvećoj meri oslanjala na proizvodnju energije iz nuklearnih elektrana. Pored njih, energija se proizvodila i iz uglja, dok energija iz obnovljivih izvora nije bila mnogo zastupljena energetskom miksu. Ovakva pozicija obnovljivih izvora je donekle bila karakteristika i za mnoge druge države koje su započinjale energetsku tranziciju.
Prema podacima GlobalData, udeo proizvedene električne energije iz uglja tokom 2019. godine u Španiji je iznosio 6,5% ukupno dobijene energije. Pod uticajem daljeg smanjenja rada ovih postrojenja, ali i uticaja pandemije, proizvodnja je opala na ukupno 2,6%. Ovo je značajan uspeh kada se ima u vidu da je Španija 1990. godine 40% svoje električne energije dobijala pomoću uglja. Inače, plan ove države je da do kraja 2025. godine zatvori i preostalih sedam termoelektrana na ugalj.
Španija je u proteklih 13 godina uspela da ostvari ozbiljno smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, ali ipak treba imati u vidu i da je tome prethodio i prilično veliki porast tih emisija nakon 1990. godine.
Međutim, u poslednjih nekoliko godina, velikim brojem investicija u obnovljive izvore, pre svega u potencijale sunca i vetra, Španija je promenila svoj energetski bilans. Tako je tokom 2020. godine kombinacijom ova dva izvora, uz proizvodnju iz hidroenergije, Španija proizvela 43,1% električne energije. To predstavlja veliki udeo, ali i tome treba dodati podatak da postoje i drugi obnovljivi potencijali koje Španija koristi, kao i trend konstantnog rasta u njihovom korišćenju.
Ambiciozni planovi u regulativi u cilju dostizanja Pariskog sporazuma
Da je opredeljena za rešavanje klimatskih promena počevši od svoga dvorišta, Španija je pokazala tokom prethodne godine, kada je u jeku pandemije španska vlada odobrila Nacrt zakona za borbu protiv klimatskih promena. Među brojnim planovima i ciljevima predviđa se, između ostalog, i dostizanje neto nultih emisija ugljen-dioksida najkasnije do 2050. godine. Po odobravanju ovog zakona, nastaviće se sa procesom gašenja termoelektrana na ugalj, ali će stupiti na snagu i zabrana bilo kakvih novih projekata koji bi za cilj imali dalju eksploataciju uglja, nafte ili gasa.
Planirano je da u ukupnoj energetskoj potrošnji (obuhvata proizvodnju struje, grejanje i transport) energija iz obnovljivih izvora dostigne udeo od 42% do kraja ove decenije, a da se za isti period i emisije gasova sa efektom staklene bašte smanje tako da budu 23% niže u odnosu na 1990. godinu.
Ovim zakonom je planirano i da sva nova vozila do 2040. godine budu sa nultim emisijama. Poseban problem sa velikim zagađenjem imaju urbane sredine poput glavnog grada Madrida ili Barselone, što je i posledica velikog broja vozila i emisija NOx. Pored toga, za sve ovo je potrebno mnogo investicija, te su procene da je neophodno oko 200 milijardi evra uložiti u narednim decenijama, što može dovesti i do otvaranja oko 350.000 novih radnih mesta po godini.
EU fond za oporavak od kovida-19 i odgovornost Španije
Ono što dodatno oslikava istrajnost u klimatskoj borbi kada se govori o Španiji jeste i odnos prema oporavku od pandemije kovida-19. Naime, Evropska unija je krajem prošle godine odobrila veliki finansijski fond za oporavak od pandemije u iznosu od 750 milijardi evra. Države članice su u obavezi da izrade svoje nacionalne planove za oporavak, a prilikom njihove izrade moraju uzeti u obzir da 37% ulaganja mora ići za rešavanje klimatska pitanja.
Prema analizama Energy Monitora, Španija je uz Francusku u merama i planovima za oporavak među najzelenijima od svih država članica EU. Takođe, ova analiza dodatno je potkrepljena i podacima iz Ujedinjenih nacija, koji govore da je ispred ove dve zapadnoevropske države samo Južna Koreja kada su u pitanju klimatski prihvatljivi planovi oporavka.
Španski fokus ka zelenim ulaganjima izrazito je veliki i te kako ima podršku unutar španske vlade. Među glavnim područjima delovanja kada se govori o rešavanju energetskih problema svakako se ističe dekarbonizacija industrije kao jedna od bitnijih. Prema navodima premijera Pedra Sančeza, iz španskog fonda za oporavak planira se ulaganje od oko 1,5 milijardi evra u razvoj proizvodnje vodonika u naredne tri godine. Uz to ideja je i da se ulaže u obnovu zgrada i održivu mobilnost, što je i fokusu Evropske unije.
Različite analize pokazuju da je BDP mnogih država tokom 2020. godine bio u velikom padu, a da će situacija biti nepovoljna i tokom 2021, što će važiti i u slučaju Španije. Zato španske vlasti planiraju nastavak finansiranja zelenih projekata i podršku kompanijama, što će, pored nastavka zelene transformacije, imati i značaj za dugoročni oporavak države od kovida-19. Osim toga, Španija je već u do sada preduzetim merama uložila čak 81% sredstava u različite vidove obnovljivih izvora.
Da Španija želi da se predstavi svetu kao odgovorna država u pogledu klimatskog delovanja, govori i činjenica da su odloženi samit COP25, koji je bio planiran da se održi u Santijagu (Čile), preuzeli na sebe. Tako jednom važnom skupu Madrid je bio domaćin krajem 2019. godine, što za Španiju ima izuzetan značaj.
Evropska unija je neminovno jedna od predvodnica kada se govori o energetskoj tranziciji i okretanju ka proizvodnji energije iz obnovljivih izvora, u prilog tome ide i činjenica kada se govori o načinu ulaganja sredstva iz fonda za oporavak. Španija je svakako odličan primer kako spoj usvojene regulative, velikog zalaganja i neophodnih investicija, daju veliki doprinos, ali i primer ne samo za građane Španije nego i čitave planete.
