Zelene oaze u gradovima su višestruko korisne, ali da bismo uživali u svim njihovim blagodetima, one zapravo ne moraju da budu površinski velike. To nam pokazuju mikrošume koje ubrzano niču između prometnih ulica, tržnih centara i oblakodera širom sveta, od Londona do Los Anđelesa.
Ovu posebnu tehniku pošumljavanja je sedamdesetih godina prošlog veka izumeo pokojni japanski botaničar Akira Mijavaki. Najpre se bira autohtono drveće i grmlje iz datog područja, a zemljište na odabranoj lokaciji obogađuje se organskim materijalom. Sadnice treba da se mešaju i da se sade gusto, oko tri komada po kvadratnom metru.
Nakon toga, šumica – čija površina može biti svega desetak kvadrata –prepuštena je sama sebi. Zbog zbijenosti, sadnice rapidno napreduju jer se međusobno takmiče za sunčevu svetlost. Procenjuje se da mikrošume izrastu za svega dve do tri decenije, što je i do deset puta brže u odnosu na monokulturne šume.
Iako mikro u svojoj veličini, mikrošume zapravo imaju makro-uticaj: smanjuju zagađenje, upijaju ugljen-dioksid, ublažavaju probleme koji dolaze sa klimatskim promenama, pružaju stanište brojnim životinjskim vrstama…
Mikrošume u zagađenim urbanim naseljima pomažu u poboljšanju kvaliteta tla, vode i vazduha. Poput ostalih zelenih površina, one takođe doprinose rashlađivanju gradova, a služe i kao sunđer za obilne padavine kojih je sve više na toplijoj planeti.
S obzirom na to da se sade na malim površinama, predstavljaju lepu ideju za neiskorišćene prostore u blizini stanica metroa ili školskih igrališta.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Zahvaljujući raznovrsnosti vegetacije, mikrošume privlače dosta više vrsta leptira, puževa, skakavaca i pčela. U njima utočište pronalaze i ježevi i neke ptice, a prema nekim navodima, biodiverzitet je i do 100 puta bogatiji u odnosu na konvencionalne zasade.
Naposletku, primećuje se i unapređenje blagostanja lokalnih zajednica uključujući smanjenje stresa i poboljšanje mentalnog zdravlja što dolazi iz interakcije sa prirodom.
