Foto: Wikimedia
Inicijativa Pravo na vodu objavila je nedavno mapu koja pokazuje da se preko 100 mesta u Srbiji suočava sa problemima u vodosnabdevanju. Ovom stanju je doprinela jaka suša širom zemlje.
Ali u tom izazovu, Srbija ovog vrelog leta nije usamljena. Manjak vode pogađa čak i Švedsku, zemlju poznatu po svojim jezerima i rekama.
Zbog žestokih vrućina u Skandinaviji, nadležno preduzeće apelovalo je na stanovnike šireg područja Stokholma da štede vodu. Trenutno, ali i u narednim nedeljama, ovo se odnosi na sve koji se vodom snabdevaju iz vodovoda u vlasništvu preduzeća Voda i otpad Stokholm, a koje se bavi upravljanjem vodom i otpadom.
Kako se navodi u saopštenju, situacija je napeta zato što vodovodna postrojenja rade uz ograničene kapacitete za proizvodnju vode.
Naime, neuobičajeno visoke temperature u jezeru Melaren – koje snabdeva pijaćom vodom dva miliona ljudi – smanjile su količinu vode iz vodovoda koju region može da proizvede.
Prema iskustvu iz proteklih godina, u ovoj i narednim nedeljama dolazi do pojačane potrošnje pijaće vode, kako zbog povratka stanovnika sa godišnjeg odmora tako i zbog početka školske godine.
Da bi se obezbedile dovoljne količine vode, pojedinci i preduzeća se pozivaju da smanje pritisak na vodovodnu mrežu i korišćenje ograničenog resursa.
Iz preduzeća Voda i otpad Stokholm apeluju na štedljivu upotrebu vode kod pranja veša i posuđa, kao i da se kupanje zameni kratkim tuširanjem. Građanima se savetuje i da izbegavaju navodnjavanje i zalivanje bašti, da ne pune bazene vodom i da odlože pranje automobila.
„Ako svi pomognemo, možemo sprečiti pogoršanje situacije”, poručuju iz nadležnog preduzeća. „Svaka kap je važna.”
Po svemu sudeći, Šveđani su ovo ozbiljno shvatili i odazvali se pozivu: od subote do utorka ove nedelje potrošnja je bila 10-15% manja od očekivane što je bilo dovoljno da se pokriju potrebe za vodom.
Nedavno objavljena studija otkrila je da je toplotni talas koji je u julu pogodio nordijske zemlje – Švedsku, Norvešku i Finsku – bio deset puta verovatniji i 2 °C topliji usled klimatskih promena.
Naučnici upozoravaju da su ovakve pojave na toplijoj planeti sve učestalije i snažnije. A Švedska nije izuzetak od pravila…
Ova zemlja zagreva se brže od globalnog proseka: danas je za 1,9 °C toplija nego u drugoj polovini 19. veka.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
„Svedoci smo velikih promena u klimi Švedske”, rekao je za Rojters Erik Kjelstrem, profesor klimatologije na Švedskom meteorološkom i hidrološkom institutu. „Zime su postale kraće i mnogo blaže, a možemo primetiti da su leta generalno postala duža i toplija.”
U nekim delovima zemlje, jul je bio najtopliji mesec u poslednjih 100 godina, a daleki sever bio je najviše pogođen.
Ali iako smo se našli u istom nebranom grožđu, Švedska ima veoma razvijen sistem vodosnabdevanja sa visokim standardima kvaliteta, dok se Srbija suočava sa značajnim izazovima u modernizaciji infrastrukture i upravljanju vodnim resursima.
Za obe zemlje izazovi u snabdevanju vodom bi u budućnosti mogli da postanu ozbiljniji, a odgovor na krizu nije samo u kratkoročnim apelima, već i u unapređenju postojećeg sistema.
