Fotografija: Požar u američkoj saveznoj državi Ajdaho 2016. godine (Flickr: Američka služba za šume, USDA - Kari Greer)
Za razliku od mnogih drugih lokaliteta širom severne hemisfere, u Srbiji je ove godine registrovan jako mali broj šumskih požara. Prema podacima iz Evropskog informacionog sistema za šumske požare (EFFIS), do sada je stradalo 1364 hektara šumskog i drugog rastinja u ukupno 11 požara.
Relativno je mirno već četvrtu godinu za redom. U periodu od 2020. do 2022. godine, registrovano je bilo manje od 100 požara godišnje, sa ukupno izgorelom površinom pod šumama od oko 4200 hektara.
Međutim, već ne tako davne 2019. bilo je izgorelo gotovo 10.000 hektara u 190 požara, a 2012. još više, 13.000 ha u čak 318 požara. Drugim rečima, ovaj prolongirani „miran” period proizvod je gotovo isključivo sreće. A oslanjanje na sreću nije mudra strategija: umesto toga, trebalo bi iskoristiti taj „poklon” od prirode i pripremiti se za vremena koja dolaze.
Država jeste uložila sredstva u kupovinu helikoptera koji se mogu koristiti i za gašenje šumskih požara. Nabavljena su i vatrogasna vozila, od kojih su neka prilagođena gašenju šumskih požara, delom kao donacije, a delom iz sopstvenih sredstava. Međutim, u samu prevenciju šumskih požara se ne ulaže dovoljno.
Čak i u jednoj Nemačkoj, u prevenciju se daleko manje ulaže nego u gašenje šumskih požara
Ovaj problem nije karakterističan samo za našu državu.
Sve je glasnija kritika eksperata za požare u Evropi na račun Evropske komisije koja je opredelila ogromna sredstava za nabavku i distribuciju novih letelica i vatrogasnih vozila zemljama članicama EU, dok se u prevenciju ulaže beznačajno mali deo u odnosu na suzbijanje požara.
Kolege iz Evropskog šumarskog instituta (EFI) u svojoj kritici navode primer Nemačke, koja je za upotrebu helikoptera u gašenju samo dva šumska požara u pokrajini Brandenburg tokom 2022., utrošila 22,5 miliona evra.
S druge strane, Nemačka je kroz 22 projekta finansirala istraživanja, jačanje kapaciteta i kreiranje politike u oblasti šumskih požara sa 11,5 miliona evra za poslednjih 5 godina na nivou države. Zašto se tako malo ulaže u istraživanja koja mogu pomoći da se problem šumskih požara rešava preventivnim umesto represivnim merama? Sume koje se kod nas ulažu u ove svrhe nisu vredne pomena.
Pored termina antropocen, koji je u popularnu kulturu uveden početkom ovog milenijuma, pirocen se kao termin po prvi put pominje 2015. godine, da bi se ustalio nakon katastrofalne sezone požara u Kaliforniji 2019. godine. Ako antropocen predstavlja epohu u kojoj su ljudi ostvarili veliki uticaj na životnu sredinu, onda pirocen možemo shvatiti kao posledicu ovih promena a možda i kao osvetu prirode. Nema strašnije ilustracije ovog termina od skorašnjih slika sa ostrva Maui na Havajima, ili onih iz mesta Mati u Grčkoj 2018, odnosno Portugala 2017, sa više desetina žrtava šumskih požara.
Predviđa se da će klimatske promene učiniti šumske požare češćim i intenzivnijim, sa globalnim povećanjem ekstremnih požara do 14% do 2030. godine, 30% do kraja 2050. i 50 odsto do kraja veka, prema izveštaju Programa UN za životnu sredinu (UNEP). Nema razloga da se nadamo povoljnijoj situaciji u Srbiji ako imamo u vidu činjenicu da će rast temperature kod nas zapravo biti – nešto viši od proseka.
U Srbiji, zakonska regulativa nedovoljno razlikuje šumske od drugih požara, i nedovoljno uključuje ekspertizu koju imaju inženjeri šumarstva
Spremnost Srbije da se suoči sa rastućom pretnjom šumskih požara je najblaže rečeno nezadovoljavajuća.
Gorepomenuti resursi za gašenje su potreban ali ne i dovoljan alat u borbi protiv šumskih požara. Veliki problem je i zakonska regulativa.
Zakon o zaštiti od požara u najvećoj meri tretira problem gašenja požara u urbanoj sredini, dok je gašenju šumskih požara posvećeno veoma malo pažnje. Slično je i sa podzakonskim aktima koji definišu procedure kako za obuku lica koja mogu da učestvuju u gašenju požara, tako i za sticanje licence za izradu planova zaštite od požara na svim nivoima.
Nedopustivo je da inženjeri šumarstva, koji su obrazovani da upravljaju nacionalnim dobrom koje pokriva više od 30% državne teritorije, nisu prepoznati na valjan način u legislativi koja se tiče zaštite šuma od požara.
Naime, gašenje šumskih požara je veoma specifično i drastično se razlikuje od gašenja požara u urbanoj sredini. Zemlje poput Kanade, SAD, Australije i Rusije, koje su više izložene šumskim požarima, imaju posebno trenirane timove za gašenje šumskih požara. U Evropi to uglavnom nije slučaj. Zato vodeći eksperti iz oblasti zaštite šuma naglašavaju ovo kao veliki problem jer većina zemalja nema obučene ekipe koje mogu da se suoče sa ekstremnim požarima koji ove godine haraju kontinentom.
Ključan korak u borbi protiv šumskih požara je njihovo mapiranje. Nažalost, u Srbiji trenutno lutamo u mraku, ali promene su na pomolu
Međutim, naš najveći i najvažniji problem je nepostojanje nacionalnog sistema za zaštitu šuma od požara. Ovaj sistem treba da omogući mapiranje Srbije prema različitim stepenima verovatnoće pojave šumskih požara, što bi omogućilo optimizaciju pozicija za osmatranje i ranu detekciju požara, planiranje sredstava i infrastrukture koja se koristi za gašenje šumskih požara, kao i planiranje mera koje treba implementirati u kratkoročne i dugoročne planove za upravljanje šumama kako bi se smanjile štete i ublažile negativne posledice.
Taj sistem treba da reguliše i primenu mera nakon požara koje treba da spreče kaskadne negativne pojave u vidu zagađenja voda, erozije zemljišta, bujičnih poplava usled narušene zaštitne funkcije šuma, kao i širenje šteta od insekata i patogena u okolne šume nakon požara.
Tim čijim radom koordiniram, a koji podržava Uprava za šume, bavi se modelovanjem i mapiranjem verovatnoće pojave šumskih požara u Srbiji i nekim zemljama Centralne Evrope: u Austriji, Češkoj i u delu Poljske.
Za izradu modela koristimo više grupa faktora koji utiču na pojavu požara uključujući vremenske prilike, vegetaciju, uslove terena i antropogene uticaje. Primenom mašinskog učenja, kao jednim od vidova veštačke inteligencije, razvijamo modele koji nam pomažu da mapiramo trenutnu verovatnoću pojave požara za teritoriju bilo koje države.
Ukoliko se kreirani modeli primene nad skupovima podataka, koji umesto trenutnih vrednosti vremenskih prilika koje karakterišu neko područje sadrže vrednosti nekog od scenarija o klimatskim promenama, moguće je predvideti što nas očekuje u bliskoj i daljoj budućnosti. Trenutno radimo na jednom takvom modelu za Centralnu Srbiju.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Mapiranje pojave šumskih požara predstavlja osnovni alat u njihovoj prevenciji. Olakšava ranu detekciju povećanjem pozornosti u oblastima sa većom verovatnoćom pojave, što omogućuje bržu intervenciju i smanjenje opožarene površine, posledično. Omogućuje planiranje resursa za gašenje požara i optimizaciju njihove distribucije.
Na duže staze, ako postoji mogućnost predikcije požara u budućnosti, mapiranje može pomoći da se planiranjem dugoročnih mera ublaži opasnost i smanje štete od šumskih požara.
O autoru
Dr Slobodan Milanović je redovni profesor Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, trenutno na pozicijii šefa Katedre zaštite šuma gde predaje istoimeni predmet. Bavi se proučavanjem odnosa insekata i šumskih vrsta drveća, interekcija patogena drveća i štetnih šumskih insekata, kao i uticajem klimatskih promena na ove interakcije. Osnivač je Centra za istraživanje šumskih požara u okviru koga se bavi modelovanjem i mapiranjem verovatnoće pojave šumskih požara. Kao predavač i istraživač angažovan je i na Fakultetu za šumarstvo i tehnologiju drveta Mendelovog univerziteta u Brnu na Katedri za zaštitu šuma i upravljenje divljači.
