Foto: Flickr / Hudson
Sredinom 2023, Amazonsku prašumu pogodila je nezapamćena suša. Reka Amazon pala je na najniže nivoe u poslednjih 120 godina, u tamošnjem jezeru Tefe uginulo je na desetine delfina, a usled presahlih vodotokova, milionske lokalne zajednice suočavale su se sa neuspelim žetvama i nestašicama – kako pijaće vode, tako i struje.
Kako otkrivaju iz međunarodne grupe naučnika Svetska vremenska atribucija, glavni krivac za potresne prizore iz Amazonije jesu klimatske promene, izazvane sagorevanjem fosilnih goriva.
Proučavajući događaje od juna do novembra prošle godine, istraživači su proračunali da je globalno zagrevanje učinilo sušu u Amazonskoj prašumi 30 puta više verovatnom, tako što je prouzrokovalo ekstremne temperature koje su dovele do rekordno niskih vodostaja.
U basenu reke Amazon, klimatske promene ne samo da smanjuju količinu padavina, već takođe rezultuju toplijim vremenskim uslovima zbog kojih vlaga iz biljaka i tla isparava, a samim tim dolazi do surovijih suša.
U junu 2023, razvio se prirodni fenomen El Ninjo koji zagreva tropske delove Pacifika, ali ima prostorno širi uticaj na klimu. Njegov doprinos stiže i do Amazonije, ali u prošlogodišnjoj, analiziranoj suši El Ninjo nije imao presudnu ulogu.
Uprkos tome što je El Ninjo doprineo smanjenju količine padavina u Amazonskoj prašumi otprilike jednako kao i klimatske promene, snažan trend isušivanja pripisuje se gotovo u celosti rastućim globalnim temperaturama.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Svih devet zemalja koje međusobno dele Amazoniju, uključujući Brazil, Kolumbiju i Venecuelu, pogođene su sušom koja bi mogla dodatno da se pogorša posle kišne sezone, a koja se završava u maju.
Ukoliko svet hitno ne obustavi sagorevanje fosilnih goriva i krčenje šuma, suše u Amazonskoj prašumi postaće još učestalije na sve toplijoj planeti, upozoravaju naučnici.
