Svetski dan životne sredine obeležava se svake godine 5. juna u cilju podizanja svesti o neophodnosti zaštite naše planete.
Već više od pedeset godina, ovaj datum služi da se podsetimo na goruće ekološke izazove kao što su porast temperature i zagađenje plastikom, ali i da osvestimo sopstvenu ulogu u degradaciji prirode, a zatim i načine kako da joj pomognemo.
Ujedinjene nacije ustanovile su praznik 1972. u Stokholmu, a godinu dana kasnije proslavljen je i prvi Svetski dan životne sredine, i to pod sloganom „Samo jedna Zemlja”.
Ali koliko smo mi u Srbiji zapravo svesni problema svog okruženja, a pogotovo kada je u pitanju globalno zagrevanje?
Ilustrativan odgovor na to pitanje mogli bi da nam pruže nedavno objavljeni rezultati ankete, koju je u našoj zemlji tokom juna i jula prošle godine sproveo Institut SINUS, a finansirala fondacija Fridrih Ebert.
Učestvovao je 1.201 ispitanik, između 18 i 69 godina starosti. Između ostalog, svako je imao zadatak da odabere pet najvažnijih političkih tema od 15 ponuđenih.
Najviše anketiranih (53%) navelo je usluge javnog zdravstva i nege, što je praćeno inflacijom i smanjenom kupovnom moći (52%), obrazovanjem, školama i univerzitetima (50%) i vladavinom prava i borbom protiv korupcije (49%). Slede kriminal i unutrašnja sigurnost (48%) i više socijalne pravde (46%).
Prema procentu pominjanja, zaštita životne sredine, prirode i klime rangirana je tek kao sedma: 40% ispitanih prepoznalo ju je kao jednu od pet najvažnijih političkih tema.
Kao pet najvećih izazova u zaštiti okoline, učesnici su, pre svega, istakli zagađenje i kvalitet vode (76%), zagađenje i kvalitet vazduha (74%) i otpad u životnoj sredini (63%). U Srbiji smo najmanje zabrinuti za stanje okeana (12% anketiranih), a to možda i nije neočekivano s obzirom na to da nemamo izlaz na more.
Kada je reč o klimatskim promenama i štetnim emisijama, tek 40% ispitanika smatra ih jednim od pet najvećih ekoloških izazova.
Sa druge strane, većina populacije veruje da su klimatske promene važna ili veoma važna tema za Srbiju.
Na skali od 0 (potpuno irelevantne) do 10 (apsolutno važne), preko dve trećine anketiranih (68%) klimatskim promenama dalo je ocene između 8 i 10, dok ih je dodatnih 17% ocenilo šesticom ili sedmicom. Samo 3% ispitanih smestilo je klimatske promene na nižim mestima na skali (od 0 do 2).
Prosečna ocena važnosti klimatskih promena, kada se svi odgovori uzmu u obzir, iznosi 7,9.
Kada razmišljaju o posledicama, čak dve trećine učesnika se najviše plaši povećanja vremenskih ekstrema i manjka vode u svakodnevnom životu (oba 66%), a tačno polovina izumiranja vrsta.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Ogromna većina stanovništva, tačnije 94% ispitanih, veruje da bi trebalo da da menjamo način života u korist životne sredine.
Da li to znači da su svi oni spremni na zelenu transformaciju životnog stila?
Sudeći prema rezultatima istraživanja, i ne baš: 61% učesnika ankete rekao je da su spremni za delanje samo ukoliko to ne utiče na kvalitet njihovog života.
Ali dobra vest za ovih 61% anketiranih jeste da to ne bi trebalo da isključuje jedno drugo – brigom o životnoj sredini i našem okruženju zapravo unapređujemo i kvalitet sopstvenog života.
