Verovatno ste već videli, predstojeći vikend nam donosi veoma lepo vreme. Od Novog Sada preko Beograda do Niša, temperature će se približiti tridesetom podeljku na Celzijusovoj skali.
U glavnom gradu u subotu, 30. marta, očekuje se čak 28 °C, a u nedelju, 31. marta, stepen manje, pokazuju aktuelne prognoze Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ).
U skladu sa tim, mnogi planiraju da provedu neradne dane uživajući na otvorenom.
Ali kako naglašava dr Vladimir Đurđević u razgovoru za portal Klima101, nije stvar u tome da je toplo, već u kom delu godine se to događa – i šta za sobom povlači.
„Iako većina možda trenutno uživa u ovom letu pre leta, imajte na umu da nam leti neće biti toliko prijatno kada temperatura bude znatno viša nego što bi smo očekivali da klima nije promenjena”, poručuje dr Vladimir Đurđević sa Fizičkog fakulteta u Beogradu.
Prema podacima RHMZ-a, dosadašnja rekordna martovska temperatura od 1961. do 2020. u Novom Sadu iznosi 28,4 °C, u Beogradu 28,9 °C, a u Nišu 28,6 °C. Sasvim je moguće da će ove brojke biti oborene – u Novom Sadu i Nišu živa u termometru mogla bi u narednim danima da dostigne 29 °C.
Ali posredi su ekstremne vrednosti. Tridesetogodišnji prosek najviših dnevnih temperatura tokom marta u Beogradu je „svega” 13,1 °C.
dr Vladimir Đurđević, Fizički fakultet u Beogradu
Pred nama su zapravo prvi letnji dani u 2024. godini, odnosno dani kada maksimalna dnevna temperatura premašuje 25 °C. Prvi u nizu martovskih letnjih dana desiće se već sutra, 29. marta, s obzirom na to da je u Novom Sadu, Beogradu, Nišu i Kragujevcu prognozirana temperatura do 26-27 °C.
Ovako toplo vreme zadržaće se i u ponedeljak, 1. aprila, a nakon toga bi temperature trebalo blago da opadnu.
Kako znamo da su krivac za to – klimatske promene, izazvane sagorevanjem fosilnih goriva?
„Mada je iza nas najtoplija zima, najtoplija jesen i najtoplija godina ikada zabeležena u Srbiji, pokazatelj klimatskih promena nije samo obaranje rekorda, već i učestali periodi neuobičajeno toplog vremena”, ističe dr Đurđević.
„Ovako neuobičajeno topli periodi u našoj zemlji postali su i više nego duplo češći, tako da najmanje svaki drugi ovakav period ne bi ni postojao da da se planeta nije zagrejala usled povećanje koncentracije ugljen-dioksida koji potiče od ljudi.”
Ma koliko nam sunčano vreme prijalo, moramo uzeti u obzir doba godine kada se ovo dešava – kalendarski, proleće tek što je počelo, a već beležimo temperature koje se vezuju za leto.
Povrh našeg narušenog termalnog komfora i zdravlja zbog paklenih letnjih vrućina, izmenjeni klimatski uslovi se između ostalog negativno odražavaju i na poljoprivredu, što bi moglo da rezultuje poskupljenjem hrane, ali i na brojne životinjske vrste, uključujući i medvede u Srbiji.
Naša zemlja se geografski nalazi na tzv. vrućoj tački klimatskih promena, odnosno u sklopu Mediteranskog basena. Ova teritorija zagreva se brže od globalnog proseka – dok je na nivou planete toplije za 1,2 °C, kod nas su temperature porasle u proseku za 1,8 °C.
U zemljama koje su bliže Mediteranu od nas, sa izuzetkom Italije, proteklih dana hara istorijski toplotni talas, piše klimatolog Maksimilijano Herera. U Grčkoj su čak i temperature u sred noći bile blizu tridesetog podeljka na Celzijusovoj skali, a u lučkom gradu Falasarna na Kritu desila se i najtoplija noć ikada zabeležena u ovoj zemlji tokom marta sa minimumom od 24,8 °C.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
„Ako mislite da je ovo glavno jelo, grdno se varate”, navodi Herera u svom osvrtu na mediteranske vrućine. „Ovo je samo predjelo u odnosu na ono što tek dolazi: dolazi istorija.”
Istorija koju Maksimilijano Herera najavljuje ipak nije zakucana u kamenu. Kako bismo izbegli najgore posledice klimatskih promena – od Mediterana do Arktika, moramo hitno smanjiti emisije gasova koji zagrevaju atmosferu.
