Preko 30 °C u aprilu: U „letu pre leta”, koliko je zapravo toplije nego što je nekada bilo?

Rekordne temperature mere se širom sveta, a mi smo prvu polovinu aprila uporedili sa našom nekadašnjom prolećnom normalom – prosečnim temperaturama u aprilu između 1961. i 1990. godine, odnosno pre osetnijih klimatskih promena

15/04/2024 autor: Nikola Zdravković
0
Foto: I.C. Photo / Flickr

Širom zemlje, proživljavamo letnje vreme u sred aprila. 

Danas, 15. aprila, biće 33 °C širom zemlje, uključujući u Beogradu, Novom Sadu i Nišu – takozvani „tropski dan”, kada je temperatura preko trideset stepeni Celzijusa.

Današnja vrućina samo je kulminacija vrućina koje, sa retkim i kratkim pauzama, traju već više od dve nedelje. U odnosu na prošlu godinu, kada je početkom aprila u Beogradu bilo zabeleženo rekordnih 17 cm snega – ove godine je u isto vreme, na istom mestu više puta bilo zabeleženo preko 29 °C.

Slični ekstremi bili su ovih dana zabeleženi širom Evrope, ali i ne samo u Evropi: u Kini je u nedelju 14. aprila prvi put u istoriji tokom ovog prolećnog meseca izmereno preko 43 °C.

Kada pričamo o vremenu, a posebno u doba klimatskih promena, važno je pronaći adekvatnu perspektivu. Sasvim je jasno da su temperature od oko 30 °C početkom aprila u Srbiji – visoke. Ali koliko su one tačno visoke? Koliko su više nego što bi trebalo da budu, odnosno, nego što su nekada bile?

Kao referencu, iskoristili smo tzv. normale za period 1961-1990, što je načelno poslednji referentni period pre nego što su klimatske promene počele da uzimaju maha. Poredeći temperature u prvih deset dana aprila sa prosečnim maksimalnim temperaturama iz ovog perioda 20. veka, dobili smo sledeće slike za Beograd, Novi Sad i Niš:

Vizuali: Klima101 / Izvor podataka: RHMZ

Tokom prve dve nedelje aprila, gotovo širom Srbije, termometri su dostizali temperature koje su u proseku za čak 8 °C toplije od nekada prosečnih dnevnih maksimuma (1961-1990). Čak su i oni navodno hladniji dani i dalje bili topliji od nekadašnje normale.

A današnji dan, 15. april, posebno je rekordan: u mnogim lokalitetima u zemlji, on je za 15 °C topliji od onoga što je nekada bila normalna temperatura za ovaj prolećni mesec.

U tri grada koja smo posmatrali – u Beogradu, Novom Sadu i Nišu – prosečna maksimalna temperatura u ovom periodu bila je viša od 25 °C, što je pre pedesetak godina važilo npr. za prosečnu maksimalnu dnevnu temperaturu u Beogradu… ali u junu, a ne u nizu dana odmah nakon kraja kalendarske zime.

Ogromna odstupanja koja se mogu videti zapravo su još veća nego što se možda čine. Naime, aktuelne temperature (sa početka meseca) ovde se porede sa prosecima za čitav mesec, u koje ulaze i temperature iz druge polovine meseca, koja je tipično toplija od prve.

Kada govorimo o prosečnim maksimalnim dnevnim temperaturama u aprilu, one su u Beogradu porasle za 1,3 °C, u Novom Sadu za 1,2 °C, a u Nišu za 1 °C za (grubo rečeno) trideset godina.

Važno je istaći da se kao referentna normala danas uzima period 1991-2020, kada već uveliko možemo da govorimo o posledicama klimatskih promena – ali upravo zato je važno da našu aktuelnu realnost poredimo upravo sa periodom ranije, u ovom slučaju 1961-1990, kako bismo dobili jasnu sliku promena u kojima živimo.

Naime, između ova dva referentna perioda ima vidnih razlika.

Kada govorimo o prosečnim maksimalnim dnevnim temperaturama u aprilu, one su u Beogradu porasle za 1,3 °C, u Novom Sadu za 1,2 °C a u Nišu za 1 °C za (grubo rečeno) trideset godina. 

Iako ovo ne zvuči kao mnogo – u pitanju su ogromne brojke za tako kratak period vremena, a posebno kada se uzme u obzir da se u Srbiji najveće zagrevanje može videti tokom leta, a ne proleća. 

KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER

Ali posledice klimatskih promena nisu samo u normalama. Ovakve naizgled male promene u normalama zapravo dovode i do češćih i intenzivnijih ekstremnih prilika – od poplava i suša, pa do vrelih dana kada su aprilske temperature i preko 10 °C, pa i 15 °C više nego što je nekada bilo normalno za ovaj deo godine. 

Jedini način da zaustavimo ove promene u godišnjim dobima, koja nam iz godine u godinu deluju sve dalje i dalje, jeste kroz klimatsku akciju – danas. Dobra perspektiva jeste samo prvi korak, ali je i neophodan. Ona nam govori koliko su nam uslovi već promenjeni.

Komentari (0)

OSTAVI KOMENTAR