Đaci u jednoj školi u slovenačkom gradiću Naklu napuštaju svoje klupe i učionice kako bi proveli deo školskog dana u prirodi. Ovo je rezultat pionirske inicijative Biotehničkog centra Naklo koji je nedavno u svoj kurikulum uveo terapiju šumom.
Nastavni program i radionice, osmišljeni u cilju smanjenja stresa i jačanja imuniteta, uključuju vođene šetnje u prirodi za učenike i nastavnike. S obzirom na to da ustanova nudi srednje i visokoškolsko obrazovanje s fokusom na biotehnologiju i poljoprivredu, nije začuđujuće da je u pitanju prva škola u zemlji koja nudi terapiju šumom.
Ideja je jednostavna, ali efikasna: boravak u prirodi dokazano snižava krvni pritisak, smanjuje stres i anksioznost, te poboljšava pamćenje, koncentraciju i san.
Program u gradiću Naklo vodi profesorka geografije i istorije Mojca Logar, jedna od polaznika prve generacije sertifikovanih vodiča terapije šumom u Sloveniji.
„Terapija šumom obuhvata vođene šetnje kroz šumu u trajanju od dva-tri sata tokom kojih sistematski otvaramo svih pet čula”, izjavila je Logar za slovenačke medije.
Ona naglašava da se terapija šumom razlikuje od vrtića u šumi koji su na nacionalnom nivou uspostavljeni mnogo ranije i već su dobro razvijeni. Dok se vrtići u šumi temelje na učenju u prirodi, terapija šumom je usmerena na lično blagostanje pojedinaca.
„Kroz vežbe disanja i svesnosti trudimo se da učesnici postignu stanje relaksacije, ‘upijajući’ pozitivne efekte prirode.”
Blagodeti prirode prepoznavali su čak i drevni narodi i kulture, a sve veći broj istraživanja na globalnom nivou potvrđuje terapeutska dejstva: brojne studije su pokazale da boravak u prirodi smanjuje nivo stresa, krvni pritisak, pa čak i moždanu aktivnost povezanu sa stresom.
Ali priroda ne samo da opušta, već ublažava i fizički bol. Tim naučnika iz Berlina, Beča i Birmingema otkrio je da čak i samo gledanje kratkih, virtuelnih simulacija prirode može smanjiti osećaj bola.
U skladu sa naučnim saznanjima, prepisivanje boravka u prirodi – odnosno tzv. zelenih recepata – poslednjih decenija hvata zamah širom sveta. Tako Kanađani počev od 2022, na osnovu lekarskog recepta, mogu da dobiju besplatnu godišnju propusnicu za nacionalne parkove,
U Japanu ta praksa ima dužu istoriju: tamošnji lekari preporučuju „šinrin joku” ili „kupanje u šumi” još od 1982. godine, savetujući pacijentima da izađu napolje i da iskoriste na hiljade kilometara šumskih staza u zemlji. Do danas je u promociju „šinrin jokua” kao nacionalnog zdravstvenog programa uloženo preko četiri miliona dolara.
Među pionirima integracije prirode u zdravstvo bili su i Novozelanđani koji su počeli da izdaju zelene recepte još kasnih devedesetih, što je od tada postalo ustaljeni deo zdravstvene ponude tamošnje vlade.
Zdravstveni benefiti terapije šumom delimično su povezani sa fitoncidima koje oslobađa drveće, a za koje su naučni radovi utvrdili da mogu da ublaže upale u organizmu i važe za prirodne antibiotike.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Iako je i dalje neizvesno kada će terapija šumom biti deo slovenačkog zdravstvenog sistema, Biotehnički centar Naklo jasno pokazuje da je priroda najstariji i izrazito efikasan lek kojem se vraćamo čak i u savremenom dobu.
