Foto: NASA (satelitski snimak uragana Helen 24. septembra 2024)
Osnažen toplom vodom iz Meksičkog zaliva, uragan Helen sručio se prošle nedelje na Floridu kao monstruozni uragan četvrte kategorije. U međuvremenu, Helen je tutnjala kroz Severnu i Južnu Karolinu, Džoržiju, Tenesi i Virdžiniju, izazivajući ogromne, smrtonosne poplave na svom putu.
Uprkos tome što je njena snaga vremenom varirala, tropska oluja –praćena jakim vetrovima i padavinama – svuda za sobom ostavljala je tragove stradanja i ogromnu štetu. Prema poslednjim podacima, život je izgubilo 190 ljudi, a stotine se vodi kao nestalo.
Uz ovakav crni bilans, uragan Helen je zapravo druga najsmrtonosnija tropska oluja u kopnenim delovima Sjedinjenih Američkih Država od 2000. godine, prenose mediji. U protekle dvadeset četiri godine, jedina tropska oluja sa više žrtava bio je uragan Katrina koji je 2005. pogodio južnu američku obalu i ubio najmanje 1.200 ljudi.
Ovu neslavnu poziciju Helen zadržava i kada se gleda nešto duža istorija uragana u kopnenoj Americi, od 1970. do danas.
Međutim, ako bismo otišli dalje u prošlost, do pedesetih godina prošlog veka, uragan Helen pao bi na četvrto mesto najsmrtonosnijih iza već pomenute Katrine, kao i nešto davnijih uragana Odri iz 1957. sa 416 žrtava i Kamile iz 1969. sa 256 smrtnih slučajeva.
Dok se traga za preživelima i dolazi do zajednica koje su izolovane usled plavljenja, očekuje se da će u narednim danima broj poginulih rasti.
Ali ne samo da je uragan Helen jedna od najsmrtonosnijih tropskih oluja koju su u proteklim decenijama doživele Sjedinjene Američke Države, već je i jedna od najskupljih.
Uragan je tropska oluja sa vetrovima brzine preko 119 km/h, praćena kišom, grmljavinom i munjama. Na Safir-Simsonovoj skali, postoji pet kategorija uragana od najslabije (1) ka najjačoj (5).
Četvrtu kojoj je pripala i Helen karakterišu vetrovi brzine između 209 i 251 km/h, očekuje se ozbiljna šteta na imovini, drveću, infrastukturi…
Poplave su oštetile puteve, rušile mostove, dovele do nestašica struje, a usluge komunikacije u pogođenim oblastima bile su maltene nepostojeće nakon što su poplave vode uništile infrastrukturu. Kako piše britanski Guardian, rane procene eksperata za osiguranje kažu da su materijalni gubici i do 160 milijardi dolara.
Pre nego što se u punoj snazi obrušila na kontinentalnu Ameriku, u četvrtak, 26. septembra, tropska oluja Helen prikupljala je gorivo nad rekordno toplim vodama Meksičkog zaliva. A neuobičajeno visoke temperature okeana na tim prostorima su između 200 i 500 puta verovatnije u svetlu klimatskih promena, proračunao je nezavisni istraživački centar Climate Central.
Sezona uragana počinje 1. juna i traje do 30. novembra mada se uragani mogu javiti, i javljaju se, i izvan tog vremenskog opsega. Centar za uragane pri Američkoj agenciji za okeane i atmosferu (NOAA) predviđa i prati ove džinovske olujne sisteme koji se u Atlantiku javljaju prosečno dvanaest puta godišnje.
Ove godine, Helen je osma imenovana oluja, peti uragan i drugi po redu snažni uragan.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
NOAA je već u maju objavila da bi ovogodišnja sezona uragana mogla da bude iznad proseka. Nju je obeležio i nikada raniji uragan pete kategorije pod imenom Beril koji se razvijao još krajem juna.
Na zagrejanijoj planeti, snažni uragani kao što su Helen i Beril postaju sve učestaliji. Projekcije upućuju na to da će, usled porasta temperature, uragane u budućnosti verovatno pratiti još obilnija kiša, kao i veći rizik od obalnih poplava usled porasta nivoa mora.
