Nikada raniji uragan pete kategorije na Atlantiku: Da li su klimatske promene krive za smrtonosni Beril?

Peta kategorija obuhvata najsnažnije uragane tokom kojih brzina vetra ide preko 252 km/h. Takve oluje pretežno se dešavaju tek u septembru

10/07/2024 autorka: Jelena Kozbašić
0
Foto: NASA

U proteklih stotinak godina koliko se vodi evidencija, snažan uragan Beril, koji je prošle nedelje pogodio Karibe, trenutno je najraniji uragan pete kategorije na Atlantskom okeanu u toku jedne kalendarske godine.

Ali i dalje od toga… Pre smrtonosnog Berila, tokom jula je zabeležen samo jedan uragan pete kategorije. Bio je to uragan Emili iz jula 2005. godine.

Štaviše, najviše ovakvih uragana u istoriji merenja na Atlantiku javljalo se mnogo kasnije, tek tokom septembra.

Uragan je tropska oluja sa vetrovima brzine preko 119 km/h, praćena kišom, grmljavinom i munjama. Prema Safir-Simsonovoj skali, što je veća kategorija uragana, to je i veći rizik od štete.

Konkretno peta kategorija obuhvata najsnažnije uragane tokom kojih brzina vetra ide preko 252 km/h. U takvim situacijama očekuju se katastrofalne posledice: može doći do urušavanja zidova i propadanja krovova na kućama, obaranja drveća i strujnih stubova, pa i dugotrajnih nestašica struje.

„Mnoga pogođena područja biće nenaseljiva nedeljama ili mesecima”, navodi se.

Uragan Beril se razvio još krajem juna, jačajući vremenom, da bi se u ponedeljak, 1. jula, sručio na grenadsko ostrvo Karijaku kao uragan četvrte kategorije (209-251 km/h). Ulaskom u Karipsko more, uragan se intenzivirao, dostigavši narednog jutra vrhunac kao uragan pete kategorije, a brzina vetra dostizala je 257 km/h.

Narednih dana, u oslabljenom intenzitetu, zahvatio je jug Jamajke, a potom i Kajmanska ostrva. Beril je nakratko povratio svoju snagu kada je 5. jula preleteo preko Tuluma u Meksiku. Na poluostrvu Jukatan paoje do nivoa tropske oluje da bi u Meksičkom zalivu još jednom ojačao i stigao početkom ove nedelje do Teksasa kao uragan prve kategorije (119-153 km/h).

Mada je tu vremenom slabio i postao tropska depresija koja je znatno manje opasna od smrtonosnog čudovišta pete kategorije koje se probijalo i uništavalo delove Meksika i Kariba samo nedelju ranije, Beril je i dalje doveo do jakih vetrova i kiša koji su bili dovoljni da ostave preko dva miliona ljudi bez struje, obore na stotine drveća i zarobe desetine automobila na poplavljenim putevima, prenose mediji.

U gradu Hjuston u Teksasu, život je izgubilo najmanje jedanaestoro ljudi. Među njima su bile i tri osobe nastradale u padu drveća i dve koje su se udavile. Jedna neidentifikovana osoba poginula je u požaru za koji se veruje da su prouzrokovale munje povezane sa olujom.

Za vreme svog trajanja, Beril je oborio nekoliko rekorda, uključujući i to da je reč o prvom uraganu koji je u junu dostigao razornost četvrte kategorije i o prvoj oluji, pre septembra, koja je prešla iz tropske depresije u veliki uragan za manje od 48 sati, piše CBS News.

Ostaje pitanje: da li su ovome doprinele klimatske promene?

Mada se bez prethodnih studija ne može tvrditi sa sigurnošću, stručnjaci se slažu da jesu. Temperature okeana trenutno su veoma visoke, pretežno usled klimatskih promena izazvanih sagorevanjem fosilnih goriva. A topla voda je gorivo za uragane.

U tropskom Atlantiku, Beril se rodio kao jedna mala oluja. Da bi porastao, bilo mu je potrebno mnogo toplote koja obično izostaje ovako rano u godini i baš iz tog razloga većina oluja u junu i julu ne bude toliko žestoka.

Međutim, ove godine to nije slučaj. Već u osvit jula, merile su se temperature vode tipičnije za septembar koji važi za mesec sa najviše uragana.

KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER

Sezona uragana počinje 1. juna i traje do 30. novembra mada se uragani mogu javiti, i javljaju se, i izvan tog vremenskog opsega. Centar za uragane pri Američkoj agenciji za okeane i atmosferu (NOAA) predviđa i prati ove džinovske olujne sisteme koji se u Atlantiku javljaju prosečno dvanaest puta godišnje.

NOAA je već krajem maja objavila da bi ovogodišnja sezona uragana mogla da bude iznad proseka. Stručnjaci su, sa 70% verovatnoće, prognozirali između 17 i 25 imenovanih oluja, od kojih bi 8-13 mogli da postanu uragani računajući i 4-7 snažnijih poput Berila.

Ovakva predviđanja tropskih oluja pripisuju se nizu faktora koji uključuje, između ostalog, visoke temperature Atlantskog okeana i razvoj prirodnog fenomena La Ninja u Pacifiku.

Komentari (0)

OSTAVI KOMENTAR