Prošlo je tačno pet godina od usvajanja Pariskog sporazuma a, iako su izvesni napori uloženi u borbu protiv klimatskih promena, i dalje nedostaje unapređenje kratkoročnih ciljeva kako bi se prosečno povećanje temperature na kraju veka zadržalo ispod 2 °C, zaključak je posle virtuelnog samita Ujedinjenih nacija o klimi.
Na samitu su govorili predstavnici 75 zemalja sveta i tom prilikom su izložili svoje dosadašnje napore za ublažavanje klimatskih promena, ali i dugoročne planove koji bi mogli znatno da utiču na poboljšanje situacije.
Ipak, ono što je nedostajalo jesu veća unapređenja kratkoročnih planova država, čijim bi se ispunjenjem omogućilo da se svet već u kratkom vremenskom roku nađe na putanji potrebnoj da se postignu rezultati koji su u skladu sa Pariskim sporazumom.
Dugoročni planovi
Mnoge države su ovom prilikom istakle svoje ambiciozne dugoročne planove, te je dosta njih postavilo i rok za dostizanje ugljenične neutralnosti.
Argentina i Vatikan su se obavezali da će biti ugljenično neutralni do 2050. godine, dok će Pakistan zaustaviti izgradnju novih termoelektrana na ugalj uz rok od 10 godina da 60% struje proizvodi iz obnovljivih izvora.
Evropska unija je odlučila da uloži dodatne napore u borbi protiv klimatskih promena. Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel je u tvitu saopštio da je Evropska unija donela odluku da u narednoj deceniji smanji emisije gasova sa efektom staklene bašte za 55% i da Evropa postane prvi ugljenično neutralni kontinent do 2050.
Ovakva odluka predstavlja znatno povećanje ambicije, s obzirom na to da je raniji plan bio da se emisije smanje za 40%.
Na samitu se obratio i predsednik Srbije Aleksandar Vućić, koji je rekao da je Srbija takođe postala ambicioznija i da je postavljen cilj da se do 2030. emisije smanje tri puta više nego što je ranije bilo planirano. Iskazano u brojevima, to znači smanjenje od 13,2% emisija u odnosu na 2010. godinu, a 33,3% u poređenju sa 1990.
Iako najava planova koji će se naći u novom nacionalno određenom doprinosu (NDC) predstavlja napredak, Srbija je još daleko od usklađivanja svojih ciljeva sa Evropskom unijom, koja je usvojila odluku da do 2030. smanji emisije za 55% u odnosu na 1990.
I najveći svetski nacionalni emiter gasova sa efektom staklene bašte – Kina, obavezala se da će uložiti dodatne napore kako bi smanjila svoje emisije. Predsednik Si Đinping rekao je da će Kina težiti smanjenju emisija po jedinici BDP-a za više od 65% do 2030, u odnosu na nivo iz 2005. godine, čime je blago povećavan prethodni cilj smanjenja emisija sa 60% na 65%.
Ovo predstavlja prilično skroman napredak, posebno imajući u vidu nedavno najavljen cilj za dostizanje ugljenične neutralnosti do 2060. Međutim, prava prilika za uvid u to šta će Kina konkretno preduzeti kako bi ostvarila taj ambiciozan cilj je mart 2021, za kada je najavljen novi petogodišnji plan.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Potrebni su dodatni napori
„Još nismo na dobrom putu da se globalno zagrevanje ograniči na znatno ispod 2 °C, ili čak i na 1,5 °C, na šta se Međunarodna zajednica obavezala 2015. godine“, istakao je generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš.
On je pozvao sve zemlje da uvedu vanredno stanje zbog klimatskih promena, koje bi trajalo dok svet ne postane ugljenično neutralan.
Trenutno, čovečanstvo nije na dobrom putu i, iako smo tokom proteklih meseci svedočili brojnim pozitivnim primerima i odlukama, to i dalje nije dovoljno kako bi se ispunile odredbe Pariskog sporazuma.
Mnoge zemlje su donele dugoročne planove koji će, ako budu ispunjeni, sigurno pomoći da se smanji povećanje prosečne temperature. Ipak, ono što nedostaje je unapređenje kratkoročnih mera, koje su neophodne kako bi države bile na putu da emisije smanje u dovoljnoj meri.
Svakako, nakon samita je ostala misao da je pred nama dugačak put i da ceo svet mora da se potrudi kako bi dostigao ciljeve koji su određeni u Parizu pre pet godina. Iako trenutni rezultati nisu dobri, situacija može da se preokrene ujedinjenom snagom svih zemalja sveta.
