Zagađen vazduh je daleko najveći faktor iz životne sredine koji utiče na zdravlje. U Evropi je oko polovina svih bolesti izazvanih faktorima iz životne sredine, izazvana upravo zagađenim vazduhom. Zagađujuće materije koje su od najvećeg značaja su: male čestice suspendovane u vazduhu (tzv. PM čestice), ugljen-monoksid, ozon, azotni oksidi i sumpor-dioksid.
Na koji način ove čestice deluju negativno na ljudsko zdravlje i koje sve bolesti mogu izazvati? Koliko je ovaj problem veliki u svetu a koliko u Srbiji? Ko je najosetljiviji na uticaj zagađenog vazduha na zdravlje i šta moraju odgovorne institucije i organi učiniti da se tazaj negativan uticaj smanji, a šta mogu sami građani učiniti da se zaštite?
Kako zagađen vazduh utiče na zdravlje ljudi?
Zagađenje vazduha je prisustvo hemijskih, fizičkih ili bioloških činilaca u vazduhu (bilo atmosferskom ili u zatvorenom prostoru) koji menjaju prirodne karakteristike vazduha. Najčešće aktivnosti koje dovode do emisija zagađujućih materija u vazduh su: sagorevanje fosilnih goriva u procesu dobijanja električne energije ali i u pećima i šporetima u domaćinstvima, produkti sagorevanja goriva u motornim vozilima, razni tehnološki procesi u industrijskim postrojenjima, odlaganje smeća na deponijama smeća ili paljenje poljoprivrednih kultura itd.
Pomenute male čestice (prečnika 10 mikrona i manje i 2.5 mikrona i manje) mogu biti različitog hemijskog sastava, pa se u njima često nalaze i kancerogene materije, naročito onih koje nastaju sagorevanjem fosilnih goriva. Te najsitnije čestice koje slobodno lebde vazduhom zbog svoje male mase (zato su i suspendovane u vazduhu) imaju najveći negativan uticaj po javno zdravlje jer ulaze u organizam kroz organe za disanje i prelaze u krvotok putem koga mogu dospevati u razne organe ali se i taložiti u krvnim sudovima.
Ako ljudi dugi niz godina udišu vazduh u kome su ove čestice prisutne u vrednostima koje su iznad vrednosti preporučenih u Vodiču za kvalitet vazduha i zdravlje Svetske zdravstvene organizacije (SZO), mogu se razviti na prvom mestu bolesti krvnih sudova i srca kao što su ishemijska bolest srca i šlog, rak pluća (jer čestice često sadrže kancerogene materije), hronična opstruktivna bolest pluća (jer ulaze u pluća i tu se talože), kao i akutna zapaljenja organa za disanje. Poznato je da zagađen vazduh utiče i na metabolizam i izaziva bolesti kao što je šećerna bolest. Pored ovog, zagađen vazduh može izazvati smanjen kvalitet sperme ali i biti uzrok prevremenih rođenja dece ili usporiti njihov razvoj u materici i izazvati smanjenu težinu na rođenju.
Kada je sve ovo poznato iz naučne literature, ne možemo a da se ne zapitamo koliko je ovaj uticaj na javno zdravlje zaista veliki, pre svega imajući u vidu jednostavnu činjenicu da bi se svi ovi zdravstveni problemi mogli izbeći kada ljudi ne bi udisali zagađen vazduh?
Koliki broj ljudi godišnje strada od posledica zagađenog vazduha?
Po procenama SZO, zagađen vazduh ubije oko sedam miliona ljudi godišnje širom sveta. Zagađen vazduh je u 2020. godini bio četvrti po rangu faktor rizika za pojavu hroničnih nezaraznih bolesti, posle prehrambenih navika, visokog krvnog pritiska, pušenja i visokih vrednosti šećera u krvi. Gotovo celokupna svetska populacija koja živi u gradovima izložena je vrednostima zagađujućih materija koje prelaze preporučene vrednosti SZO, ali su te vrednosti najviše i višestruko su premašene u zemljama u razvoju u koje spada i Srbija.
Prema podacima srpske Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA) koja obavlja kontinuirani monitoring kvaliteta vazduha, celokupna srpska populacija živi u područjima u kojima je za najmanje čestice prečnika 2.5 mikrona (a koje su i najštetnije po ljudsko zdravlje jer prodiru najdublje u organizam) prekoračena preporučena vrednost SZO od 5 µg/m3 . Monitoring kvaliteta vazduha obavlja se u Republici Srbiji poslednjih desetak godina. Vrednosti zagađujućih materija od 2015. godine na osnovu podataka iz Nacrta Nacionalnog programa za unapređenje kvaliteta vazduha 2022-2030 (koji je objavljen i dostupan za javnu raspravu) pokazuju trend pogoršanja.
Zato se postavlja pitanje, koji su uticaji ovako zagađenog vazduha na zdravlje i koliko je ovaj problem veliki kada ga posmatramo kroz prizmu javnog zdravlja?
Kako zagađen vazduh utiče na zdravlje građana Srbije
Procene uticaja zagađenog vazduha na zdravlje populacije Srbije su dostupne iz nekoliko međunarodnih procena. Ove procene kao ulazne podatke uzimaju međunarodno dostupne zvanične podatke za Srbiju (podaci monitoringa kvaliteta vazduha i podaci iz zdravstvene statistike), ali mogu uzimati različite pretpostavke za proračune, te se ove procene razlikuju.
Prema proceni SZO iz 2018. godine, a koja uzima podatke iz 2016. za proračun, broj prevremenih smrti usled zagađenog vazduha je procenjen na 6592. Prema proceni Evropske agencije za zaštitu životne sredine broj prevremenih smrti je 15050 po izveštaju iz 2020. Izveštaj koji obrađuje podatke iz 2012. Proračun urađen za potrebe izrade Nacrta Nacionalnog programa za unapređenje kvaliteta vazduha 2022-2030 odnosi se na 2015. godinu, uzima u obzir prevremene smrti prouzrokovane delovanjem PM 2.5 kao i ozona i azotnih oksida i iznosi 10.928 prevremenih smrti. Ono što je zajedničko svim ovim proračunima je to da je u svima procenjeno da daleko najveći uticaj imaju najsitnije čestice PM 2.5. Na primer za poslednju pomenutu procenu 10.928 prevremenih smrti, 9773 se odnosi samo na prevremene smrti prouzrokovane ovim česticama.
Zato bi bilo neophodno, da bi podaci o uticaju na zdravlje bili korisniji i za donosioce odluka kada odlučuju o merama za smanjenje zagađenja, da se u Srbiji rade analize kako na nacionalnom tako i na lokalnom/regionalnom nivou, kao što je i predviđeno našom postojećom zakonskom regulativom, a što se za sada iz niza razloga ne radi. Tako bi se dobila realnija slika, ali i detaljnije lokalne analize koje bi pokrenule konkretne akcije na konkretnim područjima.
Ne treba izgubiti iz vida ni činjenicu da pored prevremenih smrti, zagađen vazduh na prvom mestu izaziva bolesti usled kojih je smanjen kvalitet života pre samog smrtnog ishoda, smanjena je i radna sposobnost i produktivnost a nije zanemarljiva i činjenica da lečenje košta. Zato se, kada govorimo o uticajima zagađenog vazduha na javno zdravlje mora uvek imati u vidu da on i izaziva velike troškove. Po proceni OECD i SZO Regionalne kancelarije za Evropu, u 2015. godini su ekonomski troškovi zdravstvenih posledica i prevremenih smrti iznosili za SZO Region Evrope 1600 milijardi američkih dolara, a udeo tih troškova je bio srazmerno veći u zemljama u razvoju gde su i nivoi zagađenja vazduha viši, što je bio slučaj i sa Srbijom.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Potrebno je zaštiti najugroženije
Zato je važno uvek imati u vidu da se brojevi obolelih i prevremeno umrlih usled zagađenog vazduha mogu smanjiti sa smanjenjem zagađenja. Ipak, svako od nas se i pita, šta može i sam da učini da bar trenutno spreči zdravstvene probleme u epizodama lošeg kvaliteta vazduha. U epizodama zagađenja može doći do pogoršanja simptoma već postojećih bolesti, pa je tada i zabeležen povećan broj poseta hitnim službama.
Kako su najosetljivije grupe stanovništva na ove štetne uticaje odojčad i deca, starija populacija iznad 65 godina i hronični bolesnici, u epizodama visokog zagađenja preporučeno je da oni ne izlaze napolje, a deca ne bi trebalo da se igraju napolju ili da u školi imaju fiskulturu napolju. Prozore ne bi trebalo često otvarati. I zdrave osobe ne bi trebalo da se bave fizičkom aktivnošću napolju kao što je trčanje ili vožnja bicikla.
Ipak, prava i jedina mera zaštite je smanjenje zagađenja na mestu nastanka, pa je zato i našim zakonodavstvom predviđena izrada i sprovođenje Planova za poboljšanje kvaliteta vazduha sa nizom aktivnosti koje treba sprovoditi kako na lokalnom tako i na nacionalnom nivou. Sa aspekta javnog zdravlja, mere bi uvek trebalo da su takve, da zaštite na prvom mestu najranjivije.
