U Evropi, zagađenje vazduha je vodeći pojedinačni zdravstveni rizik iz životne sredine, a najveća krivica za bolesti i smrtnost pripisuje se sitnim zagađujućim česticama PM 2,5. Evropska agencija za životnu sredinu procenila je da su prekomerne koncentacije isključivo ovih čestica, samo tokom 2023. godine, prevremeno odnele 182 hiljade života širom kontinenta.
Ipak, stanovnici nekih regiona i zemalja udišu opasniji vazduh od ostalih. Samim tim, veći je i broj smrti izazvanih PM 2,5. Među njima smo i mi u Srbiji.
Konkretno, prema podacima iz 2023, u našoj zemlji se 188 prevremenih smrti na 100.000 stanovnika pripisuje zagađenju vazduha česticama PM 2,5.
„Standardizovana stopa smrtnosti prouzrokovana PM 2,5 u Srbiji je duplo viša od one na globalnom nivou i skoro četiri puta viša od one u razvijenim zemljama zapadne Evrope”, otkriva prim. dr Elizabet Paunović, penzionisana direktorka Evropskog centra za životnu sredinu i zdravlje u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO).
Iako agencija navodi da je smrtnost opala za oko 50%, sa 378 smrtnih slučajeva pre dve decenije (2005), i dalje je oko tri puta veća nego na nivou Evropske unije – 60 smrti izazvanih PM 2,5 na 100.000 stanovnika.
Ali pitanje je i koliko su ovi stariji podaci pouzdani, dodaje naša sagovornica.
„Uzimanje 2005. godine kao referentne za Srbiju ne daje neophodno tačan uvid u situaciju jer tada još nije bio uspostavljen monitoring kvaliteta vazduha u Srbiji. Ipak, podaci Instituta za zdravstvene efekte iz Bostona ukazuju na to da je od 2005. smanjen nivo izloženosti PM 2,5 česticama, što je pozitivan trend.”
A da li je ovaj napredak dovoljan?
„Ako je stopa smrtnosti na 100.000 stanovnika i dalje četiri puta viša od razvijenih zemalja zapadne Evrope, ne možemo reći da je to dovoljno. Ovo ukazuje na postojanje ozbiljnog zdravstvenog problema na koji se može uticati pozitivno merama koje bi smanjile zagađenje vazduha.”
Ukupno 12 regiona jugoistočne Evrope beleži preko 200 prevremenih smrti na 100.000 stanovnika
Naša zemlja nije izuzetak od pravila: skoro čitav region jugoistočne Evrope beleži preko ili blizu 150 smrti usled PM 2,5 na 100.000 stanovnika. A i sama žarišta zagađenja, kao što je ovo, imaju sopstvena – još užarenija podžarišta.
To se jasno može videti i na mapi Evropske agencije za životnu sredinu:
Najtamnija smeđa nijansa na ovoj mapi rezervisana je za oblasti gde su PM 2,5 „odgovorne” za više od 200 smrti na 100.000 stanovnika.
Dok su ovakve zone najgoreg smrtonosnog zagađenja u ostatku Evrope neprimetne, u jugoistočnoj Evropi sreću se prilično često, i to u ukupno 12 oblasti u Srbiji, Severnoj Makedoniji i Albaniji.
Kod nas, ovakvo najkritičnije zagađenje PM 2,5 zatiče se u regionu Beograda, kao i u Mačvanskom, Šumadijskom, Pomoravskom, Podunavskom, Nišavskom i Rasinskom okrugu. Drugim rečima, pogođena je ne samo prestonica, nego i neki od najvećih gradova u zemlji sa svojom okolinom poput Niša i Kragujevca, ali i Smederevo kao veliki industrijski centar, Šabac, Jagodina, Loznica…
Ni Severna Makedonija nije lišena najtamnije i najzlokobnije smeđe nijanse: njom su „obojeni” Skopski, Vardarski i Jugoistočni region, kao i Pelagonija, najveća kotlina u zemlji, gde su smešteni gradovi Bitola i Prilep.
Ove oblasti sa visokom smrtnošću dovele su i nacionalni prosek na preko dve stotine: u Severnoj Makedoniji, 222 smrtnih slučajeva na 100.000 stanovnika posledica su zagađenja vazduha česticama PM 2,5, pokazuju podaci nadležne evropske agencije.
Pored toga, u Skopskom regionu – gde se nalazi i glavni grad Skoplje – PM 2,5 su tokom 2023. uzrokovale čak 301 smrtni slučaj na 100.000 stanovnika, piše medijska organizacija The European Correspondent.
Još dva vodeća evropska žarišta zagađenja, sa preko 200 prevremenih smrti, jesu region Tirane i Drača u Albaniji.
Sitne zagađujuće čestice PM 2,5 mogu dospeti duboko u naša pluća, a odatle kroz krvotok i do drugih organa u telu. A ovo se i te kako odražava na naše zdravlje, posebno kada je zagađenje zastupljeno duži niz godina.
„Hronična višedecenijska izloženost visokom koncentracijama PM 2,5 čestica povećava rizik oboljevanja od kardiovaskularnih, cerebrovaskularnih, respiratornih, malignih i drugih bolesti (dijabetes)”, objašnjava prim. dr Elizabet Paunović.
„Pored toga, kratkotrajna izloženost visokim koncentracijama PM 2,5 povećava rizik od akutnih zdravstvenih efekata kao što su infarkt miokarda ili moždani udar, te na oba načina statistički doprinosi povećanoj i opštoj i specifičnoj smrtnosti.”
Ali crne statistike nisu nepromenjiva sudbina našeg regiona.
„Treba posebno imati u vidu da se rizik koji se pripisuje zagađenom vazduhu za razvoj bolesti i smrtnost može i mora znatno smanjiti”, ističe prim. dr Elizabet Paunović, „te da se time ove stope smrtnosti mogu smanjiti. Svaka ova smrt se može sprečiti.”
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Kako navodi doktorka, rešenje mora biti kombinacija sistemskih (energetika, saobraćaj, industrija, urbanističko planiranje), ali i socijalnih mera koje moraju obuhvatiti subvencije i direktnu zaštitu najosetljivijih grupa – kao što su deca, trudnice, hronični bolesnici i starija populacija. A sve to, uz doslednu primenu postojećih pravnih akata i njihovo usklađivanje sa legislativom Evropske unije.
Srbija u tom pogledu već ima definisan pravac.
„Republika Srbija ima usvojen Program zaštite vazduha u Republici Srbiji za period od 2022. do 2030. godine koji je strateški dokument koji definiše mere za smanjenje zagađenja i unapređenje kvaliteta vazduha”, podseća prim. dr Paunović. „Akcioni plan koji ga prati fokusiran je na prelazak na čistije energente, smanjenje emisija iz industrije i saobraćaja, kao i zamenu ložišta. Ovaj program treba sprovoditi dosledno, pratiti njegovu realizaciju i ojačati kapacitete za njegovu primenu.”
Kroz ovaj proces već su uspešno prošle brojne evropske zemlje, poput Finske, Švedske i Estonije, gde je zabeležen pad smrtnosti od PM 2,5 od preko 90%, na maksimalno pet smrtnih slučajeva na 100.000 stanovnika, kao i Island u kojem je problem gotovo u potpunosti iskorenjen.
