Planeta se od početka industrijskog doba zagrejala za 1,1 °C, a rastuće temperature narušavaju zdravlje ljudi i privredu. Ukoliko čovečanstvo ne smanji emisije gasova sa efektom staklene bašte, stanje će postajati samo gore.
Međutim, u određenim krajevima sveta toplotni stres ne nastaje samo usled globalnog zagrevanja.
Tako novi izveštaj Svetskog instituta za resurse (WRI) pokazuje da je, pored oslobađanja ugljen-dioksida, porastu prosečne temperature i ekstremnim vrućinama u tropima doprinelo i krčenje šuma.
Na svim geografskim širinama, od tropskog pojasa do tajgi u Sibiru, šume pomažu u stabilizaciji lokalne klime tako što snižavaju ekstremne temperature i održavaju obrazac padavina. Njihov značaj u hlađenju je još izraženiji u zonama oko ekvatora s obzirom na to da su one već na udaru velikih vrućina, a u budućnosti bi to moglo samo da se pogorša.
Iako se proračuni razlikuju, krčenje šuma u tropima doprinosi porastu lokalne prosečne temperature za oko 1 °C. Efekat je veći kada se posmatraju ekstremi: deforestacija može dovesti do porasta dnevnih visokih temperatura na tom podneblju za, u proseku, 4,4 °C.
Zagrevanje, uzrokovano gubitkom stabala, uporedivo je sa onim koje su izazvale emisije gasova sa efektom staklene bašte. S obzirom na to da su naučnici utvrdili da porast temperature u tropskim oblastima dva faktora, samim tim je veća pretnja za zdravlje tamošnjih stanovnika.
Ni privreda nije i neće biti pošteđena.
Čak i ako se porast srednje globalne temperature zaustavi na 1,5 °C, Brazil će izgubiti 850 poslova sa punim radnim vremenom do kraja decenije zbog smanjenih sati rada zbog izloženosti toplotnom stresu, rezultati su istraživanja koje je predvodila Međunarodna organizacija rada. Krčenje šuma samo bi produbilo problem i smanjilo broj tokom kojih je moguć bezbedan rad.
Gasovi sa efektom staklene bašte dovode do postupnog zagrevanja. Sa druge strane, porast temperature zbog gubitka šumskih kapaciteta dešava se naglo. Povrh toga, nisu u opasnosti samo ljudi koji žive u blizini iskrčene šume: uticaji su primećeni i na udaljenosti od 50 kilometara, a povećavaju se sa obimom deforestacije.
U studiji, objavljenoj u naučnom časopisu Nature, procenjuje se da je već 30% svetske populacije izloženo kombinaciji toplote i vlažnosti koja prevazilazi bezbednosni prag ljudskog tela najmanje tokom 20 dana godišnje. Pod pretpostavkom da se globalno zagrevanje ograniči na 2 °C, gotovo polovina svetske populacije biće pogođena potencijalno smrtonosnim klimatskim uslovima u trajanju od preko 20 dana u toku godine. Situacija će biti posebno dramatična upravo u tropima gde bi takve okolnosti mogle da traju i do nekoliko meseci.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Imajući u vidu da su oko ekvatora pretežno grupisane zemlje niskih i nižih srednjih primanja, uključujući i one sa najvećim brojem ljudi pogođenih ekstremnim siromaštvom, očekuje se da će globalno zagrevanje neproporcionalno uticati upravo na već ugrožene grupe stanovništva.
Ipak, procene o porastu temperature nisu uključile dodatno, lokalizovano zagrevanje koje potiče od krčenja šuma, te bi slika mogla da bude još sumornija. Slično je i sa politikama. To treba da se promeni, kao što je neophodno podići svest o tome kako besomučno krčenje stabala negativno utiče na sudbine lokalnih zajednica.
