Da li imate utisak da u Srbiji ima sve manje snega?

Porast temperature, koji se beleži od početka industrijske revolucije, ima sve veći uticaj na obrasce i količinu snežnih padavina. Toplija klima za posledicu ima sve manje snežnih padavina iz razloga što veća temperatura uzrokuje ređu pojavu snega, ali i njegovo kraće zadržavanje na Zemljinoj površini kada dođe do formiranja snežnog pokrivača.

Zimska sezona (decembar-januar-februar) 2020/2021 u Srbiji je treća najtoplija zima od 1951. godine, koja je bila za oko  3.0 °C toplija od proseka za period 1981-2010. 

Takođe, u celoj Srbiji ove zime je zabeležen manji broj dana sa snežnim pokrivačem u odnosu na prosečne vrednosti. U većem delu Srbije bilo je od 12 do 20 dana manje sa snežnim pokrivačem od u odnosu na prosek.

Na slici 1 prikazana je prosečna temperatura vazduha za zimske mesece (decembar-januar-februar) u Srbiji počevši od zime 1951/1952. Na osnovu lineranog trenda, na istoj slici takođe možemo lako uočiti da su poslednjih godina zime u Srbiji bile za oko dva stepena toplije u odnosu na sredinu dvadesetog veka.  Tokom poslednje decenije, samo su tri zime imale prosečne temperature ispod nule, i to su zime 2010/2011, 2011/2012 i 2016/2017. Sa druge strane, vidimo da su u prošlosti zime sa prosečnim temperaturama ispod nule bile daleko učestalije.

Porast zimske temperature, najbolje uočljiv ako posmatramo broj dana sa mrazom, odnosno broj dana kada je minimalna dnevna temperatura bila ispod nule. Na slici 2 prikazan je procečan godišnji broj dana sa mrazom u Srbiji za pojedinačne dekade, počevši od dekade 1951-1960. 

Tokom druge polovine dvadesetog veka, broj dana sa mrazom tokom godine je bio relativno stabilan, sa prosekom od oko 105 dana po godini. Poslednje dve decenije došlo je do naglog smanjenja, tako da je u periodu od 2011-2020, broj dana sa mrazom bio manji za oko 20 dana od proseka iz dvadesetog veka.

Toplija zima, manje snega

Za očekivati je da će porast zimskih temperatura i manji broj dana sa temperaturama ispod nule usloviti i manje snežnih padavina i manji broj dana sa snežnim pokrivačem. 

Na slici 3 prikazan je broj dana sa snežnim pokrivačem tokom zime u Beogradu, od sezone 1951/1952 do 2020/2021, pri čemu je poslednja zima u Beogradu bila druga najtoplija sa prošečnom srednjom temperaturom vazduha od 5.5 ℃, što je za 3.1 °C više od proseka za period 1981-2010.

Tokom period od 1951. do 1990. prosečan broj dana sa snegom bio je 31, tako da su pojedine zime prikazane crvenim i plavim stubićima, u zavisnosti od toga da li je tokom njih bilo više ili manje dana sa snegom u odnosu na ovu prosečnu vrednost.

Iako je broj dana sa snegom tokom većeg dela ovog perioda bio relativno stabilan, sa blagim trendom smanjenja, vidimo da je tokom poslednje decenije većina zima imala značajnije negativno odstupanje od prosečnih vrednosti. 

Šta više, jedine dve zime tokom kojih je broj dana sa snegom bio veći od proseka, odnosno veći od 31 dan, jesu zime 2011/2012 i 2018/2019, kada je zabeležen blagi porast broja dana sa snežnim padavinama u odnosu na prosek. Broj dana sa snegom poslednjih godina izgleda još dramatičnije kada se uporedi sa zimama iz pedesedih i šezdesetih godina prošlog veka, kada je u proseku svaka druga zima imala više od 41 dan sa snežnim pokrivačem.

U periodu od poslednjih 10 zima, posebno se izdvaja prošlogodišnja zima, 2019/2020, kada je snega na površini u Beogradu bilo samo tokom jednog dana, i to poslednjeg dana februara, odnosno poslednjeg dana meteorološke zime. 

Očigledno je da ovakva situacija utiče i na naše kolektivno sećanje, u smislu da polako zaboravljamo šta to znači imati „pravu zimu” sa mnogo snega, koga na površini ima duže od jednog meseca.

Uloga i važnost snežnog pokrivača u klimatskom sistemu

Snežni pokrivač igra značajnu ulogu u klimatskom sistemu. Sneg doprinosti ravnoteži energentskog budžeta Zemlje, jer reflektuje oko 80 do 90% Sunčeve energije nazad u svemir i na taj način pomaže u regulisanju razmene toplote između Zemljine površine i atmosfere, čime hladi planetu.

Osim što utiče na hlađenje atmosfere, snežni pokrivač pomaže i u održavanju toplote tla, tako što zadržava toplotu u zemlji i sprečava isparavanje vlage sa zemlje u atmosferu. Na taj način, zemljište i organizmi mogu biti zaštićeni od promena temperature vazduha iznad.

Formiranje i topljenje snežnog pokrivača takođe utiče i na godišnji hidrološki ciklus. Zimska akumulacija snega, kao i njegovo postepeno topljenje jasno utiču na to koliko će vode i u kom periodu godine biti u rečnim koritima, ali i u površinskom sloju zemljišta.

Dok snežni pokrivač utiče na klimu, promene klime takođe utiču na snežni pokrivač. Porast globalne prizemne temperature, kao posledica povećanja koncentracije gasova staklene bašte, skraćuje trajanje snega na tlu na severnoj hemisferi. Ova povećanja temperature uslovila su i smanjenje snežnog i ledenog pokrivača u mnogim oblastima Arktika tokom određenog dela godine.

Budući da promene snežnog pokrivača mogu ozbiljno uticati na životnu sredinu i ekosisteme, naučnici kontinuirano mere pokrivenost Zemljine površine snegom. Na slici 4 se može videti trend smanjenja snežnog pokrivača, kako u Evropi, tako i na celoj severnoj hemisferi.

Količina snežnog pokrivača na severnoj hemisferi znatno je opala tokom poslednjih 90 godina, a veći deo ovog smanjenja dogodio se nakon 1980.

Tokom perioda 1967–2015, razmere snežnog pokrivača na severnoj hemisferi smanjile su se u proseku za 7% u martu i aprilu i za 47% u junu; zabeležena smanjenja u Evropi su još veća, od 13% za mart i april i 76% za jun.

Projekcije

Kako se u budućnosti prognozira dalji porast temperature, za očekivati je i da će snega biti sve manje.

Na osnovu projekcija klimatskih modela, snežni pokrivač severne hemisfere nastaviće da se smanjuje, kao i dužina snežne sezone, a obim ovih promena zavisiće od uspešnosti da naše emisije gasova sa efektom staklene bašte u budućnosti dovedomo na nulu.

Specifične regionalne studije ukazuju na značajno smanjenje snežne mase u Alpima, Pirinejima, Švajcarskoj, Norveškoj, turskim i balkanskim planinama. Ove promene mogu imati dramatične posledice, jer otopljena voda doprinosi sa od 60 do 70% godišnjim rečnim tokovima. 

Iako svedočimo sve većem porastu temperature vazduha, ne treba zaboraviti da se i dalje mogu dogoditi epizode se mnogo snega i veoma hladnim vremenom, kao što je u Srbiji bila zimska sezona 2011/2012. Naime, tokom zime 2012. godine u Srbiji zabeležen je veliki broj ledenih dana (maksimalna temperature ispod 0 °C) u kontinuitetu, niske minimalne i maksimalne temperature, kao i velike visine snežnog pokrivača. Tada je celu Srbiju zahvatio talas hladnoće, koji je uslovio jako niske temperature, čineći ga najintenzivnijim talasom od 2000. do danas.

Još jedan od primera jeste hladan talas koji je zahvatio Severnu Ameriku u februaru ove godine. Prodor hladne vazdušne mase iz polarnih oblasti  prouzrokovao je znatan pad temperature, veliku količinu snežnih padavina, kao i ledene oluje. U pojedinim delovima savezne države Teksas zabeležene su najniže temperature u poslednjih 30 godina, od -18 °C.