Kineski predsednik Si Đinping izjavio je u utorak, na zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, da Kina planira da prestane sa izgradnjom novih termoelektrana na ugalj izvan svojih granica. Tim činom presekao bi se ključni izvor finansiranja fosilnog goriva najodgovornijeg za klimatske promene.
„Kina će pružiti veću podršku drugim zemljama u razvoju zelene energije i energije sa niskim sadržajem ugljenika i neće graditi nove energetske projekte na ugalj u inostranstvu”, rekao je Si Đinping u svom obraćanju, na redovnom godišnjem zasedanju zemalja članica Ujedinjenih nacija.
Obraćanje kineskog predsednika bilo je putem prethodno snimljenog video zapisa i svi detalji ovog novog poteza nisu izneti, ali on bi mogao da znači fokus na podršku obnovljivim izvorima energije u mnogim zemljama u razvoju u okviru kineske inicijative Pojas i put (Belt and Road Initiative – BRI).
Liu Hongqiao, autorka portala Carbon Brief, u dugačkom tviter nizu deli svoja razmišljanja na ovu temu i smatra da bi ova odluka Kine mogla zapravo da znači prekid svih vrsta kineskih angažmana u inostranim projektima energije na ugalj, to jest pozajmljivanja, osiguranja, izgradnje, transfera tehnologije itd.
Ovakva odluka Kine bez sumnje imaće uticaj i na Srbiju i na zemlje u regionu.
„Ovo su stvarno velike vesti. Moraćemo da sačekamo još malo kako bismo u narednim danima saznali sve detalje i šta ova najava tačno znači, ali jasno je da se prostor za ugalj u Srbiji još više sužava.”, navodi Nemanja Milović, osnivač portala klima101.rs
„Srbija u ovom trenutku, pored termoelektrane Kostolac B3 koja se gradi i Kolubare B koja je ovog proleća stopirana, razmatra izgradnju još tri termoelektrane. Ukoliko Kina obustavi svo finansiranje elektrana na ugalj jasno je da će biti izuzetno teško, ako ne i nemoguće, obezbediti finansiranje za te projekte. To praktično znači da će Kostolac B3 biti poslednje novo postrojenje na ugalj koje će naša država izgraditi.”, zaključuje Milović.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Si Đinping u svom izlaganju ništa nije rekao o termoelektranama na ugalj u samoj Kini. Unutar svojih granica Kina gradi najveću flotu elektrana na ugalj na svetu, a većina električne energije i dalje dolazi iz uglja. Kina je najveći emiter gasova sa efektom staklene bašte u svetu, najveći proizvođač uglja i jedan od vodećih finansijera termoelektrana na ugalj u inostranstvu.
Takođe, kineski predsednik nije dao nove najave o planovima Kine da smanji emisije do 2030. godine, osim što je ponovio svoje obećanje da će dostići pik emisija pre kraja ove decenije i karbonsku neutralnost pre 2060. Međutim, dostizanje ovih ciljeva će verovatno u morati da se ubrza kako bi se sprečilo da globalna temperatura poraste za više od 1,5 °C, u odnosu na predindustrijski prosek, što je tačka iza koje se svet suočava sa daleko većom verovatnoćom ozbiljnih klimatskih posledica.
Kao odgovor na obraćanje kineskog predsednika, generalni sekretar Ujedinjenih nacija, Antonio Gutereš, rekao je: „Ubrzanje globalnog napuštanja uglja je najvažniji korak kako bi cilj Pariskog sporazuma od 1,5 °C bio ostvariv”.
Obećanje Si Đinpinga, samo nekoliko nedelja pre dvadeset šeste konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP26), u Glazgovu u novembru, dodaće zamajac daljim pregovorima i daje nadu da bi krajem godine mogle da stignu još neke dobre vesti za klimu.
