Prošle nedelje američka Agencija za životnu sredinu objavila je strogu regulativu koja za tamošnje termoelektrane na ugalj ostavlja dva izbora: ili će hvatati oslobođeni ugljen-dioksid ili će morati da se zatvore.
Termoenergetski blokovi u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) sa planom zatvaranja do 2039. godine, podleći će nešto labavijim ograničenjima štetnih emisija. Dok će postrojenja koja planiraju da budu otvorena na duge staze, odnosno nakon 2039, do 2032. morati da smanje ili uhvate 90% emisija ugljen-dioksida.
U pitanju je, trenutno, veoma skupa tehnologija koja za sada nije u masovnoj upotrebi, ali se u budućnosti očekuje pad cena i njen napredak, pogotovo imajući u vidu poreske olakšice u SAD-u.
Sa druge strane, termoelektrane na ugalj koje će se penzionisati zaključno sa 2032. ne moraju da se povinuju novim merama.
Ali iako medijski najispraćenije, ovo je samo jedno pravilo u čitavom nizu novih standarda namenjenih drastičnom ublažavanju zagađenja koje potiče od fosilnih goriva. Između ostalog, pooštrene su granice za ispuštanje toksičnih metala, kao i otpadnih voda, a uvodi se i bezbednije upravljanje pepelom od uglja.
Cilj je isti: zauzdavanje klimatskih promena, smanjenje različitih zagađujućih materija i poboljšanje zdravlja stanovništva.
Ovaj radikalan potez predstavlja do sada najambiciozniji poduhvat administracije američkog predsednika Džoa Bajdena da se obračuna sa zagađenjem koje nastaje u proizvodnji struje. Deo su šireg Bajdenovog obećanja da će do 2035. dekarbonizovati elektroenergetski sektor, a zatim do sredine veka ostvariti karbonsku neutralnost na nivou čitave ekonomije.
Ovo je ujedno i prvi put da federalna vlada ograničava štetne emisije iz postojećih termoelektrana na ugalj.
„Ove godine, projekcije pokazuju da će SAD izgraditi više novih kapaciteta za proizvodnju struje nego u protekle dve decenije – i 96% toga biće čista energija”, naglasio je nacionalni savetnik za klimu Ali Zaidi. „Na taj način ostvarujemo pobedu za budućnost, tako što implementiramo nove tehnologije za rast naše privrede, dostizanje ekološke pravde i spas planete za buduće generacije.”
Prema procenama nadležne agencije, uz ove standarde do 2047. izbeći će se zagađenje atmosfere sa 1,38 milijardi tona gasova koji zagrevaju planetu. To je otprilike ekvivalentno godišnjim emisijama 328 miliona automobila.
Smanjenje štetnih emisija odraziće se pozitivno kako na klimu, tako i na zdravlje. Štaviše, klimatske i zdravstvene koristi mere se stotinama milijardi dolara i prema navodima agencije, znatno nadmašuju troškove ispunjavanja standarda.
Primera radi, kako pokazuje analiza koju je objavila EPA, samo u 2035. biće izbegnuto i do 1.200 prevremenih smrti, kao i zbirno preko 100 hiljada dana odsustva iz škole ili sa posla.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Grupe za zaštitu životne sredine pozdravile su najnoviju akciju nadležne agencije, opisujući je kao prekopotrebnu u borbi protiv surove štete nastale usled klimatskih promena.
Međutim, ne dele svi istu perspektivu…
Odluka je naišla na protivljenje saveznih država u kojima vladaju republikanci npr. Zapadne Virdžinije, kao i predstavnika industrije.
Kako piše Rojters, moguće je da će doći i do sudskih tužbi sa argumentom da ograničavanje štetnih emisija daleko izlazi iz okvira EPA-e. I ostala pravila za smanjenje zagađenja mogla bi da naiđu na osporavanje pred sudom.
