Lažne informacije o klimatskim promenama na Fejsbuku prikupe i preko milion pregleda dnevno

Dok su svetski lideri i aktivisti okupljeni u Glazgovu zabrinuto diskutovali o budućim klimatskim akcijama i dostizanju karbonske neutralnosti, Fejsbukom su kružile reklame u kojima se globalno zagrevanje, nastalo ljudskim aktivnostima, označava kao „obmana”, a višedecenijska predviđanja o klimatskoj krizi ocenjuju kao „pogrešna”.

Jedna od njih, koju je finansirala konzervativna medijska kuća Newsmax, imala je više od 200 hiljada pregleda podrivajući tako napore eksperata da podignu svest o neophodnosti zauzdavanja dalje eksploatacije nafte, uglja i gasa i prelaska na obnovljive izvore energije.

Konsenzus nauke, politike i društva da je globalno zagrevanje posledica emisija ugljen-dioksida oslobođenih usled sagorevanja fosilnih goriva je nepobitan. On međutim ne dopire do onih koji poriču odgovornost ljudi za sadašnje i buduće stanje klime na Zemlji i povezanost sa čak 5 miliona smrti godišnje. Problem se dodatno usložnjava kada se netačni stavovi šire društvenim mrežama dostižući milione pregleda.

Prema podacima nezavisnog think tanka InfluenceMap iz Ujedinjenog Kraljevstva, kompanije i lobisti iz sektora fosilnih goriva su u periodu trajanja dvadeset šestog COP-a potrošili 574 hiljade američkih dolara na političko i društveno oglašavanje na Fejsbuku. Ono je uključivalo i promociju njihovih akcija na polju zaštite životne sredine koje je sam InfluenceMap opisao kao lažni zeleni marketing (greenwashing). Takav sadržaj privukao je ukupno više od 22 miliona impresija.

Tu se između ostalog našla i reklama naftne kompanije BP u kojoj se objašnjava BP-ova podrška klimatskim politikama, kao i reklama Američkog instituta za naftu u kojoj se prezentuje trud samog instituta u borbi protiv klimatskih promena. 

Fejsbuk prema dezinformacijama i skepticizmu: Širom zatvorenih očiju

Klimatski skepticizam se na Fejsbuku promoviše tokom cele godine. Izveštaj organizacije Stop Funding Heat za 2021. godinu otkriva da su netačne informacije o klimatskim promenama, u periodu od januara do oktobra, na Fejsbuku imale između 818 hiljada i 1,36 miliona pregleda dnevno. 

Mnogi upozoravaju na to kako se lažne vesti šire među korisnicima društvenih mreža u čemu prednjači upravo Fejsbuk koji na globalnom nivou koristi više od 3 milijardi ljudi mesečno. To pokreće mnogo obuhvatniju debatu o njegovom uticaju na društvo u celosti. Fejsbuk tvrdi da onemogućava govor mržnje, kao i da se bori protiv zabluda u sektoru javnog zdravlja i izborne politike, a od nedavno i na polju globalnog zagrevanja. 

S obzirom na nedvosmislenu naučnu potvrdu klimatskih promena i potrebu za hitnom klimatskom akcijom, čelnici ove platforme najavili su u septembru investiciju u iznosu od 1 milion američkih dolara u cilju sprečavanja dezinformacija i skepticizma povodom globalnog zagrevanja. U svrhu provere plasiranog sadržaja Fejsbuk unajmljuje ekspertske organizacije i pojedinačne stručnjake kako bi zajedničkim snagama korisnicima obezbedili interaktivan i pouzdan izvor informisanja. 

Ovo se ostvaruje kroz proces provere (factchecking): korisnici mogu da prijave sumnjiv sadržaj koji se zatim prosleđuje ekspertima u datoj oblasti koje je Fejsbuk angažovao za analizu. Ukoliko određena informacija ne prođe proveru, na nju se stavlja oznaka lažne vesti i smanjuje se njen doseg.

Kritičari ukazuju na to da ovo nije dovoljno pošto se dezinformacije na polju klimatskih promena još uvek nekontrolisano šire Fejsbukom koji zarađuje na milione američkih dolara od objave i promocije neistinitih tvrdnji klimatskih skeptika i profitera (čitajte: industrije fosilnih goriva). Samo 3,6% netačnih informacija otkrivenih u izveštaju organizacije Stop Funding Heat podleglo je prethodno opisanom procesu provere (factchecking).

Ono što posebno zabrinjava jeste da je broj reakcija, komentara i deljenja takvih objava skočio za 76,7% od početka godine. 

Rešenje problema: Otvaranje očiju

Uprkos tome što Fejsbuk nije jedina platforma bez zadovoljavajućih praksi kada je reč o dezinformacijama o klimi, zbog broja korisnika smatra se jednom od najozbiljnijih pretnji klimatskoj akciji u godinama pred nama. Rešenja implementira previše kasno i nedovoljno ambiciozno. Najbolje vreme za delanje bilo je pre nekoliko godina, a drugo najbolje vreme je: sada.

Stop Funding Heat preporučuje Fejsbuku da uvede apsolutnu zabranu klimatskih dezinformacija za oglašivače, kao i da kreira javni plan za značajno smanjenje klimatskih dezinformacija na platformi u sklopu koga će ova tema biti dodata među standardna pravila za zajednicu, a proces provere činjenica biće transparentniji i odvijati se u realnom vremenu. Dodaje se i da bi prekršioci povratnici trebalo da budu udaljeni sa Fejsbuka.

A da li možemo verovati Vikipediji?

Onlajn enciklopedija, Vikipedija, jedan je od najposećenijih sajtova na svetu i jedan od osnovnih izvora za pisanje školskih radova. Međutim, u kojoj je meri relevantan i pouzdan? S obzirom na to da tekstove ne pišu i ne uređuju isključivo eksperti, informacije koje tamo nalazimo ne treba uzimati zdravo za gotovo. To je dokazao i BBC News kada je analizirao članke o klimatskim promenama na stranicama Vikipedije na različitim svetskim jezicima.

Stručnjaci koji prate oblast širenja klimatskih dezinformacija utvrdili su da je više od trećine stranica posvećenih globalnom zagrevanju na hrvatskoj Vikipediji usmereno na preispitivanje nauke o klimatskim promenema i afirmaciju konspirativnih stavova.

Nekoliko tekstova, pisanih na svahiliju, beloruskom i kazahstanskom, sugeriše da su naučnici podeljeni oko uzroka promena u klimi u trenucima kada je saglasnost naučne zajednice o ljudskom doprinosu porastu srednje globalne temperature gotovo 100-procentna. Kao jedno od objašnjenja aktuelnog globalnog zagrevanja na kineskoj stranici Vikipedije o klimatskim promenama navodi se aktivnost Sunca. Sledeća u nizu opovrgnutih zavereničkih teorija, pronađenih na ovom sajtu, jeste teorija o razvoju totalitarne svetske vlade i povezivanju klimatske akcije sa tajnim finansijskim interesima.

Predstavnici Vikipedije su zabrinuti zbog ovih nalaza i zaključuju da bi više volontera trebalo da se uključi u projekat kako bi se smanjila verovatnoća za pojavom loših informacija i teorija zavere.

Važno je da najavljeni pozivi Fejsbuka i Vikipedije urode plodom kako stanovništvo ne bi bivalo obmanjivano. Međutim njihovi dosadašnji napori nisu bili preterano uspešni u tome.