Dok se svet na jednom frontu bori sa pandemijom kovida-19, koja je do sada odnela preko pet miliona ljudskih života, na drugom frontu on se bori sa samim sobom, tj. sa posledicama modernog načina života. Sagorevanjem fosilnih goriva, osim što zagreva planetu, čovek zagađuje i vazduh. Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da je 4,2 miliona smrti na godišnjem nivou u svetu povezano sa izloženošču ambijentalnom, tj. spoljašnjem, zagađenju vazduha.
Treba uzeti u obzir i studiju Harvarda i tri britanska univerziteta gde su istraživači došli do zaključka da je broj smrtnih slučajeva uzrokovanih samo sagorevanjem fosilnih goriva duplo veći nego što se ranije mislilo. Naime, procenjeno je da je 2018. preko 8,5 miliona ljudi izgubilo živote usled izloženosti zagađenom vazduhu izazvanom sagorevanjem fosilnih goriva. Ovo otkriće nam govori da je na godišnjem nivou jedna od pet smrti u svetu povezana sa ovim emisijama.
Izloženost vazduhu visokog stepena zagađenosti povećava rizik za razvoj respiratornih infekcija, a kovid-19 i aerozagađivači deluju na iste sisteme organa, konkretno respiratorni i kardiovaskularni, dovodeći do sličnih patoloških promena. Zbog toga se logički nameće pitanje kako izloženost zagađivačima vazduha, tj. PM česticama, azot-dioksidu i prizemnom ozonu, utiče na transmisiju SARS-CoV-2 virusa, ozbiljnost nastalih simptoma i broja smrtnih slučajeva uzrokovanim kovidom-19.
Šta su pokazala istraživanja?
U sklopu završnog rada autorke izvršen je pregled 20 studija sprovedenih tokom 2020. od kojih je 13 ispitivalo vezu između kratkoročne, a 7 vezu između dugoročne izloženosti zagađenom ambijentalnom vazduhu i stope zaražavanja SARS-CoV-2 virusom, kao i stope smrtnosti od kovida-19.
U studijama koje su analizirale kratkoročnu izloženost aerozagađivačima, uočena je značajna povezanost između ambijentalnih koncentracija aerozagađivača i broja registrovanih slučajeva infekcije SARS-CoV-2 virusom, težine kliničke slike i broja smrtnih ishoda uzrokovanim kovidom-19, pri čemu se posebno izdvaja uticaj PM2,5, PM10 čestica i azot-dioksida. Rezultati istraživanja sugerišu da povećanje koncentracije ovih zagađivača u vazduhu ubrzava širenje virusa i povećava broj smrtnih ishoda.
Zaključci studija koje su razmatrale dugoročnu izloženost aerozagađivačima, od nekoliko meseci do skoro dvadeset godina, ukazuju na isti tip povezanosti. Tako, na primer, rezultati studije sprovedene u SAD, sugerišu da je smanjenjem aerozageđenja od 2010. do 2016, moglo da se izbegne oko 14.000 smrtnih slučajeva uzrokovanim kovidom-19 do 17. jula 2020.
U studiji koja je možda najviše komentarisana u naučnoj javnosti kada je objavljena u oktobru 2020, ispitivano je kako je dugoročna izloženost ambijentalnom aerozagađenju, konkretno PM2,5 česticama, u godinama pre pandemije kovida-19, uticala na rizik od smrtnog ishoda kovida-19, na globalnom nivou, do treće nedelje juna 2020.
Rezultati ove analize pokazali su da je u oblastima gde su standardi za kvalitet vazduha strogi, kao što je to u Australiji, antropogeni udeo u aerozagađenju doveden u vezu sa samo par procenata smrtnosti kovida-19, dok je na globalnom nivou, antropogeno zagađenje vazduha dovedeno je vezu sa 15 odsto smrtnih ishoda uzrokovanih kovidom-19.
Ova istraživanja imaju svoja određena ograničenja, poput dizajna same studije, uključivanja svih drugih potencijalnih faktora koji bi mogli da utiču na prenošenje SARS-CoV-2 virusa i broj smrtnih ishoda, te se dosadašnji rezultati ne mogu smatrati konačnim, zbog čega je važno sprovesti detaljnije i opširnije analize, što naglašavju i sami autori studija. Ipak, do sada objavljena istraživanja ukazuju na značajan uticaj aerozagađivača na kovid-19 i predstavljaju dobar početak razumevanja ove veze.
Veza između zagađenja vazduha i kovida-19 ispitivana i u Srbiji
Institut za nuklearne nauke „Vinča“ sproveo je istraživanje u Beogradu i Nišu, gde je ispitivan kratkoročni uticaj izloženosti zagađivačima ambijentalnog vazduha na broj registrovanih slučajeva infekcije SARS-CoV-2 virusom u martu i aprilu 2020.
Rezultati analize ukazuju da je kratkoročna izloženost PM česticama, ugljen-monoksidu i azot-dioksidu dovela do porasta broja registrovanih infekcija pomenutog virusa u ovim gradovima, dok su najveći uticaj pokazale PM čestice.
Zagađenje vazduha i virusne respiratorne infekcije
Veza između aerozagađenja i virusnih respiratornih infekcija razmatrana je i pre pandemije kovida-19. Tako je u studiji objavljenoj 2018, 100 godina nakon pandemije Španske groznice, koju je uzrokovao virus influence A, usmrtivši oko 50 miliona ljudi širom sveta, zaključeno je da je broj smrtnih slučajeva u gradovima u kojima su se sagorevale velike količine uglja bio veći za desetine hiljada, u odnosu na gradove gde je upotreba uglja bila dosta manja.
Istraživanje kineskih istraživača iz 2003. pokazalo je da je za ljude koji su živeli u najzagađenijim područjima rizik od smrtnog ishoda uzrokovanog teškim akutnim respiratornim sindromom (SARS), koga izaziva SARS-Cov-1 virus, bio dvostruko veći nego za ljude koji su živeli u manje zagađenim mestima. Takođe, u analizi iz 2015, gde su obrađivani podaci iz 195 zemalja, zaključeno je da zagađenje vazduha značajno doprinosi povećanju broja respiratornih infekcija donjih disajnih puteva.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Zašto je razumevanje veze između aerozagađivača i Kovida-19 važno?
Uprkos ograničenjima, razmatrane studije sugerišu da bi kratkoročna i dugoročna izloženost ambijentalnom zagađenju vazduha mogla da bude otežavajući faktor u aktuelnoj pandemiji kovida-19, olakšavajući transmisiju SARS-CoV-2 virusa, utičući na ozbiljnost simptoma kovida-19, kao i na stopu smrtnosti. Ovi rezultati su previše značajni da bi se zanemario uticaj aerozagađenja na virusne bolesti.
Bolje razumevanje ove veze moglo bi da omogući bolju strategiju u borbi sa pandemijom kovida-19, ali i sa budućim virusnim epidemijama. Na primer, u oblastima za koje je poznato da je postojala značajna kratkoročna ili dugoročna izloženost određenim zagađivačima ambijentalnog vazduha, mogao bi da se očekuje veći broj registrovanih infekcija, težih kliničkih slika i smrtnih ishoda, te se unapred mogu izvršiti pripreme zdravstvenog sistema za takvu situaciju.
Problem zagađenog vazduha prevazilazi uticaj na virusne bolesti. Izloženost zagađivačima ambijentalnog vazduha narušava zdravlje ljudi, delujući na brojne načine negativno na čovekov organizam, između ostalog i pogoršanjem postojećih hroničnih bolesti. Dakle, važnost čistog vazduha, tj. vazduha u kome koncentracije zagađivača ne prelaze granice štetne po zdravlje ljudi, jeste ogromna.
Kvalitet ambijentalnog vazduha nije jedini faktor koji bi mogao da utiče na stopu zaražavanja i smrtnosti kovida-19. Za sagledavanje kompletne slike potrebno je razmotriti sve potencijalne dodatne faktore, kao i kako su uticale uvedene restriktivne mere u određenom periodu, pri čemu bi trebalo uzeti u obzir i realno pridržavanje samih mera. Takođe, važno je ispitati uticaj pripremljenosti zdravstvenog sistema za pandemiju, kao i kvalitet pružanja zdravstvene zaštite. Lista potencijalnih faktora koji su mogli da imaju uticaj na tok pandemije je podugačka, ali rasvetljavanjem njihove uloge, svet može biti bolje pripremljen za suočavanjem sa potencijalnim novim epidemijama i pandemijama u budućnosti.
