Veliki tepih smeća u Tihom okeanu prostire se na 1,6 miliona kvadratnih kilometara, što je čak 18 puta veće od površine Srbije. Istraživači su nedavno uočili da su, pored mikroplastike, mreža, bova i flaša, gradivni element ovog tepiha i zajednice organizama, i to onih koji su potpuno nenaviknuti na život na otvorenom moru. Biljke i životinje iz priobalja polako kolonizuju ovaj plastični kontinent.
U sklopu istraživanja, čiji su rezultati objavljeni u naučnom časopisu Nature Communications, biolozi iz Sjedinjenih Američkih Država proučavali su floru i faunu koje su za novi dom izabrale smetlište na sred okeana. Naglasili su da je u toku promena sastava okeanskih vrsta beskičmenjaka i da je sve više priobalnih vrsta u stanju da zauzme „splavove” od plastike.
Selidbe priobalnih vrsta i jesu i nisu „neo”
Analizom 103 tone otpada, Amerikanci su među doseljenicima pronašli anemone, hidroide i amfipode nalik škampima. Tim naučnika nazvao je ove zajednice neopelagijskim, pri čemu „neo” znači novi, dok se „pelagijski” odnosi na to što naseljavaju slobodnu vodu nasuprot priobalju.
Selidbe priobalnih vrsta zapravo nisu novina, neobično je njihovo moguće prevozno sredstvo, ali i krajnja destinacija. One su i u prošlosti putovale preko otvorenog mora. Na taj način su uostalom i stizale do ostrva u okeanima. Međutim, za svoje putešestvije biljke i životinje su nekada koristile biorazgradive splavove od prirodnih materijala kao što su drvo i alge. To je značilo da su vrste koje žive u priobalju putovale s jedne kopnene mase na drugu, ali nisu se trajno zadržavale na talasima.
Autori studije nisu sigurni šta će biti implikacije ove nesvakidašnje pojave, ali su naveli da bi priobalne vrste svojom pojavom mogle da naruše postojeće okeanske ekosisteme takmičeći se sa njima za prostor i resurse. Dodatno, od Velikog pacifičkog tepiha smeća one bi mogle da otputuju i do osetljivih ostrva i zaštićenih zona čime bi mogle dovesti u opasnost tamošnje ugrožene vrste.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Uprkos tome što i dalje nije utvrđeno koliko su rasprostranjene neopelagijske zajednice i gde sve mogu da se nađu, novootkrivena naučna saznanja još jedan su od pokazatelja obima destruktivnog uticaja koji na morski svet ima zagađenje plastikom.
Veliki tepih smeća u Tihom okeanu predstavlja najveću, ali ne i jedinu, količinu nataložene plastike u svetskim okeanima tešku oko 80 hiljada tona. Nalazi se između Havaja i Kalifornije.
Od 50-ih godina prošlog veka do 2015. godine čovečanstvo je generisalo 6,3 milijarde plastičnog otpada. Eksperti prognoziraju da bi do polovine veka taj broj mogao da se učetvorostruči.
