Jedna od najranijih vesti objavljenih u dnevnoj štampi u kojoj se govori o tome kako sagorevanje fosilnih goriva može da utiče na klimu u budućnosti datira još iz avgusta davne 1912. godine.
Kratak prilog, od svega par rečenica, umetnut tek da upotpuni prostor između nekih tada aktuelnijih tema započinje naslovom „Potrošnja uglja utiče na klimu”.
Kada je pre par godina internetom počeo da kruži isečak ove vesti koju je objavio digitalni arhiv sa Novog Zelanda bilo je nekih koji su podigli obrvu i posumnjali u njenu verodostojnost.
U digitalnoj reinkarnaciji teksta koji je uveliko navršio sto godina stoji: „Peći sveta sada sagorevaju oko 2.000.000.000 tona uglja godišnje. Kada on izgori, reagujući sa kiseonikom, oslobodi se oko 7.000.000.000 tona ugljen-dioksida u atmosferu godišnje. To čini vazduh još efikasnijim pokrivačem za Zemlju i podiže njenu temperaturu. Efekat može postati značajan za nekoliko vekova.”
Da je vest autentična i stara preko sto godina potvrđuju nekoliko, podjednako sažetih, kopija istog izveštaja objavljenih u još par novina, ali pre svega i izvorna verzija vesti. Skraćeni izveštaj koji je našao put do dnevne štampe originalno je preuzet iz poznatog naučno popularnog časopisa Popular Mechanics koji u svom izdanju ovoj temi posvećuje ilustrovan prilog na četiri lista.
Šta su čitaoci časopisa Popular Mechanics mogli da nauče o klimatskim promenama?
Autor teksta je Francis Molena, a u svom članku je govorio o činjenicama koje su već uveliko bile poznate tadašnjoj naučnoj zajednici i o nedavnim vremenskim događajima. Tekst započinje pričom o neuobičajeno velikim vrućinama koje su zadesile Ameriku prethodne godine i svedočanstvima starijih muškaraca koji se sećaju dužih zima sa većom količinom snega, a kojih po njihovim rečima više nema. Molena u tekstu upoznaje čitaoce sa osnovama efekta staklene bašte i uloge ugljen-dioksida u zagrevanju. A pred sam kraj teksta autor se pita da li, uzimajući u obzir tadašnju potrošnju nafte i uglja, možda već proizvodimo dovoljne količine da promenimo klimu.
U redakciji Popular Mechanics nije sedeo nikakav prorok ili kakav vidovnjak. Teorijsko znanje o klimatskim promenama koje se izlaže u tekstu do tada su već obznanili velikani nauke kao što su: Žozef Furije, koji je otkrio efekat staklene bašte, Junis Fut i Džon Tindal koji su otkrili koji gasovi u atmosferi su u stanju da zadržavaju toplotu, i Svante Arenijus koji je izračunao koliko bi se podigla prosečna temperatura sa povećanjem količine ugljen-dioksida. O njihovim otkrićima i razmišljanjima stručni naučni časopisi su izveštavali još krajem 19. veka, a jedan takav rad objavljen je u časopisu Nature 1882. godine.
Tada naučna zajednica još uvek nije u potpunosti razumela mnoge mehanizme koji utiču na klimu kao što je efekat povlačenja permafrosta ili tačne razmere poniranja ugljen-dioksida u okeane. S obzirom na to da su falili važni delići slagalice koji bi upotpunili sliku, predikicije da će značajno podizanje prosečne globalne temperature uslediti tek kroz par vekova je opravdana omaška. Arenijus je čak smatrao da je zagrevanje planete dobra stvar, verovatno jer je njega, Šveđanina koji živi u hladnim predelima Evrope, prvenstveno brinulo da li će prosečna temperatura opadati u budućnosti.
U međuvremenu nova naučna otkrića i tehnološki razvoj omogućili su da slika o klimatskim promenama, njenim uzrocima i efektima postane jasnija. Popular Mechanics je dosledno i tokom narednih decenja pomno pratio novosti iz sveta nauke. Naslov njihovog izdanja iz 1930. ponovo postavlja pitanje „Da li se naša klima menja?“. Deset godina kasnije, u izdanju iz 1940. pišu o efektu crnog ugljenika na ledenim površinama „Ugljena prašina ubrzava topljenje leda apsorbujući sunčevu toplotu“.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Moderno izveštvanje o klimatskim promenama
Međutim proći će još dugi niz godina dok tema iz krugova probrane publike ne dođe u žižu javnosti. Iako nam je dosta vremena trebalo da usvojimo upozorenja koja stižu od stručnjaka može se reći da su danas mediji na nivou zadatka, ako ništa drugo bar u većoj meri nego što su ikad pre bili.
Prema nedavnim podacima Opservatorije za medije i klimatske promene (MeCCO), izveštavanje o klimatskim promenama u vestima dostiglo je najviši nivo u oktobru i novembru ove godine u SAD. Na osnovu opšteg utiska moglo bi se slobodno reći da je nakon poslednje konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim pormenama (COP26) ovo slučaj i van SAD-a, naročito u zemljama EU. Dobre vesti u ovoj godini stižu i po pitanju kvaliteta vesti. Prema međunarodnoj studiji objavljenoj od strane Univerziteta u Kolumbiji Boulder i CIRES-a štampani mediji u pet ispitivanih zemalja predstavljaju klimatske promene veoma činjenično, sa stopom tačnosti od 90 odsto u poslednjih 15 godina.
Vredi se na čas osvrnuti na ovaj dug vremenski period za koji je svo ovo neverovatno znanje prikupljeno i put koji je pređen da bi ono stiglo do svih nas. Najvažnije od svega da nam upravo to znanje pruža priliku da adekvatno delujemo i da sa znanjem koje danas posedujemo imamo i obavezu da činimo najbolje kako bi umanjili efekte zagrevanja naše planete.
