Prema planovima Ujedinjenih nacija, u narednih pet godina svaka osoba na svetu dobiće pristup sistemu za rano upozoravanje o vremenskim ekstremima u cilju spašavanja ljudskih života i smanjenja ekonomske štete. Ovo je na konferenciji, održanoj povodom Svetskog dana meteorologije (23. mart), najavio generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš. Cilj je zaštita od prirodnih nepogoda koje usled globalnog zagrevanja postaju sve češće i razornije.
„Moramo povećati moć predviđanja za sve i izgraditi njihove kapacitete za delovanje”, konstatovao je Gutereš. „Ovog Svetskog dana meteorologije hajde da prepoznamo vrednost ranih upozorenja i blagovremenih akcija kao ključnih alata za smanjenje rizika od katastrofa i za podršku adaptaciji na klimatske promene”, dodao je on.
Zbog čega je bitno da svako ima pristup sistemu za rano upozoravanje o vremenskim ekstremima?
Promena klime i porast srednje globalne temperature rezultovali su povećanjem broja i intenziteta vremenskih ekstrema u ogromnom delu planete. Suočavamo se sa snažnim toplotnim talasima, sušama i šumskim požarima. Povećala se i količina padavina koje „pune” vodotokove preko njihovih granica i donose smrtonosne poplave. Istovremeno čovečanstvo trpi i posledice zagrevanja okeana – više tropskih oluja i viši nivo mora.
U prethodnih 50 godina klimatske i vremenske katastrofe su se u proseku dešavale svakog dana – odnoseći 115 života i nanoseći dnevne gubitke od 202 miliona američkih dolara, pokazuje statistika Svetske meteorološke organizacije.
Uspostavljanje sistema za rano upozoravanje o nadolazećim pretnjama na globalnom nivou spašavaće živote, ali će takođe sprečiti finansijske gubitke koji se mere milijardama američkih dolara.
Sistemi za obaveštavanje o nadolazećim katastrofama već se koriste u razvijenim zemljama, a cilj projekta, koji se realizuje u saradnji sa Svetskom meteorološkom organizacijom, jeste da ih učini dostupnim i siromašnijim nacijama.
Prema rečima generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, neprihvatljivo je da jedna trećina čovečanstva, pretežno iz najmanje razvijenih zemalja i malih ostrvskih država, još nije pokrivena sistemom za rano upozoravanje o vremenskim ekstremima. A upravo stanovnici iz tih krajeva na najtežem su udaru aktuelne klimatske krize i pratećih fenomena.
Posebno zabrinjavajuće je stanje na afričkom kontinentu. „Još je gore u Africi: 60% ljudi nema pristup”, naveo je Gutereš. Tako je ciklon Idai, tokom 2019, pogodio Mozambik, Malavi i Zimbabve. Stradanje 1300 ljudi i ogromna ekonomska šteta razotkrili su koliko su prognoziranje, upozoravanje, komunikacija i edukacija bili neadekvatni.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Integrisani sistem ranog upozoravanja na toplotne talase, suše i slične pojave alarmira i obaveštava vlade, zajednice i ljude da ih očekuje opasno vreme pa se negativni uticaj prirodnih nepogoda može svesti na minimum. Primenom naprednih kompjuterskih modela omogućava se praćenje situacije u realnom vremenu, kako na kopnu tako i na moru.
Pored funkcije informisanja o budućim opasnostima, ovakav sistem bi takođe trebalo da uključi i lekcije naučene tokom prethodnih sličnih događaja.
„U narednih pet godina neophodna je investicija od 1,5 milijardi američkih dolara kako bi se unapredio kvalitet usluga i povezane infrastrukture pogotovo u najmanje razvijenim zemljama i malim ostrvskim državama”, kazao je generalni direktor Svetske meteorološke organizacije Peteri Talas. Ipak, ulaganje u sistem ranog upozoravanja, prema Talasovom opisu, daje jedan od najvećih povraćaja.
