Prosečan nivo mora porastao je za preko 20 centimetara od kraja 19. veka do danas, s tim što je u poslednjih 20 godina brzina rasta povećana. U zavisnosti od različitih scenarija budućih emisija naučnici predviđaju da bi do 2100. godine prosečan nivo mora mogao da poraste između 40 i 80 centimetara u odnosu na početak 21. veka (vidi sliku). Ono što je važno napomenuti je da porast nivoa mora nije uniforman, i da mnogi regioni mogu iskusiti znatno veće ili manje promene nivoa mora od prosečnih.
Zbog čega nivo mora raste?
Dva glavna razloga za porast nivoa mora jesu termalna ekspanzija vode u okeanu i topljenje polarnih kapa i glečera. Kako se okean zagreva, voda u njemu se širi i procene su da je čak 50% zabeleženog porasta nivoa mora prouzrokovano ovim. Drugi veliki razlog, topljenje glečera i polarnih kapa, mogao bi u budućnosti još više da doprinese problemu. Ledeni pokrivači na Antarktiku i Grenlandu sadrže dovoljno vode da podignu nivo mora za 60 metara i 7 metara respektivno, ali da bi se oni potpuno otopili bilo bi potrebno da prođu stotine ili čak hiljade godina. Brzina njihovog topljenja zavisi od toga koliko će se na našoj planeti povećati temperatura, tj. od količine emisija gasova staklene bašte.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Šta to znači za ljude?
Porast nivoa mora ugroziće veliki broj ljudi koji žive blizu mora i okeana, čak tri četvrtine najvećih gradova na svetu nalazi se uz obalu, i mnogi od njih bi mogli da budu nenaseljivi u budućnosti. Najveća opasnost preti malim ostrvskim državama čija bi teritorija u velikoj meri mogla da se nađe pod vodom. Zato ne čudi što se u tim zemljama uveliko razmišlja o budućim planovima. Vlada Republike Kiribati, ostrvske države u Pacifiku, već je napravila program koji treba da pripremi građane za preseljenje, ukoliko to bude bilo potrebno u budućnosti.
Na prvi pogled ova pretnja deluje poprilično sporonastupajuće, ali postoji jedna posledica povećanja temperature okeana koja je u značajnoj meri povećava i čini aktuelnom. Naime, temperatura okeana je jedan od faktora koji utiču na snagu tropskih oluja, topli okeani služe kao pogonsko gorivno olujama čineći ih jačim i razornijim. Poslednjih godina bili smo svedoci veoma snažnih oluja koje su izazvale stradanje mnogo ljudi i veliku materijalnu štetu. Kako raste nivo mora tako se povećava i domet razornih olujnih talasa tako da, iako povećan nivo mora trenutno ne ugrožava direktno neke gradove, ipak povećava broj ljudi ugroženih od plaveljenja i štete koja nastaje prilikom snažnih oluja. Ovo je dobar primer koliko su sistemi u prirodi povezani i na koji načn sve klimatske promene mogu uticati na ljude.
