Nakon najtoplijeg juna u istoriji merenja, čovečanstvo proživljava još jedan zabrinjavajuće topao mesec u nizu.
Bolnice preplavljene pacijentima, evakuacija stanovništva i turista zbog vatrenih stihija u Grčkoj, preko 200 preminulih u Meksiku…
Ovo su samo neke od posledica vrućina koje haraju Južnom Evropom, Severnom Amerikom i Kinom.
Toplotni talasi doneli su i brojne neprijatne temperaturne rekorde – između ostalog, 52,2 °C u kineskom selu Sanbao što je zapravo najviša ikada temperatura izmerena na nacionalnom nivou.
Međutim, u svetu bez klimatskih promena – izazvanih sagorevanjem fosilnih goriva – ovakva dešavanja bila bi „praktično nemoguća”, pokazuju rezultati rapidne studije koju je sproveo istraživački konglomerat Svetska vremenska atribucija. Ova mreža naučnika procenjuje ulogu klimatskih promena u određenim vremenskim ekstremima.
Prema njihovim proračunima, da ljudi svojim aktivnostima nisu izazvali globalno zagrevanje, aktuelne vrućine bile bi veoma retka pojava. U Južnoj Evropi, kao i u Severnoj Americi, gotovo da se nikada ne bi ni desile, dok bi se u Kini javile jednom u 250 godina.
Povrh veće verovatnoće za njihovom pojavom u novoj klimi, julski toplotni talasi bili su između 1 °C i 2,5 °C topliji nego što bi to bio slučaj u odsustvu klimatskih promena.
Iako je El Ninjo, prirodni fenomen koji zagreva tropski Pacifik, verovatno doprineo vrućinama u nekim regionima, njegov uticaj je vrlo mali u poređenju sa efektom klimatskih promena, objašnjeno je na konferenciji za medije.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Kako se prognozira, jul ove godine je na putu da postane najtopliji mesec na planeti u poslednjih 120 hiljada godina.
Ako svet hitno ne napravi zaokret ka obnovljivim izvorima, nesvakidašnja toplota sa kojom smo se suočili ovog meseca postajaće sve učestalija, a toplotni talasi – sve vreliji i dugotrajniji.
Primera radi, ukoliko se Zemlja zagreje za 2 °C u odnosu na predindustrijsko razdoblje – što je za 0,8 °C više nego sada, toplotni talasi poput skorašnjih dešavali bi se na svakih 2-5 godina.