Zadnjih decenija, u svetu i kod nas, evidentan je stalan porast broja pasa u urbanim sredinama. Vlasnici pasa puštaju svoje ljubimce na zelene površine – parkove, šetališta, bazenčiće za pesak i druge javne površine, koje oni zagađuju svojim izmetom.
Izmet pasa, sem neprijatnog izgleda i mirisa, predstavlja i epidemiološku opasnost s obzirom na to da su psi pravi domaćini velikog broja zoonotskih parazita (parazita koji inficiraju i ljude i životinje), čija jaja eliminišu izmetom u spoljnu sredinu. U tesnoj kohabitaciji pasa lutalica i ljubimaca koji su u neposrednom okruženju ljudi, ova stalna kontaminacija javnih površina jajima parazita ukazuje na to da je stalno prisustna mogućnost infekcija ljudi. Ovo su potvrdila mnogobrojna istraživanja, kako u svetu tako i kod nas; još je sedamdesetih godina engleski naučnik Vudrof izneo postulat da, ukoliko je zagađenih javnih površina u gradu više od 5%, to postaje ozbiljna epidemiološka opasnost po ljude.
Među najčešće pronađenim parazitima su jaja tzv. helminata, to jest crevnih glista (Toxocara canis, Ancylostomidae spp. i drugi), kao i određenh mikroorganizama – protozoa (Giardia intestinalis, Amoeba spp).
Velika većina jaja helminata ustanovljenih na javnim površinama je iz grupe tzv. geohelminata: u pitanju su paraziti čiji se razvoj odvija upravo u zemljištu, tako da jaja izbačena kroz izmet tek u spoljnoj sredini postaju infektivna za životinje i ljude.
Infekcijama preko zemljišta zagađenog izmetom najviše su izložena deca
Infekciji su najviše izložena deca koja se tu igraju, i često neoprane ruke stavljaju u usta čime unose i jaja parazita. Uprljane ulice su takođe epidemiološki i ekološki problem. Gazeći preko izmeta pasa na cipelama možemo doneti jaja parazita u kuću, a odatle do infekcije samo je jedan korak.
Stepen inficiranosti ovih prostora zavisi od broja jaja parazita po kilogramu zemljišta, a brzina razvoja parazita od mikroklimatskih uslova koji vladaju u pojedinim delovima godine. Tako se pri izučavanju ovog vida zagađenosti i procene rizika nastanka humanih infekcija moramo voditi poznavanju bioklimatskih uslova, kako bi uzimanje uzoraka i tumačenje rezultata bilo saglasno sa stvarnim stanjem na terenu.
Korelacija između klime i pojave, rasprostranjenosti, brojnosti, brzine razvitka živih bića je veoma jaka, i ona se prikazuje kroz grafik koji nazivamo klimatogram. Ako se u klimatogram ugrade i podaci o vitalnom optimumu, razviću i generacijama živih bića tokom godine, tada se dobija tzv. bioklimatogram.
Bioklimatogrami su zgodni da se prikaže, objasni ili prognozira pojava, ili izostanak pojave neke vrste u povećanoj ili smanjenoj brojnosti. Iz tih razloga smo se tokom našeg dvodecenijskog ispitivanja kontaminiranosti zelenih i parkovskih površina Beograda vodili bioklimatogramom po načelima pionirskog ruskog naučnika Borisa Uvarova (1886-1970) radi utvrđivanja optimalnog vremena uzimanja uzoraka za pregled i procene dobijenih rezultata.
Promenjena mikroklima Beograda donela je i promene u populacijama parazitskih glista i mikroorganizama
Na osnovu dosadašnjih istraživanja uočena je promena u populacijama parazita koja je nastala usled uticaja klimatskih promena u Beogradu tokom zadnih decenija. Usled blagih zima, jako toplih leta, padavina, prevalenca pojedinih parazitskih vrsta je manja, a istovremeno su se pojavile vrste parazita kojih ranije nije bilo na ovom prostoru.
S obzirom na to da se kontinuirana istraživanja vrše od 1993. godine, rezultate smo podelili u tri razdoblja: od 1993. do 1999, 2000-2009. i 2010-2019. godine. Neki važni rezultati i primećene promene mogu se videti na grafiku:
Na grafiku se vidi da postoje značajne oscilacije u prisustvu pojedinih vrsta parazita – vrste koje su bile dominantne, kao što su Toxicara canis, Ancylostomidae sp. i Dipydilium caninum (koju prenose buve), pokazuju manje vrednosti u odnosu na kraj prošlog veka, dok su druge, nekada retke vrste u porastu. Ovde smo izdvojili valjkaste crve Strongyloides stercoralis, koji izazivaju bolest digestivnog trakta strongiloidazu, a koji su tipični za tropske i suptropske regione širom planete, kao i parazitske bičare Giardia duodenalis koji infekcijom izazivaju stomačne tegobe i dijareju kod ljudi i ljubimaca.
Međutim, iako je procenat određenih parazita pao, to ne znači da oni danas predstavljaju manju epidemiološku opasnost. Naime, promene mikroklimata, koji je u zadnjih par godina imao značajno povećanje prosečne temparature i vlažnosti vazduha, zapravo je pogodovao razvoju pojedinih parazita, a naročito T. canis, koja ima najveći epidemiološki značaj kao uzročnik humane toksokarijaze, poznatije kao sindrom larve migrans, kao i Ancylostomidae sp.
Kako su to klimatske promene pogodovale ovim parazitima, ako istraživanja pokazuju da su njihova prisutnost manja nego što je nekada bila?
Odgovor je jednostavan – za razliku od proteklih decenija, danas više nema padova u njihovoj raširenosti tokom zimskih meseci. Sada su tu, prisutni tokom cele godine. Mikroklimatske promene u Beogradu dovele su i do značajnog povećanja protozarnih infekcija pasa, i samim tim veće kontaminiranosti javnih površina njihovim razvojnim oblicima.
Ali važno je i napomenuti da se ove promene u populacijama parazita nisu dogodile isključivo usled promena u bioklimatskim uslovima, već je veliki udeo imao i higijenski režim čišćenja zemljišta na navedenim površinama.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Mada se adekvatne mere uvode već godinama, danas u Beogradu nedostaje finansiranja za ispistivanja zelenih površina na parazite
Naime, od početka istraživanja sa ovim rezultatima je upoznat Sekretarijat za ekologiju Beograda, i on je već devedesetih preduzeo mere za sanaciju dečijih igrališta, pogotovu bazenčića za pesak koji su u to doba bili najviše zagađeni. To je urodilo plodom, pa je došlo do značajnog poboljšanja higijenskih uslova u parkovima grada. U prvoj deceniji ovog veka Beograd je, a posebno opština Stari Grad, u više mahova finansirao ova istraživanja, što je rezultiralo prvim uvođenjem dogi-pot sistema (korpi sa kesama za skupljanje izmeta pasa sa ulica i parkova na području Starog Grada) i edukativnom kampanjom o odgovornom vlasništvu po vrtićima. Sve to je imalo pozitivni rezultate po čistoću grada.
U cilju daljeg rešavanja ovog ekološkog problema u Beogradu, pristupilo se donošenju Strategije rešavanja problema nevlasničkih pasa na teritoriji grada Beograda koja je usvojena 2011. godine, kada je Beograd postao jedna od retkih evropskih metropola koja je imala ovakav dokument. Uz to došlo je do uvođenja tzv. eko zona ili parkova za pse, formirani su azili za napuštene pse na teritoriji grada u okviru Veterine Beograd, postavljen je veliki broj korpi sa PVC kesama za skupljanje izmeta pasa sa ulica od strane vlasnika, kao i redovna parazitološka kontrola zelenih površina i izmeta pasa sa njih.
Nažalost, poslednjih godina došlo je do izostanka finansiranja ispitivanja zelenih površina, mada je ono i dalje nastavljeno, zbog kontinuiteta u naučne svrhe. Rezultat je znatno veći stepen kontaminiranosti ulica i javnih površina izmetom pasa, prvenstveno zbog neodgovornih vlasnika.
Rešenja ovih problema nisu nepoznata: potrebno je da se ponovo pokrene parazitološka kontrola zemljišta u parkovskim površinama, i da se uvedu kaznene mere za neodgovorne vlasnike koji ne čiste izmet svojih ljubimaca.
O autoru
Akademik dr Ivan Pavlović je naučni savetnik i profesor, zaposlen na Naučnom institutu za veterinarstvo Srbije. Ekspert je EFSA, SZO i FAO, član Ruske akademije prirodnih nauka i Akademije veterinarske medicine SVD. Rođen je 31. oktobra 1958. godine u Beogradu.
