Foto: Flickr / AudreyH
Pred sam kraj 2023. godine 25. decembra, tehnička Vlada Republike Srbije je usvojila Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove za 2023-2030 sa Akcionim planom za 2024-2026.
Usvajanje ovakvog dokumenta od strane tehničke Vlade je presedan, jer se čeka najpre formiranje Vlade nakon izbora, ali ovaj dokument je specifičan jer se mere moraju sprovoditi bez obzira koja je vladajuća struktura. U pitanju je važan korak u borbi protiv posledica klimatskih promena, koji se Srbija obavezala da će preduzeti još ratifikacijom Pariskog sporazuma 2017. godine.
U Programu su navedeni postupci koje će Srbija preduzeti u narednim godinama kako bi se bolje adaptirala na posledice klimatskih promena, sa detaljno definisanim merama koje se odnose na bliski period, do 2026. godine.
Pošto su u pitanju pre svega sistemske mere i izmene (kako se procenjuju rizici, kako se gazduje šumama, upravlja budžetom), cena njihovog sprovođenja nije visoka: prema Programu, 851 milion dinara iz budžetskih sredstava, odnosno oko 7,3 miliona evra do kraja 2026. godine.
Naravno, prilagođavanje na klimatske promene se ne završava 2026. godine, već će se tada usvojiti novi akcioni plan za naredni period.
Program sadrži opsežne rezultate analiza klimatskih promena u prošlosti i budućnosti u Srbiji, kao i analize uticaja po sektorima u skladu sa dosadašnjim znanjima. Ovo znači da je Vlada zvanično usvojila ove podatke, koji su produkt angažovanja naučne zajednice. Time je ispunjen glavni preduslov za uspešnu adaptaciju, a to je da se ona oslanja na naučne rezultate i da približi komunikaciju nauke i politike.
Pored toga što određuje mere koje se sprovode kako bi se formirao nov proces adaptacije koji u državi treba stalno da funkcioniše, kako se klima menja, Program sam po sebi predstavlja i edukativni materijal, gde svaki građanin ima javni uvid u trenutno znanje o klimatskim promenama u Srbiji.
Čak i ako se globalno zagrevanje zaustavi na 2 °C, posledice će umanjiti BDP Srbije za čak 58 milijardi dolara do 2040. godine
U Programu prilagođavanja navodi se jedan izrazito važan uvid – procenu uticaja klimatskih promena na BDP Srbije – koji je prethodno bio uključen i u Nacionalno utvrđeni doprinos koji je Srbija krajem 2022. godine dostavila Konvenciji Ujedinjenih nacija o promeni klime (UNFCCC).
Procena uključuje četiri različita scenarija globalnog zagrevanja (1, 2, 3 ili 4 °C), kao i dva različita vremenska okvira (do 2040, odnosno 2100. godine):
Ovakve procene prave se u odnosu na pretpostavljeni, teorijski ekonomski rast do 2100. godine – kakav bi mogao da bude da ne postoje klimatske promene – i možda najvažniji uvid koje ovo istraživanje daje jeste da nijedan scenario nije pozitivan. Drugim rečima, ne postoji scenario po kojem su klimatske promene pozitivan faktor u ekonomiji Srbije, a posebno ne na duge staze.
Ali nije ni svaki scenario jednako verovatan: globalno zagrevanje već je prešlo granicu od 1 °C u odnosu na predindustrijski period, a ukoliko uspemo da ga ograničimo na 2 °C, projekcije kažu da će posledice takvog zagrevanja svejedno koštati srpsku ekonomiju gotovo 5% njenog ukupnog, kumulativnog BDP-a do 2040. godine, odnosno 58 milijardi dolara. Gledano do kraja veka, procena raste na gotovo 10% ukupnog BDP-a, tj. preko 766 milijardi dolara izgubljenog ekonomskog rasta do kraja veka.
Dr Ana Vuković Vimić, Poljoprivredni fakultet u Beogradu
Međutim, ovo istraživanje, koje su sproveli Danijela Božanić i dr Đorđe Mitrović sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, prikazuje samo svojevrsni minimum uticaja klimatskih promena, između ostalog zato što ne uzima u obzir posledice koje je teško ili nemoguće predvideti, kao što su ekstremni događaji (suše ili poplave, oluje). Po aktuelnim procenama, ovakvi događaji su samo od 2000. do 2019. godine već koštali Srbiju više od 7 milijardi evra.
Kada su ekstremni događaji u pitanju, nemoguće je dati procenu buduće štete – ali jeste moguće unaprediti otpornost i sisteme upozoravanja.
Ako je ublažavanje (mitigacija) klimatskih promena globalni projekat koji za cilj ima da nas usmeri ka najblažem mogućem scenariju zagrevanja, prilagođavanje (adaptacija) je lokalni projekat koji za cilj ima da umanji ukupan „iznos” uticaja klimatskih promena na Srbiju, što je važno za svakog građanina Srbije. Naravno, kada se govori o posledicama klimatskih promena, smanjenje BDP-a o kojem je ovde bilo reči samo je jedan aspekt priče koja je mnogo šira.
Pre svega, Program predviđa osnaživanje RHMZ-a, kako u sistemima osmatranja, tako i u komunikaciji i upozoravanju građana
U Programu prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove posebno je prepoznato 25 mera koje su posebno odabrane zbog, kako piše u dokumentu, „potreba za urgentno sprovođenje i mogućnosti realizacije na osnovu raspoloživih ljudskih i finansijskih kapaciteta”.
Pre svega, u pitanju je osnaživanje Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) kroz unapređenje čitave infrastrukture ranih najava i upozorenja (računarski sistemi, unapređenje sistema osmatranja,, izrada posebnih baza podataka), što je nezaobilazna tačka na putu smanjenja budućih gubitaka i štete. Posebna mera je i unapređenje informisanja, koja se odnosi kako na RHMZ tako i na medije i širu javnost: Program posebno izdvaja kao neophodnu novu internet prezentaciju Zavoda, ali i nove portale, treninge i druge formate koji treba da pomognu širenju pravovremenih informacija.
U Programu su definisane i mere koje treba sprovesti u oblastima poljoprivrede, šumarstva, putne infrastrukture, urbanizma, energetike, zdravlja i biodiverziteta. Ukoliko mere iz Programa budu sprovedene, u naredne tri godine bismo imali, između ostalog:
- javne konkurse za lokalne samouprave, namenjene ozelenjavanju i pošumljavanju vrstama koje su otporne na klimatske promene;
- novi agrometeorološki sistem, baze podataka i prognoze namenjene poljoprivrednicima;
- metodologiju prepoznavanja „zelenih rashoda” u budžetu Republike Srbije, čime bi se omogućilo praćenje rashoda koji imaju doprinose u razvoju otpornosti na klimatske promene;
- unapređene sisteme borbe protiv suša, kroz praćenje, procene štete i uticaja, identifikaciju uticaja, kao i sisteme ranih najava;
- povećane subvencije za mere protiv grada i drugih vremenskih uslova štetnih po poljoprivrednu proizvodnju;
- izvršene analize o otpornosti, uticajima i kapacitetima kada su u pitanju putevi, navodnjavanje, tipologija šuma, zelena infrastuktura, hidrologija u energetici, uticaj klimatskih promena na zdravlje…
U pitanju su, da se razumemo, osnovne, sistemske mere kojima je cilj pre svega da postave temelje, jer u okolnostima u kojima se danas nalazimo, naše društvo nikako nije pripremljeno na izmenjene klimatske uslove. Isto, uostalom, važi za sva društva u svetu, zbog čega se ovakvi programi prilagođavanja već planiraju i sprovode kako u vodećim svetskim ekonomijama kao što je Evropska unija, tako i u preko 50 zemalja u razvoju, prema podacima UN.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Pošto su osnovne i sistemske, ove mere su istovremeno i neophodne i dalekosežne, ali i uslovno rečeno jeftine, jer njihovo sprovođenje ne zahteva ogromne preraspodele kada govorimo o državnom budžetu, već pre svega dobro planiranje i promene u načinima sprovođenja već postojećih aktivnosti.
Sasvim je druga tema kako će se u budućnosti sprovoditi konkretni projekti prilagođavanja, bilo na državnom bilo na lokalnom nivou. Ali one se ne mogu smisleno, racionalno niti planski sprovoditi dok smo uslovno rečeno slepi – to jest, bez sprovođenja mera iz Programa prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove. U pitanju je, drugim rečima, osnovni, nezaobilazni preduslov za sve dalje akcije.
