Planeta se od predindustrijskog doba zagrejala za prosečno 1,2 °C, a na globalno zagrevanje i njegove posledice ljudi se prilagođavaju na različite načine. Primera radi, u cilju zaštite od letnjih vrućina pri čekanju javnog prevoza, španski grad Sevilja planira rashladne autobuske stanice. Dok je Srbija krajem prošle godine usvojila jedan ključan dokument na polju adaptacije.
Međutim, ono što treba da imamo u vidu jeste da klimatske promene ne remete samo ljudske živote, već su na udaru i biljke i životinje.
Biljne i životinjske vrste imaju sopstvene mehanizme prilagođavanja na rastuće temperature kao što je migracija u krajeve sa pogodnijom klimom. U pokušaju da se adaptiraju na izmenjene klimatske uslove, kod nekih životinja je čak opaženo i smanjenje veličine ili promena oblika tela.
A nova studija otkriva neobičnu sposobnost prilagođavanja na klimatske promene kod paukova – na sve toplijoj Zemljinoj kugli, oni menjaju veličinu svoje mreže koju pletu kako bi uhvatili plen.
U svom eksperimentu, autori su u periodu od četiri uzastopne godine proučavali kako dve dominantne vrste paukova reaguju na eksperimentalno zagrevanje na alpskim livadama.
U ogromnim otvorenim komorama, dubine i širine 15 metara i visine 2,5 metra, simulirali su porast temperature od 0,6 °C. U takvim uslovima, veliki paukovi (A. luosangensis) gradili bi 43,6% manje mreže. Sa druge strane, kod onih manjih (M. pusilla) istraživači su primetili sasvim suprotan trend – povećanje mreže za 79,8%.
Ali ova pojava, opisana u naučnom radu objavljenom u časopisu Nature Climate Change, ne oslikava samo tzv. „plastičnost ponašanja” kod paukova u svetlu klimatskih promena, već i kompleksnost uticaja porasta temperature.
Da bismo uopšte razumeli zbog čeka paukovi pletu veće ili manje mreže, moramo da razumemo na šta oni to konkretno reaguju, a reaguju na promenu sredine u kojoj žive.
Naime, eksperimentalno zagrevanje povećalo je biomasu nadzemnih biljaka, kao i relativnu biomasu graminoida nalik travama, a smanjilo nadzemnu biomasu forbija koje karakterišu široki listovi. Ovo se dalje odrazilo na rasprostranjenost biljojeda koji predstavljaju plen paukova: smanjila se brojnost insekata dugog tela, a povećala količina hrane koja je zajednička za obe ispitivane vrste.
U zagrejanim komorama tada je došlo do pada broja većih paukova zato što su na raspolaganju imali manje adekvatne hrane, kao i do pomenute promene veličine mreže: veliki paukovi su pravili površinski manje mrežaste zamke za insekte zbog manjka krupnijeg plena, dok su male, gladnije jedinke gradile veće mreže.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Iako su oba bihejvioralna odgovora skupa za predatore, ovi troškovi mogu da budu neutralisani nepromenjenim uspehom za hranom u zagrejanim komorama, navodi se.
Naposletku, priča o paukovima i njihovom plenu samo je jedan od pokazatelja koliko su sagorevanje fosilnih goriva i posledičan porast temperature ozbiljno narušili ravnotežu planete, i zbog čega je bitno da čovečanstvo razvija obnovljive izvori i čiste tehnologije u cilju zauzdavanja budućeg zagrevanja.
