Foto: Torqeedo
Brod pod imenom Kajzer Fridrih ove godine proslavlja 138. rođendan. Reč je o najstarijem putničkom plovilu u Berlinu, teškom sto tona, koji može da preveze i do 150 ljudi.
Od davne 1886, kada je izgrađen, pa sve do danas, Kajzer Fridrih preživeo je mnogo toga, a nedavno ga je takođe dočekala modernizacija u skladu sa vremenom u kojem trenutno „živi”, a od skoro i ponovo radi.
Naime, od broda koji je trošio preko 150 litara dizela na sat pretvoren je u plovilo sa efikasnim električnim sistemom, koji ne oslobađa štetne emisije, a koji uključuje dva motora i bateriju od 400 kilovat-časova.
Međutim, da bi stigao do ove tačke, legendarni Kajzer Fridrih prešao je mnogo kilometara na berlinskoj reci Špreji…
Najpre je plovio osam decenija dok 1967. nije bio povučen iz upotrebe. Onda je transformisan u poslovni i stambeni prostor da bi ga 1986. od tadašnjeg vlasnika otkupio Nemački muzej tehnologije.
Kada mu je muzej vratio prvobitni izgled, brod se vratio svojoj nekadašnjoj ulozi: prevozu putnika u obilascima prestonice Nemačke. I tako je bilo dok njegova potrošnja goriva nije postala ekonomski i ekološki neisplativa.
Novo poglavlje Kajzera Fridriha počinje pre dve godine. Tada su ga kupili Volker Marhold i Džulijus Damen koji su u prošlosti već imali iskustva u transformaciji istorijskih brodova u plovila na električni pogon.
Na putu Kajzera Fridriha ka elektromobilnosti, pomogli su kompanija za proizvodnju motora i baterija za brodove Torqeedo, kao i nemačka kompanija za brodogradnju i razvoj Tangermünde.
Ovaj legendarni putnički brod na posao se svečano vratio 13. maja ove godine, ali u potpuno novom, zelenom izdanju. Od tog dana, stanovnici i turisti imaju priliku da grad obiđu u sklopu eko-tura na Kajzeru Fridrihu.
Najpoznatiji brod u Berlinu noću se pretvara u plutajuću pivsku baštu.
„Kajzer Fridrih je dugogodišnja brodska znamenitost grada”, kazao je jedan od vlasnika, Marhold. „A sada je i simbol transformacije ka mobilnosti budućnosti!”
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Prema rečima Fabijana Beza, izvršnog direktora u kompaniji Torqeedo, veliki gradovi poput Berlina preduzimaju mere za smanjenje klimatskih, zdravstvenih i ekoloških uticaja brodarstva: „Ali to se ne dešava samo u urbanim sredinama: Bodensko jezero radi na sveobuhvatnoj strategiji dekarbonizacije i vidimo da se slični napori javljaju širom sveta.”
„Projekat elektrifikacije ovog obima i istorijskog značaja predstavlja važan korak napred”, nastavio je Bez, dodavši da brodovi svih veličina mogu da budu čistiji, tiši i zdraviji za naše okruženje uz već postojeću tehnologiju.
„Vreme je da idemo na struju”, zaključio je on.
