U rekama Srbije živi jedna „riba oportunista” – dvoprugasta uklija. Šta nam ona otkriva o stanju naših rečnih ekosistema?

FOTO: Dvoprugasta uklija, iz arhive autorke

Na teritoriji Srbije, potoci i reke su najbrojniji među slatkovodnim ekosistemima, a naše reke predstavljaju dom za oko 100 različitih vrsta riba. 

Jedna od tih riba zove se dvoprugasta uklija ili pliska (Alburnoides bipunctatus, Bloch, 1782).

Ova mala riba iz porodice „klenova“ (do skoro „šaranki“) obično dostiže dužinu od 7 do 10 cm, a maksimalno do 16 cm. Prepoznatljiva je po karakterističnim dvema prugama duž bočnog dela tela koji je srebrnkaste boje sa maslinasto zelenim leđima. 

Dvoprugasta uklija živi u manjim jatima i najčešće naseljava prelazne delove između pastrmskog i mrenskog regiona gde je voda brza i bogata kiseonikom, a dno šljunkovito. Dvoprugasta uklija je malo poznata u narodu jer nema komercijalni značaj. Ponekad se koristi kao mamac, najčešće u krivolovu pastrmke. 

Iako pripada osetljivoj zajednici riba gornjih tokova, dvoprugasta uklija odstupa od generalnih zahteva po pitanju uslova života ove zajednice: izdvaja je manja specijalizovanost, veća prilagodljivost i opstanak u izmenjenim staništima usled različitih negativnih uticaja koji mahom potiču od čoveka. 

Samim tim, ona ima veliki potencijal kao model-organizam u istraživanjima, što znači da njeno prisustvo ili odsustvo može poslužiti kao indikator prisustva i stepena jačine negativnih uticaja – od zagađenja voda do promena u ekosistemima koje izazivaju klimatske promene. 

Usled ljudskog uticaja i klimatskih promena, dvoprugasta uklija prodire u gornje tokove reka u kojima je nekada dominirala pastrmka

Povećane potrebe usled rasta humane populacije dovode do destrukcije i gubitka staništa, intenziviraju eksploataciju resursa (šljunak, pesak), zagađenje, namerni ili nenamerni unos invazivnih vrsta koje potiskuju naše domaće vrste, prekomerni izlov vrsta. 

Ovi negativni uticaju se dodatno pojačavaju usled klimatskih promena, pre svega zbog porasta temperature vazduha i posledično vode, izmenjenog režima padavina i sve češćih ekstremnih događaja poput poplava ili jakih suša. 

Na primer, ako se u staništu primećuje smanjenje broja dvoprugaste uklije, to može ukazivati na pogoršanje kvaliteta vode i visok stepen zagađenja usled uliva industrijskih otpadnih voda, poljoprivrednih aktivnosti, malih domaćinstava i drugih. Sa druge strane, kada su u pitanju klimatske promene, dvoprugasta uklija se pokazala kao oportunista jer se dobro prilagodjava na porast temperature – za sada. 

Zajednice riba, raznovrsnost i brojnost vrsta u zajednici mogu značajno da ukažu na stanje celokupnog ekosistema. Što je veća raznovrsnost i brojnost jedinki, ekosistem je „zdraviji“. 

Ipak, neke vrste su visoko specijalizovane samo za određene uslove staništa i u drugim ne mogu opstati.

Klimatske promene zajedno sa ostalim negativnim faktorima dovešće do potiskivanja i iščezavanja riba koje su visoko specijalizovane, jer prosto neće moći da se adaptiraju na novonastale promene. Njihova mesta zauzeće prilagodljivije i otpornije ribe. 

Pomenuti uticaji se već osećaju na terenu, pa je najlakše objasniti na primeru zajednice riba u brdsko-planinskim rekama koje zauzimaju dve trećine vodotokova u Srbiji. 

Pastrmka je dominantna vrsta ribe u gornjim tokovima ovih reka, u nauci poznata kao „top grabljivica“. U rekama na nešto nižoj nadmorskoj visini pridružuju se pijor i peš, a u donjim delovima ovog regiona pridružuju se potočna mrena i dvoprugasta uklija. 

Na terenu se jasno primećuje prodor dvoprugaste uklije i potočne mrene u gornji pastrmski region i njihova dominacija u odsustvu top grabljivice pastrmke. Smanjenje populacija pastrmke prati i smanjena pojava pijora koji je takođe osetljiviji na promene. 

Na ovaj način, promene se reflektuju kaskadno, narušavajući ceo lanac ishrane i stabilnost ekosistema.

Pastrmka se smatra jednom od najugroženijih riba u našim vodama i definitivno „gubitnik vrsta“ kada su u pitanju klimatske promene. Na ovaj način, vrste poput dvoprugaste uklije šire svoj areal, zauzimajući nova staništa, pretendujući da budu „dobitnik vrste“. 

Dvoprugasta uklija je model-organizam za jedan novi naučni model koji nam rasvetljava probleme sa kojima se suočavaju naše reke

Pravila prirode su takva da opstaju vrste manje veličine, koje se mreste više puta u toku godine, ranije dostižu polnu zrelost, brže se oporavljaju nakon desetkovanja populacija, a koje mogu da tolerišu širi dijapazon sredinskih parametara, poput dvoprugaste uklije. 

Ipak, ne smemo zaboraviti da svaka vrsta ima svoj potencijal koliko može da „izdrži“ stresne uslove i da će se dalji rast temperature vode usled klimatskih promena, a u sinergiji sa drugim činiocima definitivno odraziti i na ovu malu ribu oportunistu.

Dvoprugasta uklija nam je poslužila kao model-organizam za osmišljavanje novog modela po nazivu ESHIPPOClim, koji predstavlja napredni alat za analizu i praćenje uticaja antropogenih stresora (uništavanje i destrukcija staništa, unos invazivnih vrsta, zagađenje, uticaj rasta humane populacije i prekomerni izlov vrsta), ali i klimatskih promena na riblje zajednice, uzimajući u obzir ekološku specijalizaciju vrste i dugogodišnje praćenje populacija. 

Stepen negativnih uticaja u ovom modelu meri se jednostavnom trostepenom bodovnom skalom 1, 3 i 5 (gradacija uticaja od niskog do visokog). 

Koristeći kombinaciju tradicionalnih ekoloških metoda i naprednih tehnika mašinskog učenja, model jasno definiše vezu između ponašanja populacija određene vrste i stepena jačine stresora, pruža uvid u stanje reka i omogućava bolje razumevanje složenih ekoloških interakcija. 

Na primeru dvoprugaste uklije, analizom 56 reka proteklih 20 godina, zagađenje, porast temperature vode i prekomerni izlov ribolovno interesantnih vrsta u ovim staništima su se izdvojili kao glavni stresori. Praćenjem dugoročnih trendova, model nudi uvid u regionalne razlike u intenzitetu uticaja stresora. 

Na primer, porast temperature vode se beleži u svim rečnim slivovima izuzev Timoka. 

Ovaj porast temperature, koji je očigledan i u brdsko-planinskim rekama na višim nadmorskim visinama, ukazuje na sveprisutnost klimatskih promena i uticaj na slatkovodne ekosisteme. Model omogućava primenu na širi spektar vrsta, jer nudi procenu otpornosti i prilagodljivosti različitih ribljih vrsta na klimatske i antropogene uticaje. 

Ovaj alat pomaže i u klasifikaciji vrsta prema njihovoj sposobnosti da se nose sa negativnim uticajima. Na taj način, moguće je identifikovati vrste i reke koje su najranjivije, kreirati mapu prioritetnih staništa i razviti strategije za njihovu zaštitu i očuvanje. Planiramo dalji razvoj i unapređenje modela ESHIPPOClim kroz razvoj komponente za simulaciju predviđanja budućih scenarija klimatskih promena.

Veoma je važno da osvestimo značaj slatkovodnih ekosistema. Jedino ako razumemo možemo da delamo u skladu sa prirodom. 

Neodrživa poljoprivreda, neadekvatno odlaganje smeća, zagađenje reka svih oblika, izgradnje brana, nekontrolisano eksploatisanje šljunka i peska, krivolov i mnoge druge aktivnosti čoveka uništavaju reke i prirodna staništa riba. Našim savesnim ponašanjem u mnogome možemo da doprinesemo održivim i zdravim rekama. 

Borba tek sledi, jer klimatske promene značajno povećavaju već prisutne negativne efekte. Potrebni su alati za brzu detekciju, kako bi se blagovremeno odreagovalo i održivo upravljalo vodama, a upravo vrsta poput dvoprugaste uklije može da posluži kao rani indikator promena i pomoć u sprečavanju katastrofi većih razmera.

O autoru

Marija Jakovljević je doktorand i istraživač-saradnik na Institutu za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta u Kragujevcu i član naučno-stručnog tima Centra za ribarstvo i konzervaciju biodiverziteta kopnenih voda „Akvarijum” u Kragujevcu. Učestvovala je na brojnim naučnopopularnim manifestacijama (Festival nauke, Noć istraživača…). Posebno je zanima polje numeričke ekologije i mogućnosti korišćenja veštačke inteligencije u polju biologije i ekologije.