Foto: Flickr / CAL Fire Official
Za svega nekoliko sati, velelepne vile pretvorene su u pepeo, a od luksuznih, u panici napuštenih automobila ostala je samo ugljenisana karoserija – ukoliko, naravno, nisu sravnjeni sa zemljom dok su buldožeri raščišćavali puteve.
Slike plamenih jezika i guste dimne zavese – a koje prošle i ove nedelje stižu iz delova Los Anđelesa – daleko su od uobičajenih. Uzrok tome jesu najgore ikada vatrene stihije na jugu Kalifornije koje su odnele najmanje 24 života, uz desetine nestalih osoba.
Sve je počelo u utorak, 7. januara, kada su požari izbili na nekoliko različitih lokacija u „gradu anđela”, uključujući ekskluzivna naselja Palisejds i Iton. Od tada je u Los Anđelesu i njegovoj okolini izgorelo preko 16 hiljada hektara, površina veća od Pariza.
Skoro 200 hiljada ljudi je evakuisano i naloženo im je da napuste svoje domove – a mnogi od njih neće imati gde da se vrate kada opasnost prođe. Vatra je progutala preko 12 hiljada objekata, od privatnih kuća i zgrada preko preduzeća do škola i crkava.
Požari haraju od Santa Monike do Malibua, područjima na kojima se nalaze neke od najskupljih nekretnina u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) sa srednjom procenjenom vrednošću od dva miliona dolara.
Shodno tome, inicijalne procene štete i ekonomskih gubitaka su jako visoke, idu i do 275 milijardi dolara. To znači da će samo nedelju dana razaranja SAD koštati „skuplje” od čitave sezone požara 2020. godine koja je na nacionalnom nivou bila prilično aktivna.
U jeku jedne od najskupljih američkih prirodnih nepogoda, paralelno sa zauzdavanjem vatre na kojem je angažovano na hiljade vatrogasaca, teku i istražiteljski napori da se pronađu okidači.
Ali moramo razumeti da požari – bez obzira na to odakle su, kako i čime podstaknuti krenuli – verovatno ne bi poprimili apokaliptične razmere da nije klimatskih promena.
Drugim rečima, na jugu Kalifornije poklopili su se idealni vremenski uslovi za razvoj i širenje vatrenih stihija. Ili kako to opisuju pojedini naučnici, desio se – između ostalog – „hidroklimatski udar” (hydroclimate whiplash).
Kako je hidroklimatski udar doprineo vatrenim stihijama u Los Anđelesu?
U Kaliforniji, sezona požara počinje u junu i traje do oktobra kada je vreme toplo i suvo. Krajem godine, vremenski uslovi se menjaju i nastupaju kiše koje, uz hladnije temperature, obično drže vatru podalje, čak i u prvim mesecima naredne godine.
Ali to nije bio slučaj na prelasku iz najtoplije godine u globalnoj istoriji merenja u novu 2025: posle leta obeleženog rekordnim temperaturama i žestokim vrućinama, od oktobra 2024, padavine u Los Anđelesu bile su drastično ispod normale, tek 2-4% nekadašnjeg proseka.
Tako su se rodili uslovi za hidroklimatski udar. To zapravo predstavlja brzu smenu dva suprotna ekstrema, ekstremno visokih i ekstremno malih padavina. Rezultat je ogromna količina osušene vegetacije koja je spremna da se zapali svakog trena.
Nakon višedecenijske suše u regionu Kalifornije, usledile su kišna 2022. i 2023. godina. Tada je zelenilo bujalo i širilo se da bi u jesen i zimu prošle godine podnebljem opet zavladali sušni uslovi. Ovo je, naravno, bilo praćeno sušenjem vegetacije što je kreiralo svojevrsni kremen za požare.
Ključ je u tome da zagrejanija atmosfera postaje, uslovno rečeno, žednija: ona zadržava više vodene pare i ponaša se kao sunđer, koji čak i kada količina padavina ostane ista, isušuje određeni ekosistem. Sa druge strane, u naletima kiše, zelenilo se razvija da bi ga potom suša pokosila.
I tako u krug…
Sa intenziviranjem klimatskih promena, do hidroklimatskih udara na globalnom nivou dolazi 31-66% češće nego sredinom dvadesetog veka, stoji u nedavno objavljenoj studiji.
A prema rečima vodećeg autora dr Danijela Svejna, ova pojava u Kaliforniji udvostručila je rizik od požara.
Trenutno, na 36% teritorije pogođene američke savezne države beleži se suša dok je još 25% abnormalno suvo, pokazuju zvanični podaci.
Pored dehidriranog drveća, grmlja i ostalih biljaka, u Los Anđelesu javio se još jedan faktor koji je omogućio dalje rasplamsavanje vatre i eskalaciju situacije. Reč je o vetrovima Santa Ana koji duvaju iz unutrašnjosti ka američkoj obali.
Ne samo da dostižu velike brzine koje periodično mogu da pariraju čak i uraganima, već su ovi vetrovi takođe i izuzetno suvi. Zbog niskih nivoa vlažnosti, dodatna vlaga „isisava se” iz vegetacije.
Posledično, Santa Ana već zapaljiv teren čini još zapaljivijim. Epizode vetrova – koji se nazivaju još i đavolji – traju, u proseku, tri dana uprkos tome što mogu da budu i dugotrajniji.
Vetrovi Santa Ana uobičajeno se javljaju nekoliko puta godišnje, i to najčešće u hladnijim mesecima, od kraja septembra do maja. Dakle, onda kada je pretnja od požara pretežno manja.
Ali zbog prethodnog hidroklimatskog udara, uloga Santa Ane u požarima ove godine bila je destruktivnija nego inače.
„Klimatske promene povećavaju preklapanje između ekstremno suvih uslova vegetacije kasnije u sezoni i pojave ovih vetrova”, objasnio je dr Danijel Svejn. „Ovo je naposletku ključna veza klimatskih promena sa požarima u južnoj Kaliforniji.”
U vetrovitim okolnostima vatra se brže razbuktava, a gašenje je otežano pošto se smenjuju dani sa jačim i slabijim vetrom.
Samim tim, ne nazire se kraj borbi sa vatrenim stihijama: prema podacima Odeljenja za šumarstvo i zaštitu od požara u Kaliforniji, nakon nedelju i po dana, tek 21% požara u Palisejdsu je pod kontrolom, a stanje je nešto bolje u Itonu sa 45% požara pod kontrolom.
Uprkos tome što je poprišta mnogo više, na osnovu veličine i broja žrtava, vatrene stihije u Palisejdsu i Itonu su među najrazornijim i najsmrtonosnijim sa kojima se američka savezna država ikada suočila.
Pored njih, još tri požara zahvatilo je preko 120 hektara.
Šta je izazvalo požare u Los Anđelesu?
Kada u SAD-u dođe do vatrenih stihija, prvi osumnjičeni jesu munje kao najčešći izvor požara u ovoj zemlji.
Međutim, ovog puta, istražitelji su taj scenario mogli da isključe veoma brzo. Nije bilo izveštaja o munjama u Palisejdsu ili na terenu oko požara u Itonu, piše Associated Press.
Pa na čemu ili na kome onda počiva odgovornost za nezapamćenu katastrofu?
Uvide u to mogla bi da pruže brda iznad Palisejdsa. Policija je tamo oivičila jedno konkretno mesto sa razbacanim otpadom žutim trakama koje služe za obeležavanje mesta zločina. Vatra je tamo zbrisala svaki trag hlorofila, ostavljajući za sobom ogoljeno drveće, pepeljasto sivo kamenje i zemljište nalik onom na mesecu.
Početna saznanja upućuju na to da su za požare u prestižnom kraju potencijalno odgovorni tinejdžeri koji su odande za Novu godinu puštali vatromete iako su ova pirotehnička sredstva u Los Anđelesu ilegalna. Vatrogasci su ugasili prvobitno izazvani novogodišnji požar, ali moguće je da je nastavio da tinja, ta da je – zbog vetrova – prerastao u zlokobnu vatrenu stihiju šest dana kasnije. S obzirom na to da je posredi turistički popularna destinacija sa mnogo staza za šetače i planinare, takođe je moguće da je požar izazvala potpuno druga vatra, možda zapaljena istog tog kobnog dana, a ne ranije.
U međuvremenu, stanovnica Altadene pokrenula je tužbu protiv tamošnje energetske kompanije Ona veruje da je to dovelo do požara u Itonu koji je stigao i do njenog doma.
U tome nije usamljena. Ukupno četiri vlasnika i zakupca nekretnina u Los Anđelesu tužila su tamošnju energetsku kompaniju.
Da elektromreža može biti izvor problema, pokazuju podaci Američke službe za šume: od 1992, više od 3.600 šumskih požara u Kaliforniji povezuje se sa proizvodnjom, prenosom i distribucijom struje, a neke od najrazornijih prouzrokovali su električni stubovi i dalekovodi.
U kojoj meri su požarima kumovale klimatske promene?
I dok inicijalna varnica za požare tek treba da se utvrdi, naučna saznanja su nedvosmislena: klimatske promene iznedrile su uslove za jače i učestalije požare.
U kom su obimu one odgovorne za vatrene stihije u Los Anđelesu, sa sigurnošću će verovatno utvrditi neka buduća studija atribucije. Ipak, ono što se trenutno zna je da je ovaj fenomen krajnje nesvakidašnji.
U sam osvit 2025, u okrugu Los Anđelesa je detektovano preko 170 upozorenja o požarima, proračunao je Svetski institut za resurse. Poređenja radi, prosek za isti vremenski okvir od 2012. do 2024. iznosi otprilike 1,5 što je više od 100 puta manje nego ove godine.
Štaviše, tokom prva tri meseca godine sateliti uglavnom ne detektuju nijedan požar – a kamoli u prvih nekoliko nedelja.
Samo u jednoj jedinoj godini, u periodu od januara do marta, aktivirano je preko deset upozorenja o požarima. Bila je to 2021, jedna od najgorih godina za Kaliforniju po pitanju požara.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Rastuće temperature kreiraju toplije i sušnije uslove. Ovo ne samo da podstiče nastanak požara, već istovremeno olakšava njihovo širenje.
Ali ovo nije lekcija koju praktično možemo da naučimo samo na primeru Los Anđelesa. Na toplijoj planeti, već sada se beleže jači i učestaliji požari, ali i duže i razornije sezone požara.
Uz svaki delić stepena globalnog zagrevanja, dolazi i značajno veća pretnja od vatrenih stihija. Ako želimo da izbegnemo nova zgarišta, svet treba hitno i ambiciozno da smanji štetne emisije i da obuzda porast temperature u skladu sa Pariskim sporazumom.
