FOTO: Phil Mistry / Flickr
Pre samo mesec dana, na sajtu američke Agencije za životnu sredinu (EPA), odmah iza vazduha, u odeljku „teme”, na drugom mestu, nalazile su se klimatske promene.
Međutim, toga više nema. Stranica o klimatskim promenama i dalje postoji, ali je mnogo zakopanija i znatno teže ju je pronaći nego ranije.
Ovo je rezultat rada nove Trampove administracije koja je EPA-i dala zadatak da obriše informacije vezane za klimatske promene sa svog sajta, i to već u prvoj nedelji njegovog drugog predsedničkog mandata.
Slične zahvate doživele su i druge američke institucije, od Ministarstva poljoprivrede i Bele kuće do Nacionalne službe za šume, mesto gde su se, ne tako davno, nalazile informacije o procenama ranjivosti na požare.
Ali nije stvar samo u brisanju opštih informacija sa zvaničnih sajtova. U prvih mesec dana svog mandata, Tramp je povukao čitav niz poteza koji bi mogli da ugroze istraživanja klimatskih promena u SAD, kao i razvoj obnovljivih izvora energije.
Tragedija ili farsa: opet povlačenje iz Pariskog sporazuma
Već prvog dana na svom „novom-starom poslu”, 20. januara, Tramp je potpisao izvršnu naredbu za izlazak SAD-a iz Pariskog sporazuma, ključnog pravno obavezujućeg dogovora za zauzdavanje globalnog zagrevanja.
Prema odredbama samog Pariskog sporazuma, američki predsednik ipak će morati da pričeka dok se proces istupanja zvanično ne okonča:
„Svako (takvo) povlačenje stupa na snagu po isteku jedne godine od datuma prijema obaveštenja o povlačenju…”
Međutim, SAD se već sada udaljava od odredbi Pariskog sporazuma.
Tako je preko 1.100 zaposlenih u EPA dobilo upozorenje da mogu da budu smesta otpušteni.
Kako piše Njujork tajms, na udaru su pre svega članovi osoblja koji su angažovani prošle godine i stoga imaju status probnog rada, uključujući i ljude koji rade na klimatskim promenama i sprovođenju zakona na polju životne sredine.
„Bićemo opet bogata nacija, a tečno zlato ispod naših nogu će nam to omogućiti”, kazao je Donald Tramp na svojoj inauguraciji.
Spašavanje važnih podataka i baza
Ova agresivna, orkestrirana kampanja „raščišćavanja” i selektivne cenzure resursa povezanih sa klimatskim promenama u SAD-u alarmirala je veliki broj naučnika, organizacija i institucija – i pre nego što je počela.
Lekcija je naučena još u toku prvog predsedničkog mandata Donalda Trampa kada se odigravao sličan proces.
„Od 2016. do 2018. napravili smo rezervnu kopiju 30 terabajta baza podataka američke vlade o klimatskim promenama i životnoj sredini, spasavajući ih od pretnje vlasti predvođene klimatskim skepticima”, ističu iz projekta Azimut na čijem je čelu matematičar Džon Baez sa Univerziteta Riversajd u Kaliforniji.
Spas je ponovo neophodan.
Prema analizi Njujork tajmsa, objavljenoj 2. februara, sa brojnih sajtova američke vlade uklonjeno je preko osam hiljada stranica. Tokom ove čistke nisu nestale samo informacije o klimatskim promenama, već i o drugim – za Trampa kontroverznim – temama poput vakcina, brige o veteranima, rodnim inicijativama i zločinima iz mržnje.
Od tada, broj obrisanih, kao i prekrojenih, internet adresa – iz raznih pobuda – samo je rastao. Istraživači, doktori, stručnjaci za bezbednost, pa i čitava javnost, ostali su bez baza na koje su se oslanjali za mnoge namene, od praćenja rizika po zdravlje do naučnih radova.
„Jedna od zabrinjavajućih stvari jeste što – kada počnete da oduzimate resurse poput ovih – vi počinjete da konstruišete sferu znanja koja ne priznaje da postoje ekološke ili klimatske nepravde”, ocenio je geograf i profesor na kanadskom Univerzitetu Gvelf, Erik Nost.
Nost je član Inicijative za podatke o životnoj sredini i upravljanju (EDGI), jedne od nekoliko organizacija koje prate promene na sajtovima SAD-a pod administracijom Donalda Trampa. EDGI već je napravio nezvaničnu, ali funkcionalnu kopiju nedavno „stradalog” Alata za skrining klimatske i ekonomske pravde (CEJST) koji je korisnicima, putem mape, pružao uvid u to koja su mesta u Americi pod nesrazmernim pritiskom klime i zagađenja.
U tom podvigu, naravno, nisu usamljeni: u sred „zamračivanja” sajtova vlade, mnogi pokušavaju da arhiviraju što više podataka i informacija o klimatskim promenama pre nego što zauvek odu u nepovrat.
Sa Masačusetskog instituta za tehnologiju (MIT) kao jedan od izvora istakli su Projekat otvorenih podataka o životnoj sredini (OEDP).
„To je naša biblioteka, to je naša istorija”, naglasila je Kejti Ričards iz OEDP-a. „Ove podatke finansiraju poreski obveznici tako da definitivno ne želimo da sve to znanje izgubimo kada možemo da ga čuvamo i potencijalno uradimo nešto i nastavimo da učimo.”
Naporima za očuvanje klimatskih podataka se pridružuje i prestižni Univerzitet Harvard.
Kako su najavili, njihov trezor činiće preko 310 hiljada vladinih setova podataka preuzetih tokom 2024. i 2025. godine, a sve kako bi se vitalne javne informacije zaštitile u momentima kada nestaju sa interneta.
Nekadašnjim verzijama sajtova pristup je moguć i pomoću digitalnog alata Wayback Machine.
Projekat 2025: široki napad na klimatsku nauku
Američka Nacionalna agencija za okeane i atmosferu (NOAA) jedan je od vodećih svetskih istraživačkih centara i resursa o ozbiljnosti klimatskih promena. NOAA takođe finansira istraživanje mora, Arktika, požara i slično, upravlja satelitima, predviđa putanje uragana…
Zahvaljujući njenoj opservatoriji Mauna Loa na Havajima, primera radi, znamo kolike su koncentracije ugljen-dioksida u atmosferi – te da su se one usled sagorevanja fosilnih goriva, zaključno sa prošlom godinom, skočile na rekordno visokih 424 ppm (parts per million, delova u milion).
To je za 1,5 puta više od njihovih nivoa pre industrijske revolucije, sredinom 18. veka, a koji su iznosili 280 ppm i manje.
Earth Justice
Ali i dalje od toga… Na osnovu mehurića vazduha zarobljenih u debelom, drevnom ledu i drugih dokaza o paleoklimi, zna se da u poslednjih otprilike milion godina nivoi atmosferskog ugljen-dioksida nikada nisu prešli prag od 300 ppm.
Ipak, zbog njene uloge u informisanju o klimatskim promenama, javljaju se strahovi o budućem poslovanju NOAA. Njih su dodatno podgrejale vesti da je, usled ranije direktive Donalda Trampa, zaposlenima naloženo da „izlistaju” grantove koji uključuju nauku o klimi, klimatsku krizu, čistu energiju, kvalitet životne sredine i zagađenje.
Stav američkih vlasti prema ovoj agenciji mogao bi da nagovesti Projekat 2025. Posredi je manifest koji je 2022. objavila fondacija Heritage, iščekujući Trampovu pobedu na tada nadolazećim predsedničkim izborima.
U ovom dokumentu NOAA se opisuje kao „jedan od predvodnika industrije uzbunjivanja o klimatskim promenama”. Ide se i korak dalje: poziva se na ukidanje njenih programa, pa i agencije same, kao i na privatizaciju njenog odeljenja, Nacionalne meteorološke službe.
Potpisnici – među kojima je dosta onih na visokim pozicijama u aktuelnoj Trampovoj administraciji – zapravo su savetovali predsednika da „iskoreni reference o klimatskim promenama apsolutno svuda”.
„Projekat 2025 ima 900 stranica, a njih 150 odnose se na to kako uništiti životnu sredinu”, naglašava američka neprofitna organizacija Earth Justice.
U toku je materijalizacija svih prethodno savetodavno iznetih (na)mera, praćena očekivanim i manje očekivanim obrtima.
Donald Tramp dodelio je Ilonu Masku Ministarstvo za vladinu efikasnost (DOGE), a koje revnosno reže budžete, dok je Džef Bezos, jedan od prisutnih milijardera na inauguraciji, prekinuo finansiranje klimatske grupe.
Premda klimatska akcija – nezavisno od predsednika i njegove klike – u Americi i dalje ima svoje zagovornike i saborce, od arhivatora podataka do finansijera, ostaje pitanje kako će se stvari dalje odvijati.
Krajnji cilj Donalda Trampa: „Buši, brate, buši”
Nastojanja SAD-a pod Trampom su jasna: ignorisanje klimatskih promena i neometana, povećana eksploatacija fosilnih goriva.
Inicijalni proračuni pokazuju da će kumulativne emisije SAD-a, do kraja decenije, biti za 2-4 milijarde tona ugljen-dioksida veće nego u odsustvu Trampa, što je oko pola sadašnjih godišnjih emisija ove zemlje.
Da li će se povećati manje ili više, najviše zavisi od toga koliko će SAD smanjiti izdvajanja u sklopu Zakona o smanjenju inflacije (IRA), najvažnijeg američkog zakona na polju čistih tehnologija i tekovine Džoa Bajdena.
Prema NPR-u, zamrzavanje sredstava za životnu sredinu već se oseća širom zemlje.
Školski okrug u Misuriju ne može da plati skoro 20 električnih autobusa koje je naručio da bi zamenio flotu dizel vozila; regulatorni organi Oklahome upozorili su da je u opasnosti 100 miliona dolara donacija za zatvaranje napuštenih naftnih i gasnih polja; zvaničnik iz Severne Karoline pribojava se za finansiranje projekata koji bi mogli da zaštite zajednice od požara i poplava…
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
SAD je najveći istorijski emiter ugljen-dioksida sa emisijama od 509 milijardi tona ugljen-dioksida u periodu od 1850. do 2021. To je čak petina ukupnih svetskih emisija. Drugopozicionirana Kina je znatno manje doprinela problemu globalnog zagrevanja, emitujući oko 284 milijardi tona ugljen-dioksida.
Dok je Bajden bio na vlasti, SAD su makar donekle „promenile ploču”: tokom njegovog predsednikovanja, čista energija je doživela rekordan rast. Čak 95% novih kapaciteta iz prošle godine bili su karbonski neutralni, predvođeni solarom i baterijama.
Kako će pejzaž obnovljivih izvora izgledati u naredne četiri godine, i dalje je nesigurno. Ali potezi i mantra Donalda Trampa „Buši, brate, buši” ne slute na dobro – uprkos rastućoj isplativosti energetske tranzicije.
