Da li sistemska korupcija ugrožava našu sposobnost da se izborimo sa klimatskim promenama?

FOTO: Jovan Vasiljević / Unsplash

Nije nikakva tajna da je korupcija štetna na svim nivoima društveno-privrednog sistema, od pojedinaca i domaćinstava, preko preduzeća, do društva kao celine. 

Međutim, ono što je možda manje poznato je da je korupcija naročito štetna u oblasti javnih investicija gde projekti često podrazumevaju velike budžete, složene ugovore i manjak transparentnosti.

U svom klasičnom radu, italijanski ekonomista Paolo Mauro ukazuje na to da sistemska korupcija često dovodi do povećanih ulaganja u velike infrastrukturne projekte i takozvane „bele slonove” – megalomanske i naizgled prestižne projekte koji imaju upitne ekonomske ili društvene ciljeve i koji predstavljaju veliko budžetsko opterećenje. 

U ovakve tipove projekata ubrajaju se izgradnja puteva, mostova, sportskih objekata i javnih zgrada, ali i održavanje velikih sportskih i sajamskih priredbi.

Mauro izrečno navodi da „dodeljivanje ugovora o javnim nabavkama kroz korumpirani sistem može dovesti do lošijeg kvaliteta javne infrastrukture i usluga; na primer, korumpirane birokrate mogu dozvoliti upotrebu jeftinih materijala prilikom izgradnje zgrada ili mostova, što bi kasnije moglo izazvati njihovo urušavanje”. 

U uslovima sistemske korupcije, povećano ulaganje u pomenute projekte često je praćeno istovremenim smanjenjem ulaganja u oblasti koje donose dugoročne benefite poput zdravstva ili obrazovanja.

Pozitivni efekti klimatskih politika mogu biti ugroženi koruptivnim aktivnostima

U kontekstu prilagođavanja na klimatske promene, prisustvo korupcije u društveno-privrednom sistemu predstavlja lošu vest.

Da je u pitanju pojava koja može da ugrozi sprovođenje važnih i neophodnih klimatskih politika od kojih zavisi prosperitet jednog društva, svedoče savremena istraživanja prema kojima u poduhvatu zelene tranzicije postoji velika opasnost od korupcije. 

Politike prilagođavanja često podrazumevaju velika infrastrukturna ulaganja poput izgradnje sistema za upravljanje vodnim resursima, primene novih tehnologija za upravljanje zemljištem, izgradnje zaštitnih infrastruktura za prevenciju poplava i drugih prirodnih katastrofa, izgradnje sistema za upravljanje otpadom i kanalizacijom ili izgradnje energetskog sistema zasnovanog na obnovljivim izvorima energije.

Uopšteno, klimatske politike treba da nam donesu čitav niz pozitivnih efekata – one se zapravo i ne tiču samo klimatskih promena, već treba i da unaprede naše zdravlje i dobrobit, da smanje zagađenje vazduha, vode i zemljišta, da zaštite prirodu koja nas okružuje, da smanje štetu koja nastaje od elementarnih nepogoda kao što su poplave i suše. 

Međutim, svi ovi pozitivni efekti mogu biti ugroženi koruptivnim aktivnostima. Infrastrukturna ulaganja pre svega podrazumevaju velike iznose novca, ali se obično karakterišu i niskim nivoom transparentnosti i kontrole, a u zemljama poput Republike Srbije i visokom zavisnošću od međunarodnih fondova i pomoći.

Republika Srbija već duži niz godina beleži pad na listi indeksa percepcije korupcije (CPI), uz vrednosti indeksa koje su ispod globalne medijalne (srednje) vrednosti, što zajedno sugeriše prisustvo sistemske korupcije. 

Ako se uzme u obzir da je Republika Srbija najranjivija država Evrope u pogledu klimatskih promena, što je posledica kombinacije geofizičkih činilaca i inertnosti osetljivih privrednih grana, a da je po spremnosti na klimatske promene na začelju Evrope, prisustvo korupcije u društveno-privrednom sistemu unosi veliku zabrinutost.

U Republici Srbiji je nedavno otpočeo proces zelene tranzicije

Prema nedavnim navodima Evropske banke za obnovu i razvoj, u Republici Srbiji je tokom 2024. godine uloženo oko 800 miliona evra, od čega je gotovo 500 miliona evra bilo namenjeno „tranziciji u zelenu ekonomiju”. 

Pomenuta zelena ulaganja bila su namenjena projektima u oblasti obnovljivih izvora energije, zelene energije za sisteme daljinskog grejanja i unapređenja ekološke infrastrukture. 

Sa druge strane, u nedavnom izveštaju Svetske banke procenjeno je da Republika Srbija u narednih 30 godina treba da uloži oko 9,5 milijardi dolara u politike prilagođavanja na klimatske promene u cilju „zaštite građana i imovine od štetnih i sve značajnijih efekata klimatskih promena”, kao i dodatnih 10,4 milijarde dolara do 2050. godine u politike ublažavanja klimatskih promena, posebno u oblasti energetike, kako bi se ostvarila nulta neto emisija gasova sa efektom staklene bašte.

U pitanju su neophodni koraci koje Republika Srbija treba da napravi kako bi unapredila naše živote i pripremila se za budućnost koju će sve više obeležavati posledice klimatskih promena.

Proces tranzicije je očigledno skup i složen poduhvat koji zahteva značajna strana ulaganja, visok stepen koordinacije privrednog sistema, i aktivnu ulogu države. 

Odlična je vest da je u Republici Srbiji nedavno otpočeo proces zelene tranzicije, kao i to što postoje procene o visini budućih neophodnih ulaganja. Međutim, potencijalno prisustvo sistemske korupcije baca senku na pozitivne i važne efekte koje zelena tranzicija treba da proizvede u našem društvu.

Neophodna je transparentnost u sprovođenju klimatskih politika

Klima na ovim prostorima se već neko vreme dramatično menja, a  društvo i privreda nisu u prošlosti dovoljno reagovali na te promene. U neposrednoj budućnosti kvalitet sprovođenja klimatskih politika mogao bi da bude upitan zbog potencijalnog prisustva sistemske korupcije.

Takođe, imajući u vidu da su se tokom perioda od majskih poplava iz 2014. godine do danas sprovodili određeni radovi usmereni ka jačanju zaštitne infrastrukture, prisustvo sistemske korupcije moglo je da utiče na kvalitet tih radova. 

Preduslov izgradnje stabilnog društva i privrednog sistema prilagođenog klimatskim promenama je postojanje faktičkih institucija zasnovanih na vladavini prava, transparentnosti, odgovornosti i pravičnosti. 

Sa druge strane, korupcija bi mogla ugroziti pojedine aktivnosti sprovođenja klimatskih politika, kao uostalom i bilo koji infrastrukturni projekat. Zato je sa stanovišta borbe protiv klimatskih promena izuzetno važno da dođe do sistemskih promena usmerenih ka jačanju institucija koje bi sprečile bilo kakve oblike koruptivnih radnji.

Posebno je važno uvesti transparentnost u sprovođenju klimatskih politika, koja bi bila utemeljena na jasnim, detaljnim i javno dostupnim strategijama i planovima. Imajući u vidu dinamički karakter klime, drugi osnov transparentnosti morali bi da budu mehanizmimi kontrole, praćenja i revizije primenjenih politika koji su zasnovani na unapred utvrđenim indikatorima. 

Formalne osnove za izgradnju ovakvog sistema već postoje u vidu Zakona o klimatskim promenama ili DesInvantar baze podataka o štetama od elementarnih događaja, ali je za njihovu punu i efikasnu primenu neophodno da se sistemska korupcija eliminiše ili bar svede na najmanji mogući nivo.

ANTRFILE: Percepcija korupcije u Republici Srbiji raste već gotovo 10 godina

Indeks percepcije korupcije (CPI) koji organizacija Transparency International računa na godišnjem nivou za oko 180 zemalja upravo je zasnovan na opažanju poslovnih ljudi i stručnjaka iz oblasti ekonomije, politike, vladavine prava i javne uprave.

Za indeks percepcije korupcije važi sledeće pravilo: što je veća vrednost, to je manja korupcija. Vremenska serija indeksa percepcije korupcije za Republiku Srbiju prikazana je na grafikonu ispod.

O autoru

Uroš Davidović je meteorolog i doktorand na Ekonomskom fakultetu u Beogradu koji se bavi ekonomijom klimatskih promena.