Na Skupštini Ujedinjenih nacija, Nemačka je predstavila mapu puta kako će da napusti fosilna goriva najkasnije do 2045. godine. Drugim rečima, ako sve bude išlo po planu, kroz svega dve decenije, najveća ekonomija Evrope trebalo bi da bude potpuno klimatski neutralna.
Iako se skoro 200 zemalja na Klimatskom samitu, održanom 2023. u Dubaiju, obavezalo na energetsku tranziciju, Nemačka je tek treća koja je donela konkretan strateški plan za napuštanje prljavih energenata, posle Francuske i Holandije.
Pored borbe protiv klimatskih promena, nemački ministar životne sredine Karsten Šnajder rekao je da je odluka povezana sa ratom u Iranu i njegovim posledicama na zalihe fosilnih goriva širom sveta.
„Ne demonstrira samo ekstremno vreme širom sveta koliko hitno moramo da zaštitimo klimu”, istakao je on. „Ako situacija u Ormuškom moreuzu diktira to da li će ljudi moći da priušte svakodnevni odlazak na posao, to nije dobro stanje stvari.”
Zato, kako je izjavio Šnajder, nacionalni plan energetske tranzicije „kombinuje nezavisnost, pristupačnost i zaštitu klime”.
Kako će zapravo izgledati taj proces?
Kako se navodi u dokumentu naslovljenom „Nemačka tranzicija sa fosilnih goriva”, vlada planira da dekarbonizuje sve elektrane najkasnije do 2045. godine u skladu sa klimatskim ciljevima.
Zatvaranje termoelektrana na ugalj je već od ranije regulisano zakonom: sva ovakva postrojenja trebalo bi da se postepeno penzionišu do 2038. godine. Ipak, vlasti razmišljaju da ovaj krajnji rok za uklanjanje uglja iz energetskog sistema pomere na 2035. godinu.
Nemačka je takođe odlučila da već tokom naredne decenije stvori uslove za upotrebu klimatski neutralnih goriva u gasnim elektranama, tačnije da preduzme dodatne korake kako bi ubrzala prelazak sa gas na vodonik, piše u planu. Povećanjem fleksibilnosti elektroenergetike, na primer, kroz veću upotrebu baterija, očekuje se smanjenje potrebe za novim elektranama.
Nove elektrane će se naravno graditi, ali pomoću čistijih tehnologija. Nemačka planira da kapacitete solara poveća skoro četiri puta, sa prošlogodišnjih 117 na 400 gigavata u narednih 19 godina. U istom vremenskom okviru, do 2045. godine, teži se proširenju vetroparkova na zemlji za skoro 100 gigavata, sa 68 na 160, uz dodatnih 60 gigavata vetroparkova na moru.
Mapa puta pominje i Klimatski akcioni plan za 2026. godinu prema kojem će biti objavljeni pozivi za tendere za dodatnih oko 2.000 turbina, odnosno oko 12 gigavata vetra. Na godišnjem nivou, samo ovo će uštedeti Nemačkoj oko jedne milijarde evra za uvoz gasa, naglašava se.
Pored same energetike, bitan korak ka klimatskoj neutralnosti jeste i transformacija sektora saobraćaja.
To uključuje i elektrifikaciju svih tipova vozila gde se već beleži jasan napredak: procenjuje se da je u avgustu ove godine na putevima bilo oko 2,6 miliona putničkih automobila sa baterijskim električnim pogonom.
Kako bi se podstakla dalja prodaja električnih automobila, nemačka vlada je u okviru Programa klimatske akcije za 2026. pokrenula program subvencija za domaćinstva sa nižim i srednjim primanjima. Do 2029. za ove namene biće izdvojeno oko 2,8 milijardi evra. Paralelno, radiće se na proširenju postojeće, već dobro razvijene mreže elektropunjača.
Ipak, elektrifikacija saobraćaja je tek jedan od nekoliko stubova održive mobilnosti. Nemačka želi istovremeno da podstakne upotrebu obnovljivih goriva, da unapredi javni prevoz i da obezbedi bolje uslove za pešačenje i vožnju bicikla. U sektorima gde je najteže smanjiti emisije, poput avio-industrije, pomorskog saobraćaja i teškog teretnog transporta, vodonik i njegovi derivati, kao i sintetička i održiva biogoriva, takođe će imati važnu ulogu, stoji u dokumentu.
U zgradama i stambenim objektima, glavni fokus je prelazak na toplotne pumpe. Dekarbonizaciji će biti podvrgnut i sistem daljinskog grejanja: prema odredbama Zakona o planiranju grejanja, najmanje 30% mreža za grejanje do 2030. mora se snabdevati otpadnom toplotom ili obnovljivim izvorima, udeo koji do 2045. godine treba da poraste na 100%.
Da bi se postigli zakonski ciljevi, i snažna nemačka industrija moraće da transformiše svoje fabrike i proizvodne procese kako bi bili klimatski prihvatljiviji.
Tokom 2024, fosilna goriva pokrila su 65% potrošnje energije u Nemačkoj. Većina je došla iz uvoza po ceni od čak 76 milijardi evra, a ove godine, u svetlu rata u Iranu, troškovi fosilne zavisnosti naglo su porasli.
Ipak, ova slika trebalo bi veoma brzo da se promeni. A da li je izvodljivo da se dekarbonizacija postigne kroz 19 godina?
Ministar životne sredine Karsten Šnajder smatra da je rok realan.
„Nameravamo da budemo međunarodni primer kroz našu mapu puta. Siguran sam da će nas mnoge druge zemlje slediti.”
