Kina (Rojters) – Kineske emisije gasova sa efektom staklene bašte verovatno će dostići svoj vrhunac 2022. godine, čak i bez uvođenja novih oštrih propisa. To je mnogo ranije od prvobitnog cilja koji je predviđao da će kineske emisije početi da padaju „oko“ 2030. godine, izjavio je u četvrtak viši vladin istraživač.
Kinesko obećanje da će emisije dostići vrhunac „oko 2030. godine“ bilo je ključna komponenta globalnog sporazuma za borbu protiv klimatskih promena sastavljenog u Parizu 2015. godine.
Prema Pariskom sporazumu sve države su se obavezale da će njihove emisije moći da rastu još ograničeni vremenski period, nakon čega bi se krenulo u brze redukcije u skladu sa najbolјom dostupnom tehnologijom.
Peking je od tada obećao da će pokazati „najveću moguću ambiciju“ prilikom budućih revizija svojih ciljeva, a vladin think tank je pozvao Peking da uvede strože mere u svoj sledeći „petogodišnji plan“ za period 2021-2025. godine.
Pored toga, Jiang Kejun, profesor sa Instituta za istraživanje energije, koji je odeljenje Nacionalne komisije za razvoj i reforme (NDRC), najvišeg kineskog tela za planiranje, je rekao da je „veoma uveren“ u sposobnost Pekinga da obezbedi da kineske emisije gasova sa efektom staklene bašte dostignu vrhunac do 2022. godine, čak i bez uvođenja novih instrumenata i propisa.
„Kina već ima veoma snažne politike i mislim da bi bilo dovoljno ako bismo samo nastavili da ih sprovodimo”, rekao je Rojtersu na marginama Foruma za održivost na Fuksijanskom jezeru u jugozapadnoj provinciji Junan.
Svaka promena zvaničnih ciljeva najvećeg svetskog emitera CO2 verovatno će imati veliki uticaj na globalnu borbu protiv klimatskih promena, ali kineski vladini zvaničnici su i dalje oprezni u pogledu revizije svojih predviđanja.
Li Gao, šef odeljenja za klimu u Ministarstvu zaštite životne sredine, upozorio je prošle nedelje da je cilj za 2030. godinu u opasnosti zbog trgovinskog rata sa Sjedinjenim Američkim Državama.
Nakon usporavanja rasta od 2014. do 2016. godine, deluje da su ukupne emisije ugljenika u Kini ponovo počele ubrzano da rastu nakon 2017. godine.
Prema procenama koje je u četvrtak objavio Lauri Millivirta, energetski analitičar iz Greenpeace-a, emisije su u prvoj polovini ove godine porasle za čak 4%, podstaknute porastom potrošnje uglja, čelika i cementa.
Jedan od glavnih razloga za zabrinutost je porast potrošnje uglja i moguće odobravanje izgradnje novih termoelektrana na ugalj. Zvaničnici trenutno raspravljaju da li je potrebno više kapaciteta za podmirivanje budućih nestašica struje, rekao je Jang Fukviang, viši savetnik Saveta odbrane za prirodne resurse (NRDC), ekološke grupe sa sedištem u SAD.
Industrijska grupa prognozirala je da će kineski kapacitet koji sagorevaju ugalj dostići maksimum 1300 gigavata (GW), što je povećanje od skoro 300 GW u odnosu na stanje sa kraja prošle godine.
Erik Luo, izvršni direktor kineskog proizvođača obnovljive energije GCL, rekao je da je malo verovatno da će biti potrebno još 300 GW, dodajući da je vrhunac emisije ugljenika u 2022. izvodljiv.
„Posle 2022. godine emisije od uglja bi trebalo da se uspore, uz smanjivanje broja novih postrojenja na ugalj”, rekao je on za Rojters. „Čak i ako su odobrili još 200 GW… nema previše smisla da toliko izgrade.”
Ovo je druga pozitivna vest koja u kratkom roku dolazi iz Kine, nakon informacije da je solarna energija postala jeftinija od struje koja dolazi iz mreže.
