Velika većina naučne javnosti (preko 97%) smatra da se klimatske promene, osmotrene od početka industrijske revolucije, dešavaju i da je glavni uzrok za to povećana koncentracija gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi za koju je odgovoran čovek. Međutim i pored toga, još uvek postoji mnogo ljudi koji smatraju da to nije slučaj ističući mnoge „dokaze“ kako bi potkrepili svoje tvrdnje.
Klimatski skeptici (naziv za ljude koji smatraju da klimatske promene ne dešavaju) koriste se argumentima čija osnova ima utemeljenje u nekim dobro poznatim procesima koji utiču na klimu naše planete, ali iz njih izvlače ne u potpunosti tačne zaključke često posmatrajući samo jedan deo podataka koji im ide u korist, a bez posmatranja šire slike.
Jedan od dobro poznatih tzv „klimatskih mitova” je i pogrešno tumačenje „Milankovićevih ciklusa“ o kome smo pisali u jednom od naših prošlih članaka koji možete pročitati OVDE. Drugi često pominjani tiče se tvrdnje da Sunce ima presudnu ulogu u klimatskom sistemu i da su promene u njegovoj aktivnosti glavni pokretač klimatskih promena.
Šta kažu skeptici?
Logika iza ovog mita je jasna. Sunce je glavni izvor energije na našoj planeti, tako da ako se dešavaju neke promene u njegovoj aktivnosti logično je i da temperatura na Zemlji reaguje na to.
Sunce ne sija istom jačinom sve vreme, postoje periodi kada ima pojačanu aktivnost i odašilje više energije u vasionu, a postoje i periodi kada ima smanjenu aktivnost i kada do naše planete stiže manje energije. Ove promene u aktivnosti Sunca zovu se solarni ciklusi.
Sunčeva aktivnost uglavnom varira u pravilnim ciklusima koji prosečno traju oko 11 godina i koji su uzrokovani time što Sunčev severni i južni pol menjaju mesta. U toku jednog ciklusa Sunčeva aktivnost kreće iz takozvanog solarnog minimuma, nakon čega postepeno raste dostižući solarni maksimum sredinom ciklusa, da bi zatim aktivnost ponovo počela da opada sve dok ne dođe do novog minimuma čime se ciklus okončava.
Ukoliko su skeptici u pravu klima na našoj planeti bi trebalo da se menja u saglasnosti sa navedenim solarnim ciklusima, ipak podaci kažu drugačije.
Šta kažu podaci?
Za početak, moramo da razumemo da su promene aktivnosti Sunca dosta male, razlika izmedju maksimuma i minimuma Sunceve energije koja dospe do Zemlje tokom jednog solarnog ciklusa najčešće iznosi približno 0.1%
Stoga je i uticaj Sunca na skorašnje tempraturne promene na Zemlji dosta manji nego što to na prvi pogled može da izgleda. U poslednjih 20 godina su napravljene brojne studije na ovu temu i one pokazuju da je ukupan uticaj Sunčeve aktivnosti na zagrevanje koje je zabeleženo nakon 1750. godine od 10 do čak 50 puta manji od uticaja ljudskog sagorevanja fosilnih goriva koje je izazvalo povaćanje koncetracije gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi.
Ono što je još zanimljivije jeste da je u poslednjih 35 godina zabeleženo blago smanjivanje aktivnosti Sunca, a baš u tom periodu kreće ubrzani trend zagreanja kojem sada svedočimo. Poslednji ciklus Sunčeve aktivnosti koji je počeo 2008. godine završen je u septembru 2020. i bio je jedan od „najmirnijih” koji su ikad zabeleženi, a baš u tom periodu smo izmerili 8 najtoplijih godina do sada. Naučnici predviđaju da će i tokom narednog solarnog ciklusa aktivnost Sunca biti ispodprosečna.
Svi ovi podaci jasno pokazuju da argument da je Sunce glavni pokretač klimatskih promena modernog doba nisu ispravni.
