Mikroplastika je svuda oko nas – od najdublje tačke okeana do „krova sveta”, od zemljišta do oblaka. Sitnih plastičnih čestica ima i u nama samima: naučnici su je pronašli u mozgu, krvi, jetri, bubrezima, placenti i testisima ljudi.
U naša tela mikroplastika dospeva kroz hranu koju jedemo, kao i pića koja pijemo. Ranija istraživanja otkrila su komadiće plastike i u flaširanoj vodi i u česmovači, ali nova studija pokazuje da su još zagađenija – topla pića.
Tim istraživača sa Univerziteta u Birmingemu analizirao je ukupno 155 uzoraka na prisustvo mikroplastike, po pet od 31 popularnog tipa napitka u Ujedinjenom Kraljevstvu. Oni su filtrirali uzorke, a količinu mikroplastike proračunali su na osnovu digitalnog snimanja pomoću mikroskopa. Dok su hladna pića filtrirana odmah, ona topla su se pred analizu hladila pola sata.
Pića su kupljena u različitim britanskim supermarketima i kafeterijama u periodu između avgusta i decembra prošle godine.
Studija, za koju se veruje da je prva takve vrste, otkrila je najveće koncentracije mikroplastike u vrućem čaju i vrućoj kafi.
Poređenja radi, u ledenom čaju i ledenoj kafi – koji su takođe testirani – naučnici su pronašli znatno manje mikroplastike. Ovo ukazuje na to da visoke temperature doprinose nivoima mikroplastike u krajnjem proizvodu.
Analizi su takođe podvrgnuti sokovi, energetski napici i gazirana pića. Pored već navedene temperature, na koncentracije mikroplastike uticalo je i to u šta je napitak upakovan.
Kako navode autori, plastični materijali za pakovanje značajno su doprineli izmerenoj kontaminaciji mikroplastikom u pićima.
Apsolutni neslavni šampion u prisustvu mikroplastike (MP) bio je vrući čaj u papirnim čašama za jednokratnu upotrebu: po čaši je zabeleženo 10-30 čestica, odnosno prosečno 22. Nasuprot tome, u staklenim šoljama izmereno je u proseku „samo” 14 čestica. Sve kesice obuhvaćene istraživanjem proizvedene su od celuloze.
Zanimljivo je pomenuti da su skuplji čajevi ispuštali najviše koncentracije mikroplastike, u proseku 27 ± 3 MP po šolji, što je drastično više od jeftinih kesica – 9 ± 2 MP po šolji. Ova naučna saznanja kose se sa uobičajenom pretpostavkom da skuplje znači i zdravije.
Za toplu kafu važi slična matematika kao kod čaja: ona iz papirnih, jednokratnih čaša bila je zagađenija mikroplastikom, 16 čestica po čaši, u odnosu na onu u stakenoj šolji (10 ± 1 MP).
Smanjena količina mikroplastike u staklenim šoljama može se pripisati izostanku izvora plastike u samoj posudi i minimalnoj interakciji između pića i ambalaže tokom pripreme. Iako su papirne čaše primarno od papira, sadrže skriveni sloj plastike koji ispušta mikroplastiku u napitke, istovremeno otežavajući reciklažu.
Ovi nalazi naglažavaju važnost materijala za pakovanje u smanjenju zagađenja naših pića mikroplastikom.
S obzirom na to da ne dolaze sva pića u pakovanjima jednake veličine, istraživači su svoja saznanja izrazili u količini mikroplastike, tačnije njenih čestica, po litru tečnosti:
Na osnovu ranijih radova istog tima istraživača znaju se i koncentracije mikroplastike u vodi iz česme (24-56 MP/L), kao i u flaširanoj vodi (26-48 MP/L). Između njih postoji zanemarljiva statistička razlika.
Ipak, ono gde se razlike primete jeste između vode i drugih napitaka.
U proseku, dnevni unos mikroplastike putem pića iznosi 1,7 MP/kg telesne težine kod žena i 1,6 MP/kg telesne težine kod muškaraca. Ove vrednosti su znatno veće od procenjenog unosa putem pijaće vode, koji iznosi 1 MP/kg telesne težine dnevno.
Samim tim, naučnici ističu da – fokusirajući se samo na vodu kao izvor – možemo značajno da potcenimo rizike mikroplastike koju unosimo iz tečnosti.
Profesor Muhamed Abdala, jedan od vodećih autora studije, objasnio je da su ranija istraživanja zanemarivala druge napitke.
„Shvatili smo da ljudi ne piju samo vodu”, rekao je Abdala, dodajući da su mikroplastiku pronašli u svim testiranim toplim i hladnim napicima, uključujući čaj, kafu i sokove.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Nakon svega ovoga, zaključak je jasan: sitne čestice vrebaju na nas čak i u trenucima kada to najmanje očekujemo.
Bilo da uživamo u morskim plodovima poput jadranskih dagnji ili ispijamo jutarnju šoljicu tople kafe, golim okom nevidljiva mikroplastika pronalazi put do našeg organizma.
Deo mikroplastike nastaje raspadanjem plastičnih proizvoda, deo se namenski proizvodi. Međutim, njena prisutnost u životnoj sredini i našim telima deo je šire slike – zavisnosti čovečanstva od plastike.
Jedan od najefikasnijih lekova bio bi da sasečemo problem u korenu, smanjujući proizvodnju plastike. Mada se obavezujući globalni dogovor sa tim ciljem pripremao godinama unazad, njegovo donošenje propalo je nedavno zbog otpora petrohemijskih država.
Dok nauka sve jasnije meri posledice, politička volja da se plastika zaista smanji i dalje izostaje.
