Zašto Srbija nema nijedan lokalitet na Unesko listi svetske prirodne baštine?

FOTO: Vinatovača / Bojan Džodan

Da li znate koji lokaliteti u Srbiji su upisani na Unesko listu Svetske baštine?

Srbija ih ima ukupno pet:

• Stari Ras i manastir Sopoćani (upisan 1979. godine)
• Manastir Studenica (1986)
• Srednjovekovni spomenici na Kosovu, tj. manastiri Visoki Dečani, Bogorodica Ljeviška i Gračanica, i Pećka patrijaršija (2004, 2006)
• Gamzigrad-Romulijana (2007)
• Stećci – srednjovekovni nadgrobni spomenici (ovaj lokalitet delimo sa Hrvatskom, Bosnom i Hercegovinom i Crnom Gorom, upisan 2016. godine)

Primetićete jednu stvar: svi ovi lokaliteti spadaju u kulturna dobra. Zapravo, Srbija je jedna od relativno malog broja zemalja u Evropi koje nemaju nijedan lokalitet upisan u Unesko listu Svetske baštine kao prirodno dobro, niti je neki lokalitet upisan kao „mešovit” – tipičan primer mešovitog, odnosno prirodno-kulturnog dobra je Sveta Gora.

Srbija je pokušala da upiše jedan prirodni lokalitet na Unesko listu

Zapravo, Srbija je davne 2002. godine predložila nekoliko prirodnih lokaliteta Unesku – ali ta tzv. tentativna lista je samo spisak (za sada neostvarenih) namera.

Te godine, Srbija je na listu potencijalnih prirodnih područja za upis na Unesko listu navela nacionalne parkove Đerdap, Tara i Šar-planina, Deliblatsku peščaru kao i Đavolju Varoš.

Međutim, daleko veći iskorak Srbija je napravila 2020. godine, kada je predložila da se pet šuma u tri naša nacionalna parka uključi u jedan međunarodni lokalitet pod nazivom Stare bukove šume Karpata i drugih regija Evrope.

U pitanju je jedna rasuta stavka u Unesko listi, koja uključuje ukupno 93 lokaliteta u čak 18 zemalja Evrope, i koja polako raste već godinama, kako se sve više evropskih bukovih šuma uključuje.

Srbija je 2020. godine predložila da se u ovo područje uključi pet bukovih šuma u Srbiji: Papratski do i Ravne na Fruškoj gori, Klisura Rače i Zvezda na Tari i Kozje stene na Kopaoniku.

Međutim, Unesko je ovaj predlog Srbije odbio, sa sledećim objašnjenjem:

„Preporučujemo Srbiji da priloži detaljnije informacije o tipu, veličini, učestalosti i obimu krčenja i drugih šumarskih poduhvata koje bi se mogle sprovoditi u okolnim (tampon) zonama nominovanih predela u Srbiji, i njihov potencijalni uticaj na vrednost ovih područja, zajedno sa planom da se minimizuje krčenje i seča u celokupnim okolnim zonama zaštite.”

Srbija do sada nije ispunila ovaj zahtev.

Ako se pitamo zašto Srbija nema nijedan prirodni lokalitet upisan na Unesko listu Svetske baštine, eto nam odgovora. Problem nije u nedostatku prirodnih lepota, već u nedostatku zaštite.

To je posebno važno za područja kao što su bukove šume – koje se mogu naći širom Srbije, ali koje se nalaze pod pritiskom ne samo nekontrolisane seče, već i klimatskih promena.