Foto: Giselle Cucunubá Manes / Unsplash
Kolumbijski grad Santa Marta, jedan od najstarijih kolonijalnih gradova u Južnoj Americi, danas čuveno karipsko letovalište, bio je i domaćin upravo završenog, prvog globalnog Samita o napuštanju fosilnih goriva (Transitioning Away from Fossil Fuels Conference).
Pod pokroviteljstvom Kolumbije i Holandije, cilj ovog samita bio je stvaranje „održive političke platforme za države koje su spremne da sprovode aktivnosti u smeru uređenog napuštanja fosilnih goriva”. Po rečima organizatora, u pitanju eksplicitno nije bilo mesto za pregovore sa fosilnom industrijom, niti za ubeđivanje skeptika.
Na samitu, koji je održan od 24. do 29. aprila, pored velikog broja organizacija, kompanija, instituta i udruženja, učestvovalo je ukupno 57 država, kao i delegacija Evropske unije.
U 57 zemlje-učesnice ubrajaju se neke koje su značajni emiteri ugljen-dioksida, poput Australije, Kanade, Brazila, Turske i mnogih zemalja zapadne Evrope, zatim Mongolija, Angola, Vijetnam, Nigerija, kao i ostrvske zemlje kao što su Barbados i Mauricijus.
Izostale su Sjedinjene Američke Države, Kina, Rusija, Indija, kao i svi veliki naftni proizvođači sa Bliskog istoka. Ali, za nas važniji uvid je – izostala je i Srbija. Zašto Srbija nije učestvovala na ovom samitu?
Jer, teme o kojima se prethodnih dana pričalo u Santa Klari i te kako su važne za Srbiju.
Jedna od njih je finansiranje zelene tranzicije, odnosno napuštanje fosilnih goriva, što je predmet aktivnih državnih strategija i planova Republike Srbije.
U tom kontekstu, reči je bilo i o tržištima emisionih dozvola, što je kroz CBAM upravo sada gorući problem za našu energetiku, kao i o porezima na ugljenik, koji je i Srbija sama uvela krajem prošle godine.
Sa učešćem domorodačkih aktivista i zajednica, pokrenuta je bila i tema upotrebe zemljišta i resursa, odnosno pitanja da li će zelena tranzicija ponoviti nepravde kolonijalizma i ranijih industrijalizacija.
U zemlji u kojoj je eksploatacija litijuma jedan od najvažnijih savremenih problema, da li ove teme i ova pitanja zvuče poznato?
Teme iz Kolumbije su „tvrđe” od onih koje tipično vidimo na godišnjim klimatskim samitima: kraj reklamiranja za fosilnu industriju, odbacivanje prirodnog gasa kao „prelaznog rešenja”, zaustavljanje novih istraživanja i razvoja infrastrukture za fosilna goriva…
Naravno, cilj samita nisu obavezujući međunarodni ugovori – uostalom, za to svakako trenutno ne postoji ni dovoljna podrška.
Umesto toga, u Santa Marti su napravljeni konkretni koraci u smeru koordinacije i planiranja, a pokrenut je i Naučni panel za globalnu energetsku tranziciju, koji će služiti da pomaže svim državama u planiranju napuštanja fosilnih goriva.
Ali u vreme kada aktuelna energetska kriza, pokrenuta ratom u Iranu, razotkriva sve slabosti fosilnog doba, ovo je bio i susret zemalja koje se slažu u jednom: da napuštanje fosilnih goriva više nije stvar rasprave, već da je vreme da se dogovori i isplanira efikasna, pravovremena i pravedna dekarbonizacija – ne samo radi zaustavljanja klimatskih promena, već i radi izgradnje energetski bezbednije budućnosti.
Ovo se sve posebno odnosi na Srbiju, zemlju koja ne samo što se nalazi u „vrućoj tački” klimatskih promena, već se i ubraja u klimatski najranjivije zemlje Evrope; zemlju koja svake godine svoju zavisnost od fosilnih goriva plaća kako direktno – trošeći milijarde evra na uvoz uglja, nafte i gasa – tako i posredno, primera radi, kroz hiljade izgubljenih života usled katastrofalnog zagađenja vazduha za koje je jedan od krivaca ugalj.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
I zato se postavlja pitanje još jednom: zašto Srbija nije bila na samitu na kojem su se raspravljale neke od najvažnijih tema za našu zemlju? Zašto nije iskoristila priliku da pregovara i uči sa svojim kolegama i komšijama?
Naredne godine, domaćin drugog Samita o napuštanju fosilnih goriva biće Irska i mala ostrvska zemlja Tuvalu. Nadamo se da Srbija do tada postati deo ove rastuće mreže odlučnih zemalja.
