Foto: Wikimedia Commons
- Pred prvomajske praznike širom zemlje otvaraju se javne česme priključene na sisteme gradskih vodovoda
- Javne česme nisu samo izvor vode, već i važan instrument klimatske adaptacije: obezbeđuju rashlađivanje i smanjuju rizike po zdravlje tokom ekstremnih vrućina
- U Srbiji ne postoje objedinjene evidencije o stanju javnih česmi, koje se često nalaze u nehigijenskim uslovima
- Savet za građane: pre upotrebe vode na česmi, potražite na internetu aktuelne informacije o kvalitetu vode koje izdaju lokalne relevantne institucije, kao što su zavodi za javno zdravlje
- Savet za institucije: pored unapređenja stanja postojećih česmi, potrebno je i proširiti mrežu javnih česmi – posebno u urbanoj sredini kao što je Beograd, građanima bi trebalo najviše 10 minuta hoda do najbliže česme
- Savet za medije: informisanje građana treba da bude ažurno, sa izveštavanjem o sistemskim problemima sa kvalitetom vode i stanjem javnih česmi u državi
Prolećni period godine karakteriše veća koncentracija građana na otvorenom, a kako su u tom periodu i Vaskršnji i prvomajski praznici, velika je posećenost i prirodnih sredina. Period mart-maj rezervisan je i za puštanje u rad na stotine javnih česmi koje su priključene na sistemima gradskih vodovoda širom Srbije.
Za konzumiranje vode sa ovih objekata, kao i objekata na kojima je voda izvorskog porekla, svake godine se iznova u javnosti postavlja isto pitanje: da li je voda ispravna za piće?
Odgovor na to pitanje, nažalost, zavisi od lokaliteta.
Javne česme u Srbiji treba razdvojiti na dva tipa. S jedne strane postoje česme koje su na sistemima gradskih vodovada i na kojima se voda distribuira kao i prema domaćinstvima. Pored njih, postoje i javne česme na kojima je voda izvorskog porekla, te voda može biti promenljivog kvaliteta, što zahteva i veću pažnju i kontrolu kvaliteta.
Međutim, informacije o kvalitetu vode sa javnih česmi, razlike između izvorske i vode sa vodovodne mreže, kao i pozicije ovih objekata, nisu dovoljno zastupljene u javnosti.
Istovremeno, javne česme se često mogu zateći u veoma nehigijenskim uslovima, usled nedovoljne posvećenosti nadležnih u održavanju ili nemarnosti građana pri njihovom korišćenju. Sa tim u vidu, nudimo jedan kratak vodič o stanju javnih česmi u Srbiji, i savetima kako za građane, tako i za odgovorne institucije i medije.
Nenad Spasojević, Milan Vranjković i Milica Stanković, Centar za kreiranje politika i strategija
Zašto su javne česme važne
Vrednost javnih česmi nije samo u dostupnosti vode. Javne česme:
- smanjuju upotrebu plastične ambalaže i doprinose ekološkoj održivosti;
- predstavljaju mikroekosisteme koji pozitivno utiču na životnu sredinu;
- čuvaju kulturno-istorijski identitet lokalnih zajednica;
- doprinose javnom zdravlju kroz dostupnost besplatne pijaće vode.
Evropski gradovi već godinama ulažu u javne česme kao deo tzv. plave infrastrukture.
Direktiva EU o vodi iz 2020. godine podstiče gradove da razvijaju alternativne izvore naspram plastične ambalaže, a javne česme su upravo takva alternativa; ona takođe i naglašava potrebu da se građanima obezbedi besplatan pristup pijaćoj vodi, posebno u urbanim sredinama pogođenim toplotnim talasima.
Javni punktovi za vodu se vide kao alternativa jednokratnoj plastici i kao mera javnog zdravlja. U tom kontekstu, javne česme postaju važan instrument klimatske adaptacije: obezbeđuju rashlađivanje i smanjuju rizike po zdravlje tokom ekstremnih vrućina.
Cisterne sa vodom sve više karakterišu sliku urbanih sredina tokom ekstremno toplih perioda godine. Umesto njih, javne česme predstavljaju sistemsko rešenje kojim se pruža dugoročni, praktični i pristupačan vid osveženja za građane usled toplotnih ekstrema.
Nepovoljno stanje javnih česmi širom Srbije
U Srbiji, javne česme su decenijama bile deo svakodnevice: mesta okupljanja, osveženja i simboli lokalnog identiteta. Danas, u vremenu sve učestalijih toplotnih talasa, njihov značaj se vraća u fokus, ali u novom kontekstu, kao „plave tačke” na mapi urbanih sredina, infrastruktura koja građanima nudi besplatnu vodu i rashlađivanje. Upravo zato, pitanje javnih česmi postaje jedno od ključnih u borbi protiv posledica klimatskih promena.
Kontrola kvaliteta vode sa javnih česmi u Srbiji najčešće je deo nadležnosti stručnih institucija na lokalnom nivou, a pre svega zavoda ili instituta za javno zdravlje. Uzorkovanje podrazumeva proveru mikrobiološkog i fizičko-hemijskog sastava vode.
Nenad Spasojević, Milan Vranjković i Milica Stanković, Centar za kreiranje politika i strategija
Prema Pravilniku o higijenskoj ispravnosti vode za piće, mikrobiološki sastav podrazumeva proveru potencijalnog postojanja mikroorganizama koji su životinjskog ili čovekovog porekla.
Neki od posebno rizičnih mikroorganizama su virusi, protozoe, patogeni mikroorganizmi, bakterije i drugi. Fizičkim i hemijskim proverama utvrđuje se prisutnost i koncentracija različitih elemenata, konkretno fizičke provere – temperatura, boja, miris, ukus, mutnoća uzorkovane vode. U hemijske karakteristike ubrajaju se – koncentarcije pH vrednosti, sulfata, magnezijuma, amonijaka, nitrata, hlorida, gvožđa, arsena i drugih hemijskih elemenata.
Međutim, u pogledu brojnosti ovih objekata u Srbiji ne postoje jasno utvrđene i objedinjene evidencije javnih česmi.
Neretko problem predstavlja i veoma razuđena nadležnost u vezi ovih objekata, jer su različite institucije nadležne za održavanje, kontrolu kvaliteta vode, tehničko sređivanje i informisanje javnosti o kvalitetu vode. Ovako stanje, kao kolektivni problem dovodi u pitanje spremnost društva na susret sa procesom adaptacije na klimatske promene.
Samim tim, pred nadolazeći 1. maj i vrlo verovatni boravak u prirodi, vodite računa pre nego što konzumirate vodu sa pojedinih javnih česmi.
Obratite pažnju da li se na njima nalaze table da voda nije za piće, i proverite pretragom na internetu: da li su česme sa izvorskom ili vodom sa sistema gradskog vodovoda, i za izvorske česme posebno da li postoje ažurirani podaci o kvalitetu vode od strane nadležnih lokalnih institucija.
Nenad Spasojević, Milan Vranjković i Milica Stanković, Centar za kreiranje politika i strategija
Saveti za Beograd
Beograd raspolaže sa skoro 200 javnih česmi na gradskom vodovodu, i 34 česme sa izvorskom vodom, ali taj broj nije dovoljan da odgovori na izazove sve češćih ekstremnih vrućina.
Deo postojećih česmi je zapušten ili nefunkcionalan, dok su izvorske često neispravne za piće. Po aktuelnim podacima Gradskog zavoda za javno zdravlje, samo je voda iz jedne izvorske česme – Jajinci – bezbedna za korišćenje.
Smatramo da bi u urbanom delu Beograda moglo da se postaviti više od 100 novih česmi koje bi pokrile najugroženije zone, kako se ekstremni talasi vrućine ne bi osetili u tolikoj meri.
Kako bi pristup javnim česmama imali svi građani prestonice, potrebno je da u radijusu od 500 metara bude postavljena po jedna česma, što znači da nijednog stanovnika ne deli više od 10 minuta hoda do najbliže česme.
Koliko god da je dostupnost različitih informacija danas praktičnija, to nije u sprezi sa informacijama o kvalitetu vode sa javnih česmi u Srbiji.
U Srbiji vlada neinformisanost građana kada voda sa javnih česmi nije za piće, ali i do smanjenog poverenja u nadležne institucije. Posledice takvog stanja su dugoročno vidljive, jer građani javne česme neće prepoznavati kao javna dobra koja služe za osveženje i mogućnost lakše adaptacije na klimatske promene.
U Centru za kreiranje politika i strategija smo tokom februara sproveli Analiza medijskog izveštavanja o javnim česmama. Istraživanje je obuhvatilo period od 2015–2025. godine i pratilo je kvantitativne i kvalitativne aspekte medijskog izveštavanja sedam medija o temi javnih česmi na nivou Srbije.
Analizom je izdvojeno ukupno 173 teksta o javnim česmama. Kvantitativni podaci pokazuju da je u posmatranom periodu za poslednje dve godine zbirno objavljeno oko 62 naslova, što je oko 36% svih izdvojenih tekstova. To ukazuje na blagi rast u interesovanju medija za ovu temu, s obzirom da je ona u prethodnim godinama bila veoma slabo ili gotovo (ne)zastupljena. Dnevni list Blic je od svih analiziranih medija, najviše posvetio pažnje temi, te je oko jedne trećine svih tekstova zabeleženo na internet portalu ovog medija.
U pogledu geografske zastupljenosti naslova, dominantno se naslovi odnose na javne česme u Beogradu (35,9% svih tekstova) i Kragujevcu sa (18,8%). Da javne česme postoje i u mnogim drugim mestima pokazuje pojava tekstova u preko 25 dodatnih jedinica o kojima se ponekad izveštavalo od strane medija.
Najčešće teme koje su obrađivane mogu se pregrupisati u dve celine: neispravnost vode i institucionalna odgovornost. Mediji poput Danas i N1 naglašavaju sistemske propuste i koriste kritički ton, dok npr. Blic i Kurir češće prenose servisne informacije o kvalitetu vode. Politika se izdvaja kombinovanjem institucionalnih tema sa kulturno-istorijskim značajem česmi.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Javne česme u Srbiji nisu samo infrastrukturni objekti, one su resurs za adaptaciju na klimatske promene, kulturno nasleđe i alat za smanjenje ekološkog otiska. Da bi postale brojnije „plave tačke” na mapi Srbije, potrebna je kombinacija institucionalne odgovornosti, građanskog aktivizma i kvalitetnog medijskog izveštavanja.
Korist po zajednicu od većeg korišćenja vode sa javnih česmi ogleda se u smanjenju konzumiranja vode iz plastične ambalaže, za kojom potražnja raste tokom toplijeg perioda godina, te ujedno i stavaranja dodatnog otpada.
Usled trenutnih projekcija razvoja klimatskih promena i toplotnih talasa, ukazuje se na jasnu potrebu za utvrđivanjem i postavljanjem dodatnog broja novih javnih česmi posebno u urbanim zonama širom Srbije. Time bi se javne česme prepoznale kao javno dobro važno za zdravlje i otpornost zajednica.
O autorima
Nenad Spasojević je programski direktor udruženja Centar za kreiranje politika i strategija, doktorand na Fakultetu političkih nauka i istraživač-saradnik na Institutu za političke studije u Beogradu.
Milan Vranjković je član istraživačkog tima udruženja Centar za kreiranje politika i strategija i doktorand na Fakultetu politički nauka.
Milica Stanković je projektni asistent udruženja Centar za kreiranje politika i strategija i apsolventkinja politikologije na Fakultetu političkih nauka, sa fokusom rada na implementaciji omladinske i zelenih politika.
