Studija slučaja u Beogradu: Koliko zaista troši toplotna pumpa, i da li se isplati?

FOTO: hessam nabavi / Unsplash

Toplotna pumpa je čisto, dugoročno, komforno i efikasno rešenje za grejanje domaćinstava. Međutim, relativno visoka cena ugradnje, kao i različite nejasnoće i nesigurnosti po pitanju potrošnje električne energije, usporavaju ugradnju ovog rešenja širom Srbije.

Kako bi odgovorili na neke nedoumice, Vladan Šćekić i Ivana Jovčić iz Centra za unapređenje životne sredine (CUZS) uradili su studiju slučaja koja nam detaljno otkriva kako je izgledala potrošnja u jednom konkretnom domaćinstvu u Grockoj, u Beogradu.

Kako izgleda realni rad toplotne pumpe, „na terenu”?

Studija slučaja: početni parametri

Prvo, specifikacije: Analizirana je porodična kuća u Grockoj, površine oko 150 m2.

Mada je kuća stara pedesetak godina, pre ugradnje toplotne pumpe ona je prošla temeljnu renovaciju: PVC stolarija na prozorima i balkonskim vratima, spoljašnja termoizolacija zida (stiropor 10 cm) i krov izolovan staklenom vunom.

Nakon ovih projekata, koji su znatno uticali na energetsku efikasnosti objekta, ugrađena je toplotna pumpa voda-vazduh, snage 9 kW.

Kako navode autori studije, još jedna prednost ovog objekta bila je u tome što je posedovao nešto veći broj radijatora. Kada se u takve okolnosti priključi toplotna pumpa, veća površina tela koja emituju toplotu znači da pumpa može da radi u tzv. niskotemperaturnom sistemu.

To znači da toplotna pumpa održava temperaturu vode na 55 °C umesto na 75 °C kako bi zagrejala kuću na željeni nivo, što utiče na efikasnost sistema – i na potrošnju.

Studija slučaja: rezultati

Potrošnja toplotne pumpe praćena je tokom cele grejne sezone 2024/25. godine, od oktobra do maja.

Kako se navodi u studiji, u toku ovog perioda toplotna pumpa je ukupno potrošila 3.558 kWh električne energije.

Za utrošenu električnu energiju, toplotna pumpa je tokom sezone proizvela oko 13.000 kWh toplotne energije – u pitanju je jako dobar rezultat, koji potvrđuje da je toplotna pumpa izrazito efikasan način grejanja domaćinstava.

Kako navode autori studije, u pitanju je ekvivalent energije koju proizvede oko 3,5 tona peleta, 6 m3 ogrevnog drva, 6,5 tona lignita, oko 700 m³ prirodnog gasa, ili oko 600 litara lož-ulja.

Pitanje koje se postavlja je – da li i drugi mogu da dobiju ovako efikasan rezultat?

Studija slučaja: napomene

Postoji nekoliko važnih napomena koje je neophodno navesti. Prvo, potrošnja toplotne pumpe umnogome zavisi od stanja objekta, odnosno od njegove energetske efikasnosti. Kako kaže pravilo: prvo se uradi izolacija, pa se tek onda ugrađuje grejno telo po (novim) potrebama objekta.

Ali i više od izolacije, potrošnja toplotne pumpe zavisi od vremenskih uslova.

Grejna sezona 2024/25. bila je, po podacima koje nudi RHMZ, relativno prosečna po pogledu hladnoće; ovogodišnja zima deluje kao da će sveukupno biti hladnija, što znači da bi potrošnja tokom ove sezone verovatno bila veća.

„Razlika između +3°C i +10°C može prepoloviti potrošnju na dnevnom nivou”, navode autori studije.

Potrošnja zavisi i od toga koja nam je ciljna temperatura objekta. U toku studije, toplotna pumpa je radila u automatskom sistemu, gde sama reguliše svoj rad kako bi dostigla željenu temperaturu; po specifikacijama proizvoda, to omogućava efikasniji rad.

Istovremeno, u ovom slučaju ciljana temperatura bila je 21 °C. Temperatura u kojoj se postiže komfor je relativna stvar, ali jeste važno napomenuti da toplotna pumpa može značajno da podigne potrošnju ako se cilja na topliju kuću: samo 1 °C više podiže potrošnju za 6-10%.

Studija slučaja: Cena i isplativost

Studija se nije neposredno bavila cenom utrošene struje.

Autori su ponudili okvirnu procenu na osnovu zabeležene potrošnje – tokom 2024/25, sistem sa ovakvom potrošnjom bi koštao između 45 i 60 evra mesečno, u zavisnosti od toga koliko bi domaćinstvo prelazilo u crvenu zonu.

Ta cena je daleko ispod većine alternativa i ukazuje na ogromne mesečne uštede – ali je nažalost danas prati i jedna velika napomena.

Naime, ranije ove godine prag crvene zone spušten je sa 1600 na 1200 kilovat-sata mesečno.

Sa potrošnjom od 700+ kilovat-sata samo za grejanje u toku hladnijih meseci, domaćinstva u Srbiji koja bi ugradila ovakav sistem daleko bi lakše ulazila u crvenu zonu, u poređenju sa ranijim godinama. To znači u proseku viša cena i manja isplativost čitavog poduhvata.

Domaća stručnjaci već su ukazivali da ovakve promene u obračunu cene električne energije šalju pogrešne signale potrošačima, i obeshrabruju ih od investicija u održiva i čista rešenja kao što su toplotne pumpe.

Jedno rešenje za problem potrošnje struje je ugradnja solarne elektrane.

Solarni paneli i toplotne pumpe su prirodni saveznici, jer solar smanjuje potrošnju električne energije sa mreže; u idealnoj varijanti, domaćinstvo može da ugradi solar, toplotnu pumpu i bateriju, koja pruža i dodatnu stabilnost i bezbednost za domaćinstvo.

Naravno, svaka ugradnja podiže cenu početne investicije, što je veliki problem u Srbiji, gde veliki broj domaćinstava jednostavno nema sredstava za takve poduhvate.

Zbog toga je važno da država ulaže, pre svega kroz subvencije i druge podsticaje, kako bi pomogla stanovnicima da se opredele za energetsko rešenje koje je efikasno, čisto, komforno, dugoročno – i koje, uostalom, donosi slobodu od nabavke energenata (drvo, pelet), i od fluktuacija u cenama i snabdevanju (gas).

U međuvremenu, pročitajte samu analizu, koja sadrži više detalja o potrošnji, efikasnosti, i druge uvide relevantne za sve zainteresovane za ovu temu.